Foto: FoNet/APUkupna materijalna šteta prouzrokovana ekstremnim događajima od 2000. do 2022. godine procenjena je na više od 5 milijardi evra
Vlada Grčke nedavno je, nakon katastrofalnih poplava u septembru koje su dovele do evakuacije stanovništva, plavljenja domaćinstava, nestanka struje, oštećenja na putevima, pa čak i ljudskih žrtava, objavila da je usvajanje mera adaptacije na klimatske promene postao nacionalni prioritet, piše portal Klima 101.
A šta je sa Srbijom?
Mada ove nismo doživeli katastrofe kakve su zadesile mnoge delove Mediterana, i u Srbiji je bilo razornih poplava, a posebno ranije u toku leta.
Kada govorimo konkretno o putevima i putnoj infrastrukturi, poplave nisu jedina opasnost koju pospešuju klimatske promene – primera radi, i samo povećanje temperature vazduha dovodi do brže pojave pukotina i starenja asfaltnih puteva, što za posledicu ima potrebu za češćim intervencijama i održavanjem, a samim tim i veće troškove održavanja.
Prema studijama koje su rađene za Srbiju, procenjuje se da je oko 25% teritorije Srbije izloženo aktiviranju klizišta, na oko 35% teritorije može doći do pojave erozije tla i odrona; 17% je izloženo poplavama i bujicama, 21% teritorije je izloženo sušama, a rizik od šumskih požara prisutan je na oko 4% teritorije i povećava se iz godine u godinu.
U poslednjih 15 godina, podaci pokazuju jasan trend porasta – u proseku je sve više kilometara putne mreže na kojoj je došlo do plavljenja ili erozije tla.
Iz proseka iskaču katastrofalne poplave koje su se desile 2014. godine, i za koje je procenjeno da su izazvale aktiviranje preko 2000 klizišta na mreži državnih puteva (u pitanju su putevi I i II reda, nekadašnji autoputevi, magistralni i regionalni putevi), i oko 3000 klizišta na lokalnoj putnoj mreži (po istraživanju objavljenom u časopisu Izgradnja).
Naravno, nije svaka neočekivana, odnosno neplanirana pojava na putu posledica klimatskih promena, ali konkretno kad su u pitanju klizišta i odroni, na teritoriji Republike Srbije ova pojava je u vezi sa povećanim obimom padavina – a nauka nam kaže da će usled klimatskih promena padavine u proseku biti ređe, ali intenzivnije kada se dogode.
Ukupna materijalna šteta prouzrokovana ekstremnim događajima od 2000. do 2022. godine procenjena je na više od 5 milijardi evra. Najveća šteta nastala je bila tokom 2014. godine, i procenjuje se da je iznosila oko 1,5 milijardi evra, a od toga je 192 miliona evra bila šteta nastala na putevima.
Poređenja radi, godišnji budžet Republike Srbije za održavanje puteva iznosti između 300 i 350 miliona evra, od čega se za radove na urgentnom održavanju (što je u velikom broju slučajeva usled posledica klimatskih promena) izdvaja oko 60 miliona evra. Ovi podaci se nalaze u Informatoru o radu JP Putevi Srbije.
Ceo tekst porčitajte na sajtu Klima 101.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Treće osnovno javno tužilaštvo formiralo je predmet zbog toga što se vreme oduzimanja oružja Aleksandru Šapiću ne poklapa sa policijskim izveštajem
Zeleno-levi front upozorava da je broj važećih ličnih karata u Srbiji porastao za 235.000, a da broj birača u biračkom spisku to ne prati. Traži se da MUP reaguje
Savet REM-a odlučio je da prekine postupak protiv RTS-a i RTV-a i još četiri televizije zbog emitovanja predizbornih aktivnosti u kojima su se pojavila deca
Na skup na Slaviji 22. okotobra peške dolaze studenti i građani u tri kolone – sa severa, istoka i zapada Srbije. Objavljene su rute
Gimnazijalci iz Požarevca idu na ekskurziju noć pred izbore. Masovno su se prijavili za glasanje u Bratislavi, pa su prebačeni u Beč… ali je pitanje da li će direktorka škole namerno minirati njihovo prvo glasanje u životu
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
