img
Loader
Beograd, 25°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Na današnji dan

Kapitulacija Italije: Od poraženih do pobednika

08. septembar 2023, 07:38 J.H.
Foto: Wikipedia.org
Od slave do vešala: Benito Musolini
Copied

Na današnji dan pre 80 godina je kapitulirala Italija. Bila je to jedna od prekretnica Drugog svetskog rata. Nemci su preuzeli kontrolu nad zemljom. Musolini je bio uhapšen, pa oslobođen. Italija je za nepune dve godine uspela da se od članice sila Osovine uvrsti među pobednike

Tokom proleća 1943. vrh Musolinijeve fašističke stranke zahvatila je kriza. Italijanska armija je na istočnom frontu kompletno stradala, za nemačku komandu bila je „topovsko meso“. Hitlerova vojska trpela je poraze u Rusiji i severnoj Afrinici. U Italiji narod se bunio zbog lošeg snadbevanja, čak i gladi. Vitorio Ambrozio, blizak kralju Vitoriju Emanuelu III, sumnjičav prema Musoliniju, postao je načelnik generalštaba. Američki i engleski avioni su bombardovali italijanske gradove, protivvazdušna odbrana pokazala se kao nemoćna. Amerikanci su 9. jula uspešno počeli iskrcavanje na Sicilij.

U takvoj situacji Veliki fašistički savet predložio je većinom od 19 protiv 7 glasova da se Musolini odrekne pozicije vrhovnog komandanta oružanih snaga i tu funkciju vrati kralju. Duče je lično otišao u rezidenciju u vili Savoja da odluku saopšti monarhu naivno misleći da se radi o formalnosti, kralj mu je, međutim, saopštio da ga otpušta kao predsednika vlade, a na njegovo mesto postavlja maršala Pjetra Badolja. Već iste večeri radio Rim javlja da je Musolini uhapšen. Javnost nije saznala da je prebačen u hotel na vrhu planine Gran Saso do koga se moglo doći samo žičarom.

the-british-army-in-italy-1943-na6802-50efd7
Britanski vojnici na „šermanu“ na jugu Italije, 10. septembar 1943.

Badoljo nije odmah saopštio da će okrenuti list, pretvarao se kao da će Italija nastaviti da se bori na strani Nemačke, ali je sa  kraljem i njegovom svitom 7. septembra pobegao u pomorsku luku Brindizi na samom jugu Italije.

Sutradan, 8. septembra, unapred za takav razvoj situacije dobro pripremljene nemačke trupe zauzele su Rim i veći deo Italije, a 12. septembra neverovatno smelom akcijom spustili su avion „Rodu“ na vrh „neosvojivog“ San Sasa i oslobodile Musolinija.

Nemci preuzimaju vlast

Osmi Septembar, vrhunac čitavog niza događaja, smatra se danom pada Italije, prestanakom njenog postojanja kao samostalne, suverene države. Pokrenut je nemački plan pod šifrom „Pad Osovine“. Uhapšeno je 82 italijanska generala, 13.000 oficira i 183.000 vojnika. Oni su bez otpora predali oružje i kao ratni zarobljenici odvedeni u logore u Nemačkoj.

IMG-6392(1)
Nemački tenk pred katedralom u Milanu / Foto: Wikipedia.org

Vlada maršala Badolja je 13. oktobra objavila rat Nemačkoj i tako prešla na bezbednu stranu pobednika. Bilo je to prilično komotno – da je dve stotina hiljada naoružanih i sa dovoljno municije snadbevenih italijanskih vojnika branilo svoju zemlju od Nemaca situacija bi izgledala drugačije. Valja, doduše, takođe naglasiti da je u Italiji postojao i partizanski pokret, oko 256.000 devojaka i momaka, koji su se priključili engleskim i američkim divizajama.

Esesovci i gestapovci su od 8. Septembra do kraja rata ubili 11.400 pripadnika italijnske vojske, 44.520 partizana i 9.180 civila.

