Kad skupštine utihnu: Kupovina vremena Aleksandra Vučića

Konstitutivna sednica Skupštine grada Beograda odložena je za 1. mart zbog nedostatka kvoruma. Predsednik Privremenog organa grada Beograda Aleksandar Šapić je uoči konstitutivne sednice gradskog parlamenta rekao da će se, ako za desetak dana ne dođe do jedinstvenog stava u pokretu Branimira Nestorovića „Mi – Glas iz naroda“ da se prikloni SNS-u i SPS-u ići na nove izbore.

Ukoliko nove većine ne bude bilo ni nakon pomenutog datuma, počinje novi rok od 45 do 60 dana za održavanje novih izbora. Nosilac liste „Mi – Glas iz naroda“, Branimir Nestorović, rekao je da ne žele da budu tas na vagi i da je najbolje rešenje raspisivanje novih beogradskih izbora. Ujedno je napomenuo i da su, nakon izbora, dvoje odbornika sa te liste potpuno prekinuli kontakt sa tim pokretom, prenosi Dojče vele (DW).

Opozicija smatra da je ovo njena velika pobeda. Kako se ističe u prvim reakcijama, otkazivanje sednice je očit dokaz da ti izbori nisu bili legitimni. Izbori se moraju ponoviti u demokratskim uslovima, navode čelnici opozicije, i kažu da je revizija biračkog spiska uz učešće posmatrača apsolutni minimum uslova za nove izbore.

S druge strane, predsednica vlade u tehničkom mandatu Ana Brnabić tvrdi da ovo nije nikakva pobeda opozicije i da vlast nije ukrala nijedan glas, niti je bilo krađe izbora.

(Ne)održiva većina u Beogradu

Reč je o tome da vlast kupuje vreme, komentariše za DW Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI):

„Očito je da bi formiranje većine u procesu koji nije bio legalan bilo neodrživo. Prosto je utvrđeno da su izbori bili prepuni nepravilnosti i da je bilo ozbiljnih kršenja zakona. Pored toga je lider MI, doktor Nestorović, rekao da se njihovim poslanicima nude šestocifreni iznosi u evrima. Pečat na sve to je stavio Evropski parlament i mislim da je Aleksandar Vučić odlučio da za sada odustane zbog reakcije i na unutrašnjem i spoljnom planu“, smatra naš sagovornik.

image(45)

Kao kupovinu vremena odlaganje sednice vidi i profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković.

„Mislim da je to urađeno da se do 1. marta vide reakcije domaće javnosti i Evropske unije. Tu će se verovatno pokušati da se čitav stvar izbalansira spremnošću da se ponovo ide na beogradske izbore“, ocenjuje Stojiljković za DW.

Ponavljanje pod istim uslovima?

Pitanje koje se nameće jeste šta vlast očekuje da se dogodi u narednih desetak dana. I zašto se odmah nije išlo na nove izbore? Profesor Stojiljković smatra da bi „to bio gest koji bi pokazao slabost“.

image(46)

„Aktuelna vlast trudi se da iz svake nevolje izađe tako što će spinovati situaciju i što će pokazati neku svoju kooperativnost. Ono što čini mi se trenutno zaboravljamo, jeste da će ona pokušati da i na te ponovljene izbore izađe u dosta neizmenjenim uslovima i tako pokušati da ih dobije“, upozorava Zoran Stojiljković.

Političko pilićarenje

Proteklih dana funkcioneri Srpske napredne stranke (SNS), ali i Socijalističke partije Srbije (SPS), tvrdili su da imaju većinu za formiranje vlasti u glavnom gradu Srbije. Navodili su da im se javljaju poslanici različitih odborničkih grupa i da nude podršku SNS-u i SPS-u na tajnom glasanju. Teško je sada ustanoviti da li je u pitanju bio blef ili su iza tih izjava stajale neke druge računice i dogovori.

U svakom slučaju, Zoran Gavrilović smatra da će „u narednim danima Vučić možda pokušati da ispregovara izbegavanje međunarodne istrage, a da zauzvrat ponovi izbore u Beogradu. Verovatno će pokušati i da nekako omekša izveštaj ODIHR-a. Mislim da ćemo tu biti svedoci neke vrste političkog pilićarenja“, naglašava Gavrilović.

Postojala je neka vrsta nagoveštaja da je možda došlo do neke tanke većine, kaže Zoran Stojiljković i dodaje da je „ovog puta ipak bilo previše očito da se neko probudio kao vlast, a juče je bio opozicija. Zato se i procenilo da bi raspisivanje novih izbora bilo nešto što bi ih relaksiralo u odnosu na analize koje su trebale da utvrde razmere izborne krađe“.

Sporna legalnost izbora

Insistiranje vlasti na tome da žele „pun legitimitet“ buduće gradske uprave u Beogradu je za Zorana Gavrilovića „prazna priča, jer su građani Beograda birali listu koju vodi predsednik Srbije. Da bi to uradio, on je prekršio Ustav, Zakon o predsedniku Republike i Statut Srpske napredne stranke, jer je on samo član stranke. Mi prosto ne možemo da pričamo o legitimitetu, jer pre toga imamo problem s legalnošću izbora, i to je nešto na čemu bi opozicija trebalo da insistira“, primećuje Gavrilović.

Stav opozicije o narednim koracima ćemo znati uskoro, kaže Zoran Stojiljković. I videćemo, dodaje, „da li će pristati na te brze, pod sličnim uslovima ponovljene izbore, što jeste jedna vrsta rizika, ili će ipak insistirati na boljim uslovima. Ali, tu izgleda da nema konačnog stava i to je nešto što izgleda da vlast priželjkuje“, napominje profesor Stojiljković.

Opozicija do 1. marta „mora da što više komunicira sa javnošću i objašnjava o čemu je reč“, ocenjuje Gavrilović.

I zaključuje: „Naredna stvar je da na postupke koji su započeti pred domaćim institucijama putem javnosti vrši pritisak na njih da rade svoj posao. Mislim da bi trebalo da nastavi da se obraća i međunarodnim institucijama, jer je evidentno da domaće institucije nisu kadre da rade svoj posao. Tu će im, rekao bih, biti potrebna pomoć centra za socijalni rad sa sedištem u Briselu“.