Izborna apstinencija: Ako ste se navikli na jad i bedu, onda ništa

Ako smo svedoci suživota sa samoživim ljudima koji odbijaju da se vakcinišu bez obzira na to što time ugrožavaju i svoj život i život ljudi sa kojima i među kojima žive, zašto bi nas onda čudilo što ovoliki broj ljudi ne izlazi na izbore? Bilo da je to svaki drugi, svaki treći ili svaki četvrti među nama – kako god da okreneš, mnogo je ljudi kojima nije stalo ni do sebe ni do drugih. Ne može čovek a da se ne priseti Aristotelove istine po kojoj je onaj koji nije za zajednicu i život u zajednici “ili zver ili bog”. Po svemu sudeći, ova civilizacija, pa i mi u njoj, došla je dotle da je sve veći broj onih koji su za sebe bogovi, a za sve druge – zveri.

U kontekstu izlaznosti u drugim evropskim zemljama, Srbija se svrstava među zemlje koje se ne mogu pohvaliti izbornom participacijom. Ovoliki obim tzv. apstinencije najčešće se smatra neprihvatljivim. Pritom, donekle je apsurdno što se relativno niska izborna participacija (jedva natpolovična) smatra neprihvatljivom, a da se pri tom ništa ne preduzima da se ona poveća.

Pročitajte ceo tekst Srećka Mihailovića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (24.  marta)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com