Jevereji u fašističkoj Italiji

IMG-6393
Papa Pije XII / Foto: Wikipedia.org

Sve do kraja leta 1943. Jevreji u Italiji, ne samo starosedeoci, nego i mnogi koji su pobegli iz Hrvatske i drugih delova Jugoslavije, životarili su o svom trošku. Na osnovu rasnih zakona odstranjeni su iz državnih službi. Mogli su slobodno da pobegnu na zapad, naravno ako su imali novca. Tek 21. avgusta je Musolini dobio dopis kojim nemački ministar inostranih poslova Ribentrop poziva Italiju da se „priključi konačnom rešavanju jevrejskog pitanja.“ Pod tim se podrazumevalo prebacivanje Jevreja u nemačke koncentracione logore u Poljskoj i njihovo usmrćivanje. Musolini je dopisao belešku „nulla osta“ – „nema primedbi“ i potpisao se samo sa M. Deportovano je oko 8.500 Jevreja iz Italije, ubijeno ih je 7.800.

Papa Pije XII – svetovno ime Eugenio Pačeli – u svojoj poslanici povodom Božića emitovanoj na radio Vatikanu u podne 24. decembra 1943. pominje „stotine hiljada nevinih ljudi“ koje teraju u smrt, ali ne kaže misli li na Jevreje. Uporno pokušava da ostane neutralan. Nekim pripadnicima starih, rimskih, jevrejskih porodica obezbeđuje skloništa u manastirima, iako sve zna o koncetracionim logorima, o gasnim komorama, pa, naravno, i o Jasenovcu – Stepinac, „njegov čovek“, uredno ga obaveštava. Njegova svetost ne diže glas protiv jezivih masovnih zločina.

Značaj pada Italije na NOB

Za narodnooslobodilačku borbu u Jugoslaviji kapitulacija Italije bila je od ogromnog značaja. Partizani su osvojili vlast nad velikom teritorijom, obezbedili dosta oružja, kamiona, namirnica, uspostavili neposredni kontakt sa italijanskim partizamima. Velik je bio i moralni učinak, mnogi dotle kolebljivi ljudi ili simpatizeri četnika sada su prešli na stranu partizana.

Peko Dapčević se sa italijanskim generalima Mariom Robotijem i Đovanijem Batistom Oksilijem dogovorio da se organizuje italijanska partizanska brigada „Garibaldi“ koja će operativno biti potčinjena Vrhovnom štabu Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Jedna grupa Italijana iz okoline Knina htela je da pređe Partizanima, međutim, neke od njih presreli su četnici vojvode Momčila Đujića, trinaestoricu smesta streljali, ostale predali Nemcima.

italians-and-chetniks-in-jablanica-1943-8f2b34-1024
Italijani i četnici u Jablanici 1943. / Foto: Garystockbridge

Ni Nemcima, ni partizanima, ni četnicima, nije bilo jasno da li postoji ideja da se zapadni saveznici iskrcaju na jugoslovenskoj, a ne na francuskoj obali. Pošto su se uspešno borili na Siciliji i jugu Italije nalazili su se relativno blizu. SSSR je zahtevao otvaranje „drugog fronta“, nije javno insistirao gde da bude. Spekulisalo se da bi partizani mogli da se suprotstave pojavljivanju Engleza i Amerikanaca na svom tlu.

Međutim, odnosi partizana sa Londonom bili su odlični, u britanskoj misiji pri Vrhovnom štabu nalazio se čak i sin Vinstona Čerčila. Četnici su hteli da izbiju na jadransku obalu da bi slavodobitno dočekali „svoje saveznike“. Kad u tome definitivno nisu uspeli, Tito je proglasio nameru Jugoslavije da svojoj teritoriji priključi Trst i njegovu okolinu, ali to je druga priča.

Pad Italije 8. septembra 1943. značajna je prekretnica, moglo bi se reći i vododelnica Drugog svetskog rata. Ponovni uspon te zemlje na bajonetima zapadnih saveznika doveo ju je u redove pobednika Drugog svetskog što će otežati, delimično onemogućiti posleratno proširenje Jugoslavije na teritorije većinski naseljene Slovencima.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

Tagovi:

Benito Musolini Drugi svetski rat kapitulacija italije kralj emanuel III Pad Italije Pije XII
Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Vesti

Studentski protesti

28.avgust 2025. B. B.

