Foto: wikipedia.org
Na današnji dan pre četrdeset godina svet je zahvaljujući jednom pribranom sovjetskom potpukovniku za da dlaku izbegao nuklearni rat
U Serpuhovu, 50 kilometara južno od Moskve, potpukovnik Stanislav Petrov je u bunkeru iz koga se kontrolišu moćni radari bacio pogled na sat, konstatovao da je ponoć i stavio paraf na list službenog kalendara koji je pokazivao 26. septembar 1983. godine. Po struci inženjer, sa svojih 44 godina u najboljem dobu za tehnička istraživanja, Petrov je mrzeo kancelarijske dužnosti, više je voleo da je na poligonima sa raketama. Glavna komanda je, međutim, smatrala da na tom položaju komandiri moraju da budu iskusni specijalisti. Pokazalo se da su itekako bili u pravu.
U 00.15 časova zaurlale su sirene u njegovom bunkeru, a na velikom ekranu se pojavilo upozorenje: iz Amerike je ispaljena atomska raketa koja leti u pravcu SSSR.
Protokol za ovakav slučaj bio je jasan: dežurni oficir, u ovom slučaju potpukovnik Petrov, mora pritiskom na crveno dugme da obavesti vrhovnu komandu koja bi automatski pokrenula protivudar za koji je pripremljeno 11.000 raketa sa nuklearnim bojevim glavama. Na zaprepašćenje njegovih potčinjenih Petrov se, međutim, koleba, neko vreme ne čini ništa. Onda se telefonom javlja pretpostavljenima i kaže da se radi o lažnoj uzbuni. U tom trenutku njegov sistem javlja da je sa američke strane ispaljeno još četiri rakete. On uporno ponavlja:
„To je pogrešna, lažna uzbuna.“
Sledećih 17 minuta biće najteži u njegovom životu – toliko bi prvoj neprijateljskoj raketi trebalo da udari u cilj u njegovoj zemlji od trenutka kada je radar otkrio. Ništa se nije dogodilo.
Svet je tada bio bliži nuklearnom ratu koji bi bio smak sveta kakav poznajemo, nego za vreme kubanske krize 1962. Sprečio ga je jedan pribran čovek.
Pročitajte još Nuklearni protokoli: Pravilo ludog čoveka
Petrov je bio dobio usmeu pohvalu i istovremeno blagi ukor zato što njegov izveštaj o opisanom slučaju nije u dovoljnoj meri bio napisan po pravilima službe. U njegovu karakteristiku je upisano da nije pouzdan oficir. Godinu dana posle tog događaja zamolio je da ga penzionišu. Molba mu je uslišena uz unapređenje u čin pukovnika.
Tek devet godina posle te uzbudljive noći, 1992 godine, moskovski list “Pravda” je objavio priču o tome kako je jedan potpukovnik sprečio armagedon. Naknadna istraživanja pokazala su da su ruske satelite zavarale refleksije sunčevih zraka iznad jedne vojne baze.
Čovek koji nije uradio ništa
Stanislav Jegrafovič Petrov rodio se 7. septembra 1939, nekoliko dana posle početka Drugog svetskog rata. Umro je u Frajizinu, gradiću u moskovskoj oblasti, 19. maja 2017.
Ujedinjene nacije pozvale su januara 2006. Petrova u Njujork da bude prvi nosilac specijalne nagrade Global Citizen Award. Dobio je i 1.000 dolara. Dao je intervju za dokumentarni film The Red Button and the Man Who Saved the World gde je pored ostalog rekao: “Sve što se dogodilo toga dana za mene nije toliko važno. Ja sam jednostavno radio svoj posao i bio prava osoba u pravo vreme na pravom mestu. Moja kasnija supruga 10 godina nije znala ništa o tome, a kad se pročulo pitala me je ‘pa šta si uradio?’ Odgovorio sam ‘Ništa nisam uradio’.”
Možda je na njegovo nečinjenje uticalo i što su mesec dana ranije na krajnjem istoku SSSR njegove kolege oborile južnokorejski putnički avion jer su zbog sličnosti obrisa letelice mislili da se radi o američkom bombarderu. Poginulo je 269 civila.
