Protiv glavnog javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal Mladena Nenadića podneta je krivična prijava, a kao krunski dokaz protiv Nenadića pojavila se fotografija na kojoj se on nalazi u „kafanskom okruženju“, u društvu nekadašnjeg košarkaša Dejana Bodiroge, rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića, prorektora Nebojše Bojovića, koji je i bivši predsednik skupštine Infrastruktura Železnice Srbije, koji je na toj funkciji bio u vreme pada nadstrešnice i nakon njenog pada podneo ostavku, i u društvu sa bivšim izvršnim direktorom Infrastruktura Železnice Srbije Milutinom Miloševićem.
Prijavu je zbog „krivičnog dela Kršenja zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika“ podneo „zabrinuti građanin“.
„Da li se tu radi o nekakvom nedozvoljenom uticanju od strane tužioca Nenadića na Miloševića i Bojovića ili je pak obrnuto? Nema sumnje da je ispijanje vina u veseloj kafanskoj atmosferi sa licima koja su duboko povezana sa aktuelno jednim od najznačajnijih predmeta u državi u najblažu ruku neuobičajeno, tim pre što postupanje Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u ovom slučaju prate brojne kontroverze. Sasvim je logično očekivati da će sastanci i dogovori između glavnog tužioca Nenadića i Bojovića i Miloševića kao potencijalno osumnjičenih za pad nadstrešnice dovesti do toga da se njihovi iskazi fingiraju i usklade, a da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal opstruiše i sabotira krivični postupak, ili pak optuži neka druga lica, a Bojovića i Miloševića spasi od odgovornosti“, navedeno je u krivičnoj prijavi.
U prijavi je istaknuto i da se „bez preterivanja za Đokića može reći da je glavni inspirator i pokrovitelj sadašnjeg stanja na univerzitetu koje karakterišu uzurpacija zgrada univerziteta i fakulteta ( koje su vlasništvo države ), tako da je u njima onemogućeno ono čemu služe – a to je održavanje nastave i ispita; već se koriste od strane protestanata blokadera za održavanje nelegalnih i nelegitimnih plenuma na kojima se čak planiraju i teroristički akti i poziva na državni udar“.
Burna reakcija Zorane Mihajlović
Burno je tim povodom reagovala i nekadašnja potpredsednica Vlade Srbije i nekadašnja ministarka Zorana Mihajlović.
„Pa naravno, oni su se slikali kao ‘ekipica’ koja je dugo spremana da izaziva haos, i dođe na vlast; podelili su funkcije.., ali avaj. Od rektora do specijalnog tužioca, državni službenici koji rade protiv drzave. Mi ih svi plaćamo a oni ruše li ruše. Đokić ce ostati upamćen kao čovek koji je obezbedio uslove za blokade fakulteta, čovek koji je posle 213 godina urušio Beogradski univerzitet, svi oni ostaće upamćeni po destrukciji, uništavanju, radovanju kad se nešto ruši, a sve to zaklanjanjem iza ‘studenata’. Ipak, kako god izgledalo – nisu uspeli, i svakim danim je sve jasnije da ih narod neće. Svi oni takođe, moraju poneti odgovornost i odgovarati za sve sto su činili. To je važno i lekovito za celo društvo“, napisala je Mihajlović na Instagramu.
Biti u nečijem društvu nije dokaz
Profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić kaže za „Vreme“ da činjenica da je neko s nekim na fotografiji, da su oni u istom društvu, uopšte nije dokaz da neko krši zakon od strane sudije i javnog tužioca.
„Ne zna se da li je ta fotografija privatna ili javna, ali mi se čini da je privatna, sa nekog slavlja. Činjenica da se nalazite sa nekim na istoj fotografiji, u većem društvu, i da je jedan od njih tužilac, a da je drugi nekad bio na čelu Infrastrukture Železnice Srbije, koja nije optužena, jer kao pravno ne može ni biti, ali jesu neki čelnici, apsolutno u pravnom smislu nije dokaz ni za šta“, kaže Rakić Vodinelić
Upitana šta bi mogao da bude motiv da se Nenadić nađe na meti vlasti, Rakić Vodinelić kaže da o tome može samo da nasluti.
„Kada je u pitanju prvi postupka u slučaju pada nadstrešnice, koji je otpočeo u Novom Sadu, on je po mišljenju suda očigledno otišao u pogrešnom pravcu, samim tim što je sud zbog nekolicine bitnih vratio stvar na istragu. Na primer, nije izvršen uvid u komercijalni ugovor koji su zaključili Infrastruktura Železnice Srbije, kao investitori i Srbije kao finansijera s jedne strane, i kineskog konzorcijuma kao izvođača s druge strane. Takođe, po mišljenju suda ni veštačenje nije dalo odgvor na određena pitanja“, podseća Rakić Vodinelić.
Ona navodi i da je u Tužilaštvu za organizovani kriminal na čijem je čelu Nenadić osnovana „udarna grupa“ za koju je ona pomislila da se ne zna šta ta grupa radi, „da li udara u diple, ili nešto drugo“.
„Moguće je da je u tužilaštvu za organizovani kriminal došlo do pribavljanja nekih dokaza ili saznanja na drugi način, koji su verovatno krenuli u pravcu ispitivanja koruptivnih elemenata u celom poslu povodom rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu i nadstrašnice na njoj. Moguće je da je to prvi ozbiljan korak u pravom pravcu da se ispita odgovornost za smrt 16 ljudi. Ako je to tako, onda je objašnjen ovaj pokušaj za sada medijskog napada, a vidimo i neku vrstu krivično-pravnog napada, na tužioca Nenadića“, kaže Rakić Vodinelić.
Nezadovoljni „pendrek-efendija“
Na pitanje zašto se Nenadić našao nemilosti vlasti iako je na mestu tužioca za organizovani kriminal još od početka 2016. godine, advokat Božo Prelević kaže za „Vreme“ da to ne treba da čudi, jer ni Bodiroga ni Đokić doendavno nisu bili u nemilosti „pendrek-efendija“.
Zamoljen da precizira na koga misli kada kaže „pendrek-efendija“, Prelević odgovara da je „pendrek-efendija“ – „taj na koga sumnjate“.
„Kako je pendrek efendija postao nezadovoljna njihovim postupanjem, oni su svi postali antidržavni elementi. Meni je veoma drago što je to pokrenuto protiv Nenadića, zato što je on mislio da se to neće desiti, mislio je da će moći da se provuče, ako profesionalno radi svoj posao, a sadašnje okolnosti i pendrek-efendija zahtevaju lojalnost koja negira profesionalnost. Ovde se traži da oni istetoviraju SNS na leđima, da bi ovi iz vlasti nad tim prizorom odmarali oči“, kaže Prelević.
Upitan šta bi u slučaju Nenadića moglo da bude protumačeno kao opasanost po vlast, Prelević kaže da možda radi o tome što je Nenadić imao pristup dokumentaciji u vezi sa postupcima koje vodi, ali i nepostupanje po zamislima pendrek-efendije.
„Pendrek-fendija bi da tužioci pohapse sve studente ne bi li on bio miran. On je nezadovoljam i Ivicom Dačićem i Sinišom Malim, i očekivao je da će policija rastrgnuti studente i pustiti im krv mnogo više nego što su očekivali, a da će ostatak tužilac pohapsiti. On misli da je stav po kome su protesti u skladu sa Ustavom i međunarodnim konvencijama – napad na ustavno uređenje“, zaključuje Prelević.