Novi skup ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Studenti su pozvali na protest pod parolom „Novi Sade, Filozofski te zove“

SNS Kadriranje

28.avgust 2025. Marija L. Janković

Konkurs za posao: Traži se dovoljno dobar naprednjak

Vladajuća stranka pokušava da uđe u svaku poru društva i zakrpi baš svaki prodor bunta partijskom knjižicom. To im sve teže ide

BiH

28.avgust 2025. I.M.

Prevremeni izbori za predsednika Republike Srpske 23. novembra

Centralna izborna komisija BiH odlučila je da se 23. novembra održe prevremeni izbori za predsednika Republike Srpske, nakon što je Miloradu Dodiku oduzet mandat na osnovu presude Suda BiH.

Preuzimanje medija

28.avgust 2025. I.M.

Nova.rs: Brent Sadler novi direktor Junajted medije

Nastavak turbulencija u Junajted grupi - na mesto direktora Junajted medije navodno dolazi stari znanac Brent Sadler, omiljeni Britanac srpskih režimskih tabloida

Mediji

28.avgust 2025. Nemanja Rujević

Sudbina N1 i ostalih: Korporacija čini uslugu Vučiću

Ne dešava se često da novinari idu da propitaju direktora korporacije za koju rade. A još ređe da ih onda neko maltretira. To se dogodilo novinarima N1 i Nove i to pokazuje – Junajted grupa ide ka glajhšaltovanju ovih televizija

Komentar

Komentar

Srbija ima što niko nema: Festivali bez ljudi

Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu

Sonja Ćirić

Komentar

Vučićeva sirotinja

Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda

Nemanja Rujević

Komentar

Kamo dalje Vučiću

Šta znači kada Aleksandar Vučić na razgovor poziva teroriste, ustaše, izdajnike i ostale blokadere i obara cene hrane i kamate na kredite

Ivan Milenković
Vidi sve
Vreme 1808
Poslednje izdanje

Predsednik i razgovor

Nema pregovora sa otmičarem Pretplati se
Duboka kriza u Republici Srpskoj

Slučaj građanina Dodika

Intervju: Nenad Tasić, advokat

Politička vlast sprečava krivično gonjenje za nadstrešnicu

Roman

Krici i šaputanja

Intervju: Jelena Lengold

Osluškivanje uglova naših bića

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1808 28.08 2025.
Vreme 1807 21.08 2025.
Vreme 1806 14.08 2025.
Vreme 1804-1805 31.07 2025.
Vreme 1803 24.07 2025.
Vreme 1802 16.07 2025.
Vreme 1801 09.07 2025.
Vreme 1800 02.07 2025.
Vreme 1799 25.06 2025.
Vreme 1798 19.06 2025.
Vreme 1797 11.06 2025.
Vreme 1796 04.06 2025.
Povezane vesti

Kult ličnosti

08.avgust Andrej Ivanji

Bogovi među nama

Ne može svako da bude vođa. Ne grade se svakome spomenici za života, imenuju po njima gradovi i ulice. Ne stremi svaki šef države ili vlade tome da ga obožavaju mase, da mu pišu pesme, da mu se ministri bespogovorno pokoravaju, da bude bezgrešan, da bude božanstvo. To su ljudi posebne fele. Jedno im je zajedničko bez obzira na ideologiju: svi su prikriveni ili otvoreni diktatori i grade kult ličnosti da bi mogli nesmetano i doživotno da vladaju

Stogodišnjica Musolinijevog dolaska na vlast

08.novembar Živoslav Miloradović

Maršira li Rim ponovo

Na sreću, ne živimo u tridesetim godinama dvadesetog veka, ali smo se zaglibili u drugoj deceniji dvadeset prvog. U kojoj meri je to sreća, ostaje da vidimo. Istorija nas opominje, ali to danas ništa ne znači, ukoliko je ikada nešto i značilo

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure