Ukrajinska protivvazdušna odbrana ima velikih problema sa borbenim dronovima proizvedenim u Iranu koje koristi ruska vojska. Izrael poseduje efikasan ptotivdronovski sistem, ne bi da kvari odnose sa Rusijom, ali je veoma zainteresovan da isproba efikasnost svog sistema protiv iranskih dronova u ratnim uslovima. I iritira ga saradnja Moskve sa Teheranom, arhineprijateljem jevrejske države. Rat u Ukrajini potpuno menja geopolitičku situaciju u svetu
Nova izraelska vlada, ponovo na čelu sa Benjaminom Netanjahuom, promenila je donekle odnos prema ratu u Ukrajini. Prethodna vlada je bila strogo neutralna, nikako nije htela da poremeti odnose sa Ruskom Federacijom koja je jevrejskoj državi potrebna pre svega zbog situacije u Siriji, ali i šire po bliskom istoku.
Do delimične premene u shvatanju sopstvene neutralnosti došlo je kada je ruska vojska za napade u Ukrajini počela da koristi dronove proizvedene u Iranu. Jerusalim Iran smatra svojim smrtnim, moglo bi se reći i „najsmrtnijim“ neprijateljem, sa kojim je sada Moskva, priterana uza zid sankcijama Zapada, počela da sarađuje, a prijatelj mog neprijatelja je moj…
Pojava ubojitog ratnog oruđa iranske proizvodnje na ukrajinskom nebu promenila je emotivan odnos mnogih Izraelaca prema ratu u Ukrajini, ali i situaciju u praktičnom, vojno-tehničkom smislu. Izraelska vojska je ponudila Ukrajini da joj proda – naravno ne da daruje, platile bi svakako držve članice NATO-a – svoj sistem odbrane od dronova. On je proveren kompjuterskom simulacijom, isprobavan u sopstvenim, polumirnodopskim uslovima jer bi takvi dronovi mogli da se kosiste i za napade na jevrejsku zemlju. Ali ako se bude koristio u ratnim uslovima u Ukrajini izraelska vojska će dobiti nove precizne podatke o dejstvima i moći svog „protivdronovskog“ sistema, mogla bi da usavršava svoju tehnologiju.
Kijev je tražio od Izraela i provereno efikasan protivraketni štit za zaštitu od ruskih raketa, ali to je već prilično striktno odbijeno: obaranje iranskih dronova, makar ih koristila ruska vojska, to može; direktno obaranje ruskih raketa izraelskim protivraketnim sistemom moglo bi isvuviše da iritira Kremlj, da se tumači kako zauzimanje strane u ratu. Za sada.
Efikasna ratna upotreba dronova
Rusija sve više koristi dronove Geran-2, zapravo preimenovani iranski Šahed-136. Nije lako oboriti taj dron, iako ne leti brzo, nekih 185 km/h, ali mala visina leta i neznatan radarski odraz čine taj jednostavni i jeftini deltakrilac vrlo efikasnim sredstvom, pisalo je „Vreme“ u tekstu Ratgradova i dronova.
Na zemlji se čuje karakterističan zvuk koji može da se poredi sa motorom Tomos i onda preostaje vrlo malo vremena da se nešto preduzme. Ukrajinci se trude da gađaju dronove automatskim puškama i puškomitraljezima i ponekad pogode, ali većina prolazi. Taktika primene Gerana-2 je u masovnosti – na jedan objekat dejstva šalje se više komada i time znatno povećava verovatnoća uništenja cilja.
U osnovi, dron se šalje na cilj koji je prepoznat kao unosan. Ako se radi o liniji fronta i bližoj, taktičkoj dubini, položaj cilja može da odredi izviđački dron i da prosledi sliku na zemlju, za pripremu dejstva sa Geranom-2. U borbenoj premijeri iranskih dronova uništavali su artiljerijska oruđa visoke vrednosti kao što su samohotke 203 mm i haubice 155 mm. U ratu gradova poslužili su za uništavanje objekata koji su stotinama kilometara udaljeni od mesta lansiranja. U pripremi za takve zadatke, dron se šalje na let bez povratka na prethodno zadate koordinate. Rusima nedostaje efikasnih sistema za dubinsko izviđanje i zato se problem izbora objekata dejstva jednako odražava i na primenu krstarećih raketa i malih dronova.
Na prvi pogled, pogodniji izbor bi bile rakete kao što su H-101, koje se lansiraju sa strategijskih bombardera i do cilja dolaze brzinom krstarenja od orijentaciono 700 km/h, ili kvazibalistička raketa 9M723 za sistem Iskander, koja može da u delu putanje leti brzinom 5,9 puta većom od brzine zvuka. Njihove bojeve glave od 400 kg desetak puta su veće od tereta koji nosi Geran-2.
Russia-Ukraine-War-Drones
Međutim, te “velike” rakete su preskupe i ne može brzo da se obnovi njihova zaliha. Dronovi su neuporedivo jeftiniji, mogu jednostavno i masovno da se proizvode i pokazalo se da su njihove šanse da savladaju odbranu sasvim solidne. Neki otkažu, neki bivaju oboreni, ali dovoljno dronova dolazi tamo gde su poslani.
Dronovi proizvedeni u fabrici Iranske islamske revolucionarne garde predstavljaju veliki problem ukrajiskom PVO. Sada se već zna da nije dobro slati lovce na dronove, jer je ukrajinska avijacija 12. oktobra prošle godine ostala bez jednog MiG-29 u pokušaju da obore Geran-2 iznad grada Vinice. Previše se približio i na zemlju su pali ostaci obe letelice. To je bukvalno bilo „klanje vola za kilo mesa“.
Nije čudo da je Kijev zainteresovan za izraealski sistem protiv dronova, a Izrael je veoma zainteresovan da se odbrana od iranskih dronova testira u ratni uslovima.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Opozicija iz Negotina kaže da u tom gradu, pred nadolazeće lokalne izbore, SNS već ide od vrata do vrata i deli poklone, i da vladajuća partija na te izbore gleda „kao na borbu na život i smrt“
Da li režim finansira ili samo čuva murale na kojima širom Srbije piše: „Kad se vojska na Kosovo vrati…“? I, šta uopšte znači ta poruka? DW istražuje ovu borbu za simbole i zidove
Nekadašnji načelnik Generalštaba i komandant Treće armije Vojske Jugoslavije u vreme rata na Kosovu pravosnažno je osuđen na zatvorsku kaznu od 22 godine za zločine počinjene nad Albancima
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je nesvakidašnji intervju za Frankfurter algemajne cajtung u kojem se branio od optužbi na bizaran način. Intervju je sam zahtevao
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Preciznost ukrajinske artiljerije zadala je velike probleme ruskoj vojsci, ali sada postoji odgovor na taj izazov – iranski dronovi. Oni su jeftino i masovno rešenje koje će Rusima obezbediti balans sa vođenim raketama za HIMARS
Istovetna politika sankcija SAD-a prema Iranu i Rusiji gura ove dve države jednu drugoj u zagrljaj. Izgleda da niko u Vašingtonu ne sluša reči Henrija Kisindžera koji je, povodom američkog pritiska i na Rusiju i na Kinu, rekao da nikada ne treba istovremeno napadati dva protivnika, koji inače nisu prirodni saveznici
Američke obaveštajne službe tvrde da će Iran isporučiti Rusiji nekoliko stotina vojnih dronova. Dronovi u ratu u Ukrajini imaju veoma važnu ulogu
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
