Kad se Koluvija moli za tebe

Ne, nisu to bile pretnje. Tako je presuđeno. Reč je o molitvama, pozdravima, mističnim porukama pred vratima… Tako je ocenila sutkinja Drugog osnovnog suda Dragana Branković, stoji u tekstu objavljenom na sajtu bezbedninovinari.rs.

Krajem decembra 2020. godine Svetislav Bojić, branilac prvooptuženog Predraga Koluvije za slučaj „Jovanjica” – kom se sudi za organizovani kriminal i za proizvodnju, kako tužilaštvo navodi, oko tonu i po droge (marihuane, skank), preneo mi je reči svog klijenta.

„Zorićka me uništava svojim izveštavanjem”. Nastavio je:

„Peđa vas je puno pozdravio”, napomenuo je Koluvijin advokat dok sam se sa kamermanom spremala za snimanje. Dodao je da “ko god se o Peđu ogreši, Bog će mu vratiti i neće dobro proći”. Branilac Bojić još je objasnio kako je “Peđa dobar čovek, da se moli za mene, tužioca Drecuna i policajce koji su ga uhapsili, onog Milenkovića”.

Dan kasnije, eto ga opet.

„Zamalo da Peđu puste iz pritvora danas, puno te je pozdravio”, dobacio mi je advokat Bojić dok sam sama stajala na ulici.

Sutkinja Branković je ocenila: „Bile su to molbe za zdravlje”. A što se tiče da će „Bog da vrati” sutkinja je obrazložila da to ne može biti pretnja „jer ne zavisi od lica koje je izgovara (okrivljenog advokata) već od volje nekog trećeg… Boga”.

Kad sam pročitala presudu, naravno oslobađajuću za Koluvijinog advokata, pomislila sam… Kako bi sud opisao smrtonosne poruke mafije?

Poljubac iz filma „Kum” je verovatno izraz ljubavi i strasti… A kad vam neko pokaže horizontali pokret prstom ili rukom ispred vrata nekog čoveka… To verovatno upućuje na milovanja po vratu? Pa zaista, ko se ne uzbudi kad mu obećaju takvo milovanje? Prosto da vas zagolica vrat, a od naleta strasti mogli bi u magnovenju pomisliti na nekakva klanja… na neke klanice u Ritopeku…

Kad vam kažu: Hej, „spavaćeš s ribama”… Tada mafija verovatno planira da vam uplati izležavanje na dušeku na nekom Tahitiju.

Doduše, ne voli mafija baš da šalje na Tahiti. Koliko se sećam, Zemunski klan je obično one koje ne simpatiše slao „u Kanadu”.

Poruka koju sam tokom novogodišnjih praznika, na početku 2021. godine, našla pred vratima svog stana, glasila je:

„Ovo će trajati dokle će trajati, ne može da se završi drugačije nego što će se završiti”.

Pošiljalac anoniman. A kamere u mojoj ulici, kako se ispostavilo, baš tada nisu radile. Falilo je mnogo puta po dva minuta. I, slučaj propao.

Inače, jedan od Koluvijinih advokat Svetislav Bojić nekada je radio u Državnoj bezbednosti u Crnoj Gori. A eto kako se poklopi, za Jovanjicu su optuženi i pripadnici policije, Bezbednosno-informativne agencije i Vojno-obaveštajne agencije.

E onda mi je iste pretnje, koje su pretnje samo za mene, ali ne i za Sud, posle Koluvijinog advokata, u aprilu 2021. godine uputio i Koluvijin kum. Reč je o Sergeju Mrđi, drugooptuženom u slučaju „Jovanjica”. Gospodin Kum, napisao je poruku za mene i moju porodicu, baš na Uskrs, na Fejsbuku. Čovek se uredno potpisao, iako je tada bio u bekstvu i nalazio se na poternici Interpola. Bio je to komentar na tekst koji sam napisala za tadašnji NIN, a koji je preneo portal TV N1.

Uz standardni verski motiv „Pozdravio bih Gospođu Zorić i poželimo joj Srećan praznik Vaskrsenja !“ sledi zlokobna konstatacija sa tako divnom, ma gotovo mafijaškom srdačnošću.

