Sa psihološkog aspekta nijedna zrela, mudra i ostvarena osoba nikada ne bi iskoristila argument „znaš ti ko sam ja“, kaže za „Vreme“ psihiološkinja Ana Mirković
„Znaš ti ko sam ja“ je argument osoba koje nemaju nijedan drugi argument. U civilizovanom društvu to ne sme da bude argument. Sa psihološkog aspekta nijedna zrela, mudra i ostvarena osoba nikada ne bi iskoristila argument „znaš ti ko sam ja“, kaže za „Vreme“ psihiološkinja Ana Mirković.
„Živimo u klimi u kojoj se u poslednjih 10 ili 15 godina veoma mnogo insistira na bipolarnosti. Ta bipolarnost se razvija, propagira i na njoj se se intenzivno radi. Zaista imamo dva pola. Jedan od tih polova su oni koji pripadaju zaštićenoj grupi ljudi, najčešće članovima partije, čiji je status zagarantovan stranačkom pripadnošću, a manjka im obrazovanje, kultura, argumentacija i veština komunikacije. Njihov argument je ‘znaš ti ko sam ja’“, kaže Mirković.
Ona ukazuje da su takve osobe najčešće funkcioneri ili njihova deca, ili ljudi koji misle da su van zakona i da za njih pravila ne postoje, oni koji misle da ih štiti sistem u kom žive, a koji oni podržavaju.
„Ako imate problem sa nečijim stavom, onda razgovarate, bavite se sopstvenom argumentacijom, pokušavate da objasnite svoje stavove i čekate da vidite šta će biti argumentacija druge strane. Sa psihološkog aspekta nijedna zrela, mudra i ostvarena osoba nikada ne bi iskoristila argument ‘znaš ti ko sam ja’“, kaže Mirković.
Foto: Freepik„Znaš ti ko sam ja“ govore iskompleksirane osobe
Iskompleksirane osobe
Ona navodi primer koji se nedavno pojavio na jednoj društvenoj mreži: čovek je jedini put u svom životu iskoristio frazu „znaš ti ko sam ja“ kada je posetio svoju baku u staračkom domu.
„’Znaš ti ko sam ja’ čak nije ni primerena informacija, tako se možda može razgovarati sa dementnim čovekom koga podsećate da ste važni u njegovom životu. U svakodnevnoj komunikaciji reč je o iskompleksiranoj osobi koja ne zna da komunicira, nema argumente i onda povlači tu frazu“, kaže Mirković.
Ona ističe da ne zna kako smo u 21. veku uopšte došli dotle da neki ljudi misle da su iznad drugih, „da misle da su važniji od drugih i da su privilegovani u odnosu na druge“.
„Znaš ti ko sam ja“ se širi u društvu
Ipak, dodaje, ako pogledamo društveni kontekst u kom živimo, onda je mnogo toga jasnije.
Ona veruje da se fenomen „znaš ti ko sam ja“ širi u srpskom društvu.
Kao primer navodi domove zdravlja i bolnice u kojima neki ljudi sa „nekom drugom vrstom konekcije koja im daje osećaj zaštite“, a po principu „znam doktora ili medicinsku sestru“, žele da uđu u ordinacije preko reda zbog čega se ostali pacijenti bune.
„Bilo bi normalno da ‘znaš ti ko sam ja’ češće izgovara građanin koji bira vlast, nego pripadnik vlasti koje biraju građani. Da je u Srbiji demokratski sistem, argument ‘znaš ti ko sam ja’ bi trebalo da bude stav građana kojim bi se vlast preispitivala i koji bi uticao da se vlast demokratičnije odnosi prema društvu“, kaže Mirković.
Ona podseća da bi, u demokratiji, kako i sama reč kaže, vlast trebalo da bude u rukama naroda, ali da se u Srbiji „potpuno obrnula igrica“, pa oni koje su direktno postavili građani govore tim građanima „znaš ti ko sam ja“.
Ljudi u vlasti su šahovske figure
Ona ističe da je uopšte ne zanima ko je i šta je neko iz vlasti, jer bi taj neko trebalo da vrši funkciju koju su mu građani omogućili da je vrši.
„Za mene su ljudi u vlasti samo šahovske figure u sistemu u kome bi trebalo da se igra po jasno definisanim pravilima, da se za ko preskače na ‘ge’, a ko ide koso. Stvari su došle dotle da i top, i konj, i pion i kraljica kažu ‘znaš ti ko sam ja’ i pomeraju se na tabli po sopstvenim pravilima. Sav taj haos je proizveo pojedinca koji misli da ima pravo da kaže ‘znaš ti ko sam ja’, ne misleći o sopstvenim frustracijama, jer to stvarno ne govori osoba koja je realizovana, mudra i zrela“, kaže Mirković.
Foto: Pixabay/michael_schueller„Čak ni Branislav Nušić u svojim delima nije u vidu imao takve profile ličnosti do kakvih smo mi došli“
Ona primećuje da niko od prestolonaslednika u Velikoj Britaniji nikada ne bi rekao „znaš ti ko sam ja“, jer su to ljudi koji se „povinuju sistemu i igraju za sistem“.
„Britanska kraljica je bila bukvalno najodaniji i najpovinovaniji deo sistema, i sve je radila po pravilima, a ovde lokalni kabadahija ili dete funkcionera govore ‘znaš ti ko sam ja’. Sve je svedeno na parodiju. Mislim da čak ni Branislav Nušić u svojim delima nije u vidu imao takve profile ličnosti do kakvih smo mi došli“, kaže Mirković.
Uvodi se egocentrizam i narcisoidnost
„Moj strah je da će se to proširiti na mlade i na decu koji, ako celog života žive u ovakvom sistemu vrednosti, mogu da pomisle da je društveno poželjna rečenica ‘znaš ti ko sam ja’. U priču se tu uvodi potpuno nov fenomen, egocentrizam i narcisoidnost koji trenutno prate civilizaciju zbog uticaja društvenih mreža, gde svako ima pojačani fokus na sebe, na sopstvenu važnost, na to koliko je on lično poseban“, kaže Mirković.
Ona upozorava da se taj egocentrizam razvija sa sve većom upotrebom društvenih mreža, „jer mladi ljudi zaista misle da su bitniji nego drugi ako imaju više pratilaca i ako im je veći ingejdžment“ .
„Ako se sve to podržava, onda ulazimo u eru u kojoj će ljudi sve više govoriti ‘znaš ti ko sam ja’. Za mene je najviši stepen nepristojnosti kad neko kaže ‘znaš ti ko sam ja’“, kaže Mirković.
Ona ukazuje da se stiče se utisak da mladi zbog toga misle da je neko važan tačno onoliko koliko ima pratilaca i da mnogo potenciraju koliko imaju pregleda ili pratilaca na društvenim mrežama.
„Ta kvantifikacija je mladima veoma važna, i zato je bitno da ih stariji stalno razuveravaju i da stalno podstiču kognitivni konflikt postavljanjem pitanja: zbog čega je važno da imaju toliko pratilaca ili lajkova, ko su ti ljudi koji lajkuju, da li oni cene prave vrednosti, da li su vrednosti koje cene oni koji lajkuju zaista prave vrednosti i da li jedan zagrljaj vredi više od 5000 lajkova nepoznatih ljudi“, kaže Mirković.
Ona upozorava da mladi definitivno smatraju da je takva vrsta popularnosti jedan od kriterijuma na osnovu kojih se osoba smešta u „folder pobednik“ ili u „folder gubitnik“.
Foto: FreepikPrepuštanje mladim generacijama da kvantifikuju svaku vrednost znači nestanak društva
Šta sko pobedi društvo sa folderima?
Na pitanje šta će se dogoditi ako u potpunosti bude uspostavljeno društvo sa folderima, pobednicima i gubitnicima, Mirković odgovara da će to biti društvo bez empatije, sa minimumom ili bez tolerancije, i društvo bez ikakve emocionalne inteligencije.
„Prepuštanje mladim generacijama da kvantifikuju svaku vrednost i da jedina mera uspeha bude taj vid podrške na društvenim mrežama znači nestanak društva“, kaže Mirković.
Ona naglašava da „moramo da se odmaknemo od ekrana, jer smo, od ere u kojoj je digitalne tehnologije trebalo da nam pomažu, došli vrlo lako i neprimetno do ere robovlasničkog odnosa, pošto digitalne tehnologije bukvalno vladaju nama i sve je veći broj oblika zavisnosti od društvenih mreža, mobilnih telefona i onlajn igara“.
„Sve je veća otuđenost. Imamo generaciju Z koja ne želi da ide u kancelarije da radi, jer ih drugi ljudi ‘iscrpljuju, smaraju i troše im energiju’, nego sede u svojim stanovima u pidžamama, bez ikakve socijalne interakcije, što nije u ljudskoj prirodi. Ljudi bi trebalo da budu okruženi drugim ljudima, da osećaju taktilne stimulacije, da se drže za ruke i grle se, da se gledaju u oči“, zaključuje Mirković.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić optužila je opoziciju da želi nasilno da dođe na vlast, a opozicioni predlog zakona o zabrani eksploatacije litijuma, koji je vladajuća većina odbila u parlamentu, nazvala je “idiotskim”
Preko 90 odsto uvezenog prirodnog gasa u Srbiju dolazi iz Rusije. Ugovor ove dve države o snabdevanju gasom ističe naredne godine i njegova budućnost se čini neizvesnom. Deluje da je bratska ljubav između Vučića i Putina zahladnela. Dok predsednik Srbije vaga poziv ruskog kolege na samit BRIKS-a, Srbija potpisuje sporazume sa Sjedinjenim Američkim Državama
Berlinski proces pokrenut je 2014. kao platforma za jaču saradnju između šest zemalja Zapadnog Balkana i EU. Deset godina nakon pokretanja procesa, mnogi dogovori ostali su neispunjeni
Ekološki aktivisti najavili su nove proteste i akcije nakon što je odbijen predlog zakona o zabrani kopanja litijuma u Narodnoj skupštini. Protestovaće se u Loznici, ali i u Berlinu. Zlatko Kokanović iz udruženja „Ne damo Jadar“ upozorava na blokade širom Srbije
Srbija i Hrvatska će u narednom periodu nastaviti da pojačanim snagama rade na rešavanju otvorenih pitanja i unapređenju odnosa, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić u četvrtak u Zagrebu otvarajući Srpski kulturni centar. Deluje da bismo smeli da se nadamo boljim danima
Sećate se čuvenih “dva jaja” ministra Momirovića? E pa, sva je prilika da su ta “dva jaja”, pre sniženja cene, bila u nekom od marketa koji je bio deo organizovanog nameštanja cena, kako tvrdi Komisija za zaštitu konkurencije
"Hoćeš da napišeš članak posle ovoga i da ti debelo platim?" To je novinarku televizije N1 Anu Novaković pitao otac Benjamina Hasanagića koji se u procesu protiv inspektora Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije vodi kao oštećeni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!