Danas, četrdeset godina posle za dlaku izbegnute svetske katastrofe, samo možemo da se nadamo da u Rusiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Kini i drugim nuklearnim silama na odgovornim mestima sede oficiri kova i inteligencije Stanislava Egrafoviča Petrova.
CNN/Washington Post/Süddeutsche Zeitung/J.H.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
I pored fizičke iscrpljenosti, Dijana Hrka, majka stradalog Stefana, nastavlja štrajk glađu ispred Ćacilenda. Poručuje da neće prekinuti protest i optužuje institucije da ne rade svoj posao i lažu građane.
Nekoliko večeri zaredom građani Lučana protestuju ispred zgrade opštine, zahtevajući smenu predsednika Milivoja Dolovića, koji je, prema navodima svedoka, fizički nasrnuo na sveštenika Dalibora Miloševića
Studenti nekoliko beogradskih fakulteta i inicijativa Ansambl Generalštab najavili su skup ispred zgrade Generalštaba u 11 sati, uz poruku da će „svojim telima braniti” ovaj simbol Beograda ako vlast ne odustane od planova za njegovo rušenje
Kada bi Savet Regulatornog tela za elektronske medije bio nezavisno telo i radio po zakonu, bile bi uklonjene anomalije na medijskoj sceni Srbije na kojima počiva režim Aleksandra Vučića. Nije čudo da se oko kandidata za Savet REM-a u Narodnoj skupštini lome koplja
Dok Dijana Hrka štrajkuje glađu, s druge strane ograde iz Ćacilenda se orila muzika. Iza političkog spektakla ostalo je pitanje: ko plaća pesmu i po kojoj ceni? Ista obaveza poštovanja autorskih prava važi za sve organizatore javnih skupova
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Prema novom izveštaju Čatam hausa, od Kubanske krize do danas dogodilo se čak trinaest, uglavnom tajnih, međunarodnih incidenata, koji su svet doveli na ivicu nuklearnog rata
Ne samo da je reč „mir“ sistematski nestala iz međunarodne komunikacije i treba biti veliki optimista pa očekivati da se sukobljene strane vrate pregovorima, već je Rusija najavila povlačenje iz sporazuma koji ograničava broj nuklearnih bojevih glava, tj. povećanje svog atomskog potencijala
Vladimir Putin razmešta rusko nuklerano oružje izvan svojih granica „zato što to čine i SAD“, a Aleksandar Lukašenko ga prihvata „da bi Belorusija odvratila potencijalne agresore“. Svet sa zebnjom posmatra nuklearno nadgornjavanje
Brige o nuklearnim arsenalima iznova su aktualizovane zbog rata u Ukrajini i zveckanja oružjem sudnjeg dana. Na tankoj granici sukoba nalaze se Rusija i SAD koje raspolažu sa 90 odsto od 13.080 nukelarnih bojevih glava koliko ih danas ima na svetu. I američki i ruski protokol o aktiviranju strateških nuakleranih kapaciteta predviđaju da odluku o tome donosi isključivo predsednik države. U slučaju da je predsednik Rusije onomogućen da odogovori na atomski udar, sistem „Mrtva ruka“ automatski ga prepoznaje i lansira protivudar
Rat u Ukrajini vodi se između nuklearne i nenuklearne države, ali pitanja nuklearnog sukoba su na dnevnom redu od njegovog početka. Ne bi se reklo da je on proizveo direktnu pretnju upotrebe nuklearnog oružja, ali je stvorio uslove da se o njegovoj upotrebi razgovara gotovo bez ikakvih rezervi, kao da je to sasvim obična stvar. I u tome je njegova najveća opasnost – jer može da stvori utisak da je upotreba nuklearnog oružja prihvatljiva i moralno i vojnički
Ne postoji ratni cilj dovoljno veliki da opravda trenutnu smrt više desetina i stotina hiljada ljudi – da se ne govori o daljim posledicama. Slučaj je takav da to važi na strani onog ko bude njome pogođen, ali i na strani onih koji bi atomsku bombu upotrebili. Može li se pripremiti za kraj sveta i šta bi se sve tada dešavalo