„Izgleda da Kumove molitve nisu baš urodile plodom za vaše zdravlje pa ću evo ja da Vas stavim na spisak molitvi za zdravlje. Možda se meni bolje primi, pa prestanete da halucinirate. A samim tim da prestanete da iznosite laži. Nazivate sebe novinarkom a pišete laži? Zanima me zašto to radite sa namjerom ili vašom nesposobnošću da dođete do istinitih informacija? Mogli bi da se provedete kao i ta Mađarska u slučaju koji pominjete! Ja Vama i Vašoj porodici ipak želim svako dobro od Gospoda i probajte malo da se družite sa istinom, ne boli! Jer sami znate ko je otac laži (znak : namigivanje mangupsko)….”

Odmah sam i to prijavila Višem tužilaštvu u Beogradu, Odeljenju za visokotehnološki kriminal.

Ni prstom mrdnuli. Na kraju su Mrđu uhapsili pošto sam na jednoj tribini javno rekla da znam u kojoj zemlji i na kojoj adresi se krije begunac pred Interpolom i da ću, ukoliko ga policija konačno ne „pronađe”, da odem lično i izvedem građansko hapšenje. I dok je bio u pritvoru, nekoliko meseci, niko ga nije saslušao povodom poruke koju mi je uputio… Znate ono, prema našem zakonu nema tu direktnih navoda protiv mog života i tela… Tako je ostalo sve u nekoj magli, u zakonskim nejasnoćama i nepreciznostima, te je ispalo da se za mene od Koluvijine ekipe moli Bogu ko stigne, a usput i šalju pozdrave.

Osim njih, vređanju tužioca Drecuna, inspektora Milenkovića, moje porodice, mene, na televiziji sa nacionalnom frekvencijom pridružila se i jedna bivša državna sekretarka MUP-a. Sada je u statusu optužene pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, za zloupotrebu službenog položaja, da je sakrivala nekakve dokaze o mafiji i Belivukovima… I nju sam prijavila, ali se ona izvinila preko medija i institucija… Rekla žena da je bila „loše obaveštena”… Hoće to tako…

Realno, da nisam sve prijavljivala i članu Radne grupe za bezbednost novinara – novinaru Veranu Matiću, teško da bi išta do Tužilaštva i stiglo. Njemu je bilo stalo, da sasluša, zabeleži, da pita pravosuđe „Radi li se šta?”. I kolegama je stalo, iz NUNS-a, UNS-a. I to znači. Podrška esnafa ima jači odjek od nepravde koja odjekuje Palatom pravde.

I nije samo mene krenuo da guši, poput dima gandže, slučaj „Jovanjica”. Kasnije je i tužilac koji vodi taj predmet, Saša Drecun, prijavio policiji da je dobio pretnje i uvrede – u sred sudnice, od jednog od optuženih za Jovanjicu.

Inspektori Slobodan Milenković i Dušan Mitić koji su otkrili Jovanjicu, prema optužnici najveću fabriku skanka u Evropi, žive sa obezbeđenjem zato što postoje informacije da je za njihovo ubistvo već plaćeno – milion evra.

I, tako je počelo. Nije se završilo. Traje i danas. O Jovanjici pišem i dalje. A pred nekoliko sudova tuži me Koluvijin kum Sergej Mrđa. Sad on mene tuži i to gde stigne. I država ažurno reaguje, ti postupci se pokreću i zovu me pred sud, saslušavaju. A tuži me zato što sam prenela nepotpunu informaciju, reči tužioca Drecuna, koje je izneo tokom jednog ročišta, da je Mrđa hapšen i 2011. godine na granici sa Mađarskom. Opet zbog skanka. E, ono što ga boli i vređa i duševno ga povređuje je to što nisam napisala da je oslobođen za taj slučaj pred mađarskim sudom. Kad sam saznala, evo i napisala. Što čovek ne zatraži demanti, pa da odmah objavimo, nego hoće u sudnicu. Onako, što bi se reklo… Iz principa.

Usput, na društvenim mrežama Koluvijina ekipa i njegovi obožavaoci, okrivljeni zajedno s njim i njegovi advokati… otvoreno me vređaju, blate, izmišljaju… nekada na dnevnom nivou. I nikom ništa… Neka cveta hiljadu hedova…