Samo ko inače veruje Aleksandru Vučiću, taj može da poveruje da će naredne, 2026. godine, zaista biti raspisani vanredni parlamentarni izbori zato što je on tako rekao.
Za one druge, koji ne veruju u sve što kaže, ili ga čak smatraju notornim lažovom, to što je on rekao da će nešto biti ne bi smelo da znači ama baš ništa, po najmanje lažnu utehu da se ovoj političkoj krizi nazire kraj i to srećan po protivnike režima.
Ni studentski pobunjenički pokret, a kamoli opozicione političke partije, nisu do sada uspele da na predsednika Srbije izvrše dovoljan pritisak da bi ispunio njihov, u međuvremenu, osnovni zahtev: raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, jer sa Srpskom naprednom strankom na vlasti od vladavine prava nema ništa.
Ako u Srbiji ne dođe do neke vrste generalnog štrajka (što na osnovu dosadašnjih iskustava nije verovatno), ako se deo policije ne pridruži delu sudija i tužilaca koji su zakon stavili iznad prohteva Aleksaksandra Vučića (što još manje treba očekivati), ako se u Beogradu ne skupi više stotina hiljada ljudi spremnih na to da se ne povlače dok se ne raspišu izbori (što nije sasvim isključeno), ali i odlučnih da u presudnom broju ne ustuknu pred suzavcem, pendrecima, zvučnim topom, hapšenjima i ko zna čime još (što opet nije verovatno), onda će Aleksandar Vučić raspisati vanredne parlamentarne izbore samo ako proceni da ih sigurno dobija.
I ne samo to: neće ih raspisati ni ako procena bude takva da bi u pobedu SNS-a ukalkulisane prevarne radnje na izborima mogle kod kritične mase da izazovu nepokolebljiv bes i prouzrokuju nasilne demonstracije sa nesagledivim posledicima. Nešto nalik Petom oktobru, noćnoj mori Vučića i Ivice Dačića.
Duge dve godine
Ako ništa od svega toga, ili nečega van dometa kalkulacija, ne bude, ako se ulični protesti, koji su trenutno utihnuli, ne rasplamsaju do neslućenih razmera, ako se ponovo ne bude ušlo u ciklus blokada, samo još žešćih nego do sada, i ako, dakle, istraživanja javnog mnjenja Vučiću ne pokažu da sigurno dobija, čekaće se redovni parlamentarni izbori.
Ma koliko to deprimirajuće zvuči – još nekih 840 dana pod ovom vlašću koja čini sve da još jednom zaseje strah, razori sve preostale znake života demokratije i rasproda i pokupuje sve što je preostalo – to bi zapravo opoziciji trebalo da ulije nadu, jer bi značilo da SNS sa prilepcima nikako ne uspeva da javno mnjenje preokrene na svoju stranu.
Pošto su poslanički mandati ovog saziva Narodne skupštine potvrđeni 2. februara 2024, oni ističu 2. februra 2028. godine.
Redovne izbore predsednik Republike raspisuje 90 dana pre isteka mandata aktuelnog saziva Narodne skupštine. Od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proći manje od 45 ni više od 60 dana.
Vlast bi, dakle, parlamentarne izbore mogla da prolongira još debelo preko dve godine.
Faktor predsedničkih izbora
Aleksandar Vučić je prvi put na dužnost predsednika Republike stupio 31. maja 2017. Ponovo je stavio ruku na Ustav i Miroslavljevo jevanđelje i položio predsedničku zakletvu 31. maja 2022. Predsednički mandat traje pet godina, a postojeći Ustav predviđa najviše dva mandata.
Aleksandar Vučić je daleko popularniji od SNS-a. On nema zamenu. I njegova lična i partijska politika je da svi moraju da budu u njegovoj senci, da se ponašaju kao njegovi posilni, trpe njegove prozivke i izrugivanje i kuju ga u zvezde. Zato naprednjačke liste i na lokalnim izborima nose njegovo ime.
Aleksandar Vučić ne podnosi da deli vlast i pažnju sa bilo kime, pa se može pretpostaviti da se još dugo neće znati koga će posle njega SNS kandidovati za predsednika Republike.
Nimalo ubedljivo ne zvuči njegovo koketiranje sa političkom penzijom, pa bi mogao da se izvede zaključak da će pokušati da pronađe marionetu za tu funkciju, baš kave su bile Ana Brnabić i Miloš Vučević i kakav je sada Đuro Macut na mestu predsednika Vlade dok je on predsednik Republike.
Pominje se tu ime sedamdesettrogodišnjeg Tomislava Nikolića koga je Vučić oterao u prinudnu političku penziju.
Aleksandar Vučić je zario kandže u vlast i teško da će je dobrovoljno ispustiti. Ako mu pođe za rukom da pobunu u društvu pojačavanjem držvne represije i zastrašivanjem utera u mirne vode, lako se može zamisliti da sledi primer Mila Đukanovića i Vladimira Putina i vrati se na mesto predsenika Vlade.
U tom kontekstu su zamislivi parlamentarni izbori pre isteka zakonskog roka, što je Vučić i nagovestio kao mogućnost. Razlog je da se spajanjem predsedničkih i parlamentarnih izbora smanji rizik da slab naprednjački predsednički kandidat izgubi neposredno pre parlamentarnih izbora i ne otvori se ponor pod nogama predstavnika ove vlasti, što se dogodilo Demokratskoj stranci kada je Boris Tadić 20. maja 2012. izgubio od Nikolića.
Mogao bi Vučić u nekom trenutku i da podnese ostavku na funkciju predsednika Republike, da se u Skupštini izabrati za predsednika Vlade i na toj poziciji izgura do 2028. godine i povede kampanju za parlamentarne izbore…
Sve u svemu, dvor na Andrićevom vencu ima još manevarskog prostora. Koliki će on biti, to zavisi pre svega od studentskog pobunjeničkog pokreta, ali i od opozicionih političkih partija.
