Razrešenje političke krize u Srbiji, prestanak blokada na fakultetima i ispunjenje studentskih zahteva se i dalje ne naziru. Vlada Srbije se nalazi u tehničkom mandatu, a šta posle tog mandata dolazi – još uvek nije poznato. Predsednik Srbije i dalje traži novog mandatara, a sat otkucava. Ako do 18. aprila u ponoć ne bude sastavljena nova vlada, ići će se na izbore.
Za to vreme, državni funkcioneri, zaposleni u različitim institucijama, pa i ministri u ostavci, na razne načine osiguravaju svoje mesto u čamcu za spasavanje.
Nekima od njih, poput Gorana Vesića i Tomislava Momirovića, već neko vreme nema ni traga ni glasa.
Drugi, poput ministra za javna ulaganja u ostavci Darka Glišića, jasno i glasno govore u medijima, a njihove eskapade privlače ogromnu pažnju.
Tako je došlo do toga da Glišić sada poziva na hapšenje rektora BU Vladana Đokića, koji je, kako kaže „lice zla”.
Podsetio je ministar u ostavci i na to da su studenti koji žele da uče podneli krivičnu prijavu protiv Đokića, kao i protiv više dekana, apelujući na tužilaštvo da radi svoj posao.
Informer pita gde je Zagorka Dolovac
A onda je, u svom izlaganju, potkačio i Zagorku Dolovac, Vrhovnu javnu tužiteljku, osobu koju i pozicija i opozicija često spominju – a niko ne viđa.
„Moj apel je da tužilaštvo radi svoj posao i da Zagorka Dolovac krene da radi svoj posao i da bude jednaka prema svima i da radi po zakonu. Niko je ne tera da radi mimo zakona i niko ne vrši na nju pritisak, bar iz ugla vlasti. Ako neko drugi vrši pritisak na nju, to treba javno da kaže. Ali što se tiče ugla vlasti, niko na nju ne vrši pritisak, nema pravo, niti može da vrši na nju pritisak. Neka krene da radi svoj posao“, poručio je Glišić.
Zanimljivo je i to da se Dolovac, po prvi put u svojoj karijeri, našla na meti režimskih tabloida.
Najglasniji u tome je „Informer“, čiji portal već krasi nekoliko naslova koji neposredno kritikuju Dolovac.
U svojim tekstovima, „Informer“ Zagorki Dolovac postavlja pitanja poput: „Smatrate li se odgovornim za eskalaciju nasilja u Srbiji imajući u vidu da je ona posledica neadekvatnog reagovanja tužilaštva?”. Ili je konkretno pitaju zašto se nijednom, od pada nadstrešnice (a i mnogo ranije) nije obratila građanima.
Istovremeno, predsednik Vučić govori o „žutim tužiocima i sudijama” koji gledaju kroz prste opozicionim nasilnicima, dok su on i SNS predstavljeni kao sami u borbi protiv te sile.
Je li u pitanju suptilno otkazivanje poslušnosti funkcionera ili samo politička predstava u kojoj ovakvim narativom, te kritikom tužilaca, sudija i policije, nastoji da se stvori dodatni kredibilitet ovim institucijama i slika o njihovoj nezavisnosti?
Ispituje se svačija poslušnost
Politikolog i profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković kaže u razgovoru za „Vreme” da sve deluje kao da je krizna situacija kulminirala, a manevarski prostor državnim funkcionerima postaje sve tešnji.
„Vlast pokušava da se demokratski legitimiše u kontaktu sa stranim akterima, naročito EU, ali i putem obraćanja domaćoj javnosti. Predstavnici vlasti polako zaoštravaju situaciju i pokazuju izvesno nezadovoljstvo, ali i neodlučnost”, tvrdi Stojiljković.
Da problemi u raju postoje još odavno, sasvim je vidljivo. Glavni pokazatelj toga jeste propitivanje svih onih koji su zaposleni u državnom aparatu, a ne pokazuju dovoljno motivacije da ispune sve želje radikalnijeg krila vlasti, kaže Stojiljković.
„Lojalna Zagorka koja se nije bavila svojim poslom i koja se u javnosti ne pojavljuje otkako je na funkciji, odnosno 15 godina, očigledno nije dovoljno servilna, pa se može desiti da vlast poželi da je zameni. Oni su iskazali nezadovoljstvo njenim radom, a tako će biti i sa svima koji pokažu izvesnu autonomiju ili su prosto oprezni”.
Konačan ishod krize se ne zna, te su se mnogi tužioci, sudije i policajci, pa i političari, našli u nebranom grožđu i ne znaju kojim putem da pođu.
„Niko ne zna šta će se dalje dešavati, ali je izvesno da se ništa neće vratiti na stanje u kojem smo bili pre 4-5 meseci. Iz ponašanja funkcionera vidi se da se prilagođavaju situaciji. Imamo tvrdolinijaše kao Glišića i Đukanovića, ali zato imamo i jedno krilo SPS-a koje deluje sve autonomnije”, objašnjava.
Ima, kaže Stojiljković, i onih koji „zabijaju glave u pesak” i čekaju da sve prođe.
Čiji je RTS?
Celokupna atmosfera opšteg haosa i podeljenosti uselila se i na javni medijski servis – Radio-televiziju Srbije.
Već neko vreme javni servis postepeno preuzima ulogu glavne mete kritike predsednika Srbije, koji je jednu od lokalnih dopisnica RTS-a nedavno uvredio i nazvao „imbecilom”.
Kritike su počele i pre toga, štaviše, tokom gostovanja predsednika u Dnevniku ove televizije.
Vučić je u novembru optužio RTS da pritiska tužilaštvo više od opozicije, da sprovodi hajke i obmanjuje javnost, da je gori od N1 i Nove S, čiji je vlasnik „belosvetski kriminalac“. Voditeljka je samo u par navrata stidljivo demantovala da je RTS sestrinska televizija sa Novom S i N1, kao i da je preterano oštar kada kaže da je RTS potuljen i pokvaren.
Kritike su dolazile i na račun dela zaposlenih u ovoj medijskoj kući koji je jasno podržao studente i njihove zahteve, a javni servis se podelio na dve struje.
„Vidimo da na RTS-u vlada različita spremnost da se igra uloga javnog servisa, dok jedan deo radnika želi da se izbori za autonomiju i objektivno informisanje, urednički i direktorski deo pokušava da zadrži pozicije koje nisu kritički nastrojene, a omogućavaju im da ostanu gde jesu”, nastavlja Stojiljković.
Uprkos tvrdnjama predsednika da je RTS postao „opozicioni”, javni servis je, na dan istorijskog protesta u Beogradu, taj događaj pokrio tek minimalnim lajv uključenjima.
Preneli su i obraćanje predsednika Srbije, ali specijalnog programa nije bilo.
Stojiljković dodaje da je targetiranje zaposlenih u državnim institucijama skroz očekivano u ovakvim momentima.
Dokle će sve potrajati, ne želi da nagađa.
„Vlast sada igra na kartu odugovlačenja i nadaju se smanjenju protestnih talasa”, zaključuje sociolog.
