Foto: AP Photo/Efrem Lukatsky
Ukrajinska protivvazdušna odbrana ima velikih problema sa borbenim dronovima proizvedenim u Iranu koje koristi ruska vojska. Izrael poseduje efikasan ptotivdronovski sistem, ne bi da kvari odnose sa Rusijom, ali je veoma zainteresovan da isproba efikasnost svog sistema protiv iranskih dronova u ratnim uslovima. I iritira ga saradnja Moskve sa Teheranom, arhineprijateljem jevrejske države. Rat u Ukrajini potpuno menja geopolitičku situaciju u svetu
Nova izraelska vlada, ponovo na čelu sa Benjaminom Netanjahuom, promenila je donekle odnos prema ratu u Ukrajini. Prethodna vlada je bila strogo neutralna, nikako nije htela da poremeti odnose sa Ruskom Federacijom koja je jevrejskoj državi potrebna pre svega zbog situacije u Siriji, ali i šire po bliskom istoku.
Do delimične premene u shvatanju sopstvene neutralnosti došlo je kada je ruska vojska za napade u Ukrajini počela da koristi dronove proizvedene u Iranu. Jerusalim Iran smatra svojim smrtnim, moglo bi se reći i „najsmrtnijim“ neprijateljem, sa kojim je sada Moskva, priterana uza zid sankcijama Zapada, počela da sarađuje, a prijatelj mog neprijatelja je moj…
Pojava ubojitog ratnog oruđa iranske proizvodnje na ukrajinskom nebu promenila je emotivan odnos mnogih Izraelaca prema ratu u Ukrajini, ali i situaciju u praktičnom, vojno-tehničkom smislu. Izraelska vojska je ponudila Ukrajini da joj proda – naravno ne da daruje, platile bi svakako držve članice NATO-a – svoj sistem odbrane od dronova. On je proveren kompjuterskom simulacijom, isprobavan u sopstvenim, polumirnodopskim uslovima jer bi takvi dronovi mogli da se kosiste i za napade na jevrejsku zemlju. Ali ako se bude koristio u ratnim uslovima u Ukrajini izraelska vojska će dobiti nove precizne podatke o dejstvima i moći svog „protivdronovskog“ sistema, mogla bi da usavršava svoju tehnologiju.
Kijev je tražio od Izraela i provereno efikasan protivraketni štit za zaštitu od ruskih raketa, ali to je već prilično striktno odbijeno: obaranje iranskih dronova, makar ih koristila ruska vojska, to može; direktno obaranje ruskih raketa izraelskim protivraketnim sistemom moglo bi isvuviše da iritira Kremlj, da se tumači kako zauzimanje strane u ratu. Za sada.
Efikasna ratna upotreba dronova
Rusija sve više koristi dronove Geran-2, zapravo preimenovani iranski Šahed-136. Nije lako oboriti taj dron, iako ne leti brzo, nekih 185 km/h, ali mala visina leta i neznatan radarski odraz čine taj jednostavni i jeftini deltakrilac vrlo efikasnim sredstvom, pisalo je „Vreme“ u tekstu Rat gradova i dronova.
Na zemlji se čuje karakterističan zvuk koji može da se poredi sa motorom Tomos i onda preostaje vrlo malo vremena da se nešto preduzme. Ukrajinci se trude da gađaju dronove automatskim puškama i puškomitraljezima i ponekad pogode, ali većina prolazi. Taktika primene Gerana-2 je u masovnosti – na jedan objekat dejstva šalje se više komada i time znatno povećava verovatnoća uništenja cilja.
U osnovi, dron se šalje na cilj koji je prepoznat kao unosan. Ako se radi o liniji fronta i bližoj, taktičkoj dubini, položaj cilja može da odredi izviđački dron i da prosledi sliku na zemlju, za pripremu dejstva sa Geranom-2. U borbenoj premijeri iranskih dronova uništavali su artiljerijska oruđa visoke vrednosti kao što su samohotke 203 mm i haubice 155 mm. U ratu gradova poslužili su za uništavanje objekata koji su stotinama kilometara udaljeni od mesta lansiranja. U pripremi za takve zadatke, