Foto: AP Photo/Efrem Lukatsky
Ukrajinska protivvazdušna odbrana ima velikih problema sa borbenim dronovima proizvedenim u Iranu koje koristi ruska vojska. Izrael poseduje efikasan ptotivdronovski sistem, ne bi da kvari odnose sa Rusijom, ali je veoma zainteresovan da isproba efikasnost svog sistema protiv iranskih dronova u ratnim uslovima. I iritira ga saradnja Moskve sa Teheranom, arhineprijateljem jevrejske države. Rat u Ukrajini potpuno menja geopolitičku situaciju u svetu
Nova izraelska vlada, ponovo na čelu sa Benjaminom Netanjahuom, promenila je donekle odnos prema ratu u Ukrajini. Prethodna vlada je bila strogo neutralna, nikako nije htela da poremeti odnose sa Ruskom Federacijom koja je jevrejskoj državi potrebna pre svega zbog situacije u Siriji, ali i šire po bliskom istoku.
Do delimične premene u shvatanju sopstvene neutralnosti došlo je kada je ruska vojska za napade u Ukrajini počela da koristi dronove proizvedene u Iranu. Jerusalim Iran smatra svojim smrtnim, moglo bi se reći i „najsmrtnijim“ neprijateljem, sa kojim je sada Moskva, priterana uza zid sankcijama Zapada, počela da sarađuje, a prijatelj mog neprijatelja je moj…
Pojava ubojitog ratnog oruđa iranske proizvodnje na ukrajinskom nebu promenila je emotivan odnos mnogih Izraelaca prema ratu u Ukrajini, ali i situaciju u praktičnom, vojno-tehničkom smislu. Izraelska vojska je ponudila Ukrajini da joj proda – naravno ne da daruje, platile bi svakako držve članice NATO-a – svoj sistem odbrane od dronova. On je proveren kompjuterskom simulacijom, isprobavan u sopstvenim, polumirnodopskim uslovima jer bi takvi dronovi mogli da se kosiste i za napade na jevrejsku zemlju. Ali ako se bude koristio u ratnim uslovima u Ukrajini izraelska vojska će dobiti nove precizne podatke o dejstvima i moći svog „protivdronovskog“ sistema, mogla bi da usavršava svoju tehnologiju.
Kijev je tražio od Izraela i provereno efikasan protivraketni štit za zaštitu od ruskih raketa, ali to je već prilično striktno odbijeno: obaranje iranskih dronova, makar ih koristila ruska vojska, to može; direktno obaranje ruskih raketa izraelskim protivraketnim sistemom moglo bi isvuviše da iritira Kremlj, da se tumači kako zauzimanje strane u ratu. Za sada.
Efikasna ratna upotreba dronova
Rusija sve više koristi dronove Geran-2, zapravo preimenovani iranski Šahed-136. Nije lako oboriti taj dron, iako ne leti brzo, nekih 185 km/h, ali mala visina leta i neznatan radarski odraz čine taj jednostavni i jeftini deltakrilac vrlo efikasnim sredstvom, pisalo je „Vreme“ u tekstu Rat gradova i dronova.
Na zemlji se čuje karakterističan zvuk koji može da se poredi sa motorom Tomos i onda preostaje vrlo malo vremena da se nešto preduzme. Ukrajinci se trude da gađaju dronove automatskim puškama i puškomitraljezima i ponekad pogode, ali većina prolazi. Taktika primene Gerana-2 je u masovnosti – na jedan objekat dejstva šalje se više komada i time znatno povećava verovatnoća uništenja cilja.
U osnovi, dron se šalje na cilj koji je prepoznat kao unosan. Ako se radi o liniji fronta i bližoj, taktičkoj dubini, položaj cilja može da odredi izviđački dron i da prosledi sliku na zemlju, za pripremu dejstva sa Geranom-2. U borbenoj premijeri iranskih dronova uništavali su artiljerijska oruđa visoke vrednosti kao što su samohotke 203 mm i haubice 155 mm. U ratu gradova poslužili su za uništavanje objekata koji su stotinama kilometara udaljeni od mesta lansiranja. U pripremi za takve zadatke, dron se šalje na let bez povratka na prethodno zadate koordinate. Rusima nedostaje efikasnih sistema za dubinsko izviđanje i zato se problem izbora objekata dejstva jednako odražava i na primenu krstarećih raketa i malih dronova.
Na prvi pogled, pogodniji izbor bi bile rakete kao što su H-101, koje se lansiraju sa strategijskih bombardera i do cilja dolaze brzinom krstarenja od orijentaciono 700 km/h, ili kvazibalistička raketa 9M723 za sistem Iskander, koja može da u delu putanje leti brzinom 5,9 puta većom od brzine zvuka. Njihove bojeve glave od 400 kg desetak puta su veće od tereta koji nosi Geran-2.
Međutim, te “velike” rakete su preskupe i ne može brzo da se obnovi njihova zaliha. Dronovi su neuporedivo jeftiniji, mogu jednostavno i masovno da se proizvode i pokazalo se da su njihove šanse da savladaju odbranu sasvim solidne. Neki otkažu, neki bivaju oboreni, ali dovoljno dronova dolazi tamo gde su poslani.
Dronovi proizvedeni u fabrici Iranske islamske revolucionarne garde predstavljaju veliki problem ukrajiskom PVO. Sada se već zna da nije dobro slati lovce na dronove, jer je ukrajinska avijacija 12. oktobra prošle godine ostala bez jednog MiG-29 u pokušaju da obore Geran-2 iznad grada Vinice. Previše se približio i na zemlju su pali ostaci obe letelice. To je bukvalno bilo „klanje vola za kilo mesa“.
Nije čudo da je Kijev zainteresovan za izraealski sistem protiv dronova, a Izrael je veoma zainteresovan da se odbrana od iranskih dronova testira u ratni uslovima.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Policija u opremi za razbijanje demonstracija odgurala je građane koji su pokušavali da spreče specijalno vozilo da ispred zgrade Banovine u Novom Sadu ukloni autobus Milomira Jaćimovića, koji mu je ranije danas vraćen. Nakon toga Jaćimovićev maloletni sin je najavio da ponovo počinje štrajk glađu
RTS je javio da su maskirani Albanci u Kopnenoj zoni bezbednosti pucali na srpske vojnike. Da li je reč o velikom bezbednosnom propustu, ili još jednoj loše režiranoj predstavi za javnost?
Dijana Hrka, majka Stefana Hrke koji je stradao u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, saopštila je na konferenciji za medije da nakon 16 dana prekida štrajk glađu
Dijana Hrka je za ponedeljak u 17 časova pozvala studente, srednjoškolce, radnike, zborove, građane na dogovor. „Ne idem nigde odavde, zovem vas sve na dogovor bez razilaženja“, poručila je Hrka koja je ušla u šesnaesti dan štrajka glađu
Generalštab je još jedan ispit iz poznavanja uređenog građanskog društva. Ispit otpora ideologiji „profit je važniji od ljudskih života“ – poručuju građanima Ratni i vojni veterani Srbije
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Preciznost ukrajinske artiljerije zadala je velike probleme ruskoj vojsci, ali sada postoji odgovor na taj izazov – iranski dronovi. Oni su jeftino i masovno rešenje koje će Rusima obezbediti balans sa vođenim raketama za HIMARS
Istovetna politika sankcija SAD-a prema Iranu i Rusiji gura ove dve države jednu drugoj u zagrljaj. Izgleda da niko u Vašingtonu ne sluša reči Henrija Kisindžera koji je, povodom američkog pritiska i na Rusiju i na Kinu, rekao da nikada ne treba istovremeno napadati dva protivnika, koji inače nisu prirodni saveznici
Američke obaveštajne službe tvrde da će Iran isporučiti Rusiji nekoliko stotina vojnih dronova. Dronovi u ratu u Ukrajini imaju veoma važnu ulogu
