Foto: Lenka Pavlović
“Univerzitet ne može dobro da radi i da školuje najbolje kadrove ako ne prima najbolje kandidate za studije. Ovo ne treba razumeti kao kritiku prema nastavnicima u osnovnim i srednjim školama. Mislim da oni rade najbolje što mogu u datim uslovima, ali mislim da je vreme da se neke stvari u školama menjaju, jer univerziteti osećaju da se brucoši koji sada dolaze razlikuju od onih koji su dolazili pre 10 ili 20 godina”
Nedavno je završen prvi upisni rok za fakultete u Srbiji, koji je pokazao neke neuobičajene brojke – na primer, među fakultetima za koje je bilo potrebno najviše bodova bio je i Hemijski fakultet. Sa druge strane, za neke fakultete koji treba da daju nastavnike u osnovnim i srednjim školama nije bilo mnogo interesovanja. Stoga je prvo pitanje za Ivanku Popović, redovnog profesora na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu i nekadašnju rektorku Univerziteta u Beogradu, bilo: da li vidi neke promene u ovim “upisnim” brojkama i podacima u odnosu na prethodne godine.
IVANKA POPOVIĆ: Ne mislim da je bilo promena, mislim da je trend isti kao i pre. Na većini prirodno-matematičkih fakulteta postoji manjak interesovanja, što mislim da je posledica nedovoljne afirmacije, najpre nastavničke profesije, a drugo, to su fakulteti koji imaju reputaciju da su teški. Pritom, to nisu naročito lukrativne profesije, gde se zarađuje mnogo novca.
Međutim, to ne mora da bude tako. Mislim da su studenti veoma pragmatični i da idu na fakultete za koje misle da će nakon njih najlakše doći do zaposlenja. Što se tiče hemije, mene raduje da postoji veliko interesovanje i pretpostavljam da je taj fakultet preduzeo neke korake promovisanja onoga što radi. Nadam se da će i drugi fakulteti koji imaju manjak interesovanja biti više prisutni u javnosti, kako bi pokazali sav svoj značaj i realnu potrebu za tim kadrovima, koje Srbija ima. Jer, nama su svi kadrovi koji se školuju na Univerzitetu u Beogradu potrebni, neki u većoj, neki u manjoj meri, ali svi su nam potrebni…
Pročitajte ceo intervju sa Ivankom Popović u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (14. jula)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Ćacilend je pretvoren u „Božićno seoce“, kako ga zovu vladini tabloidi. Za 31. je na meniju silna besplatna hrana - samo nije najjasnije ko sve to plaća
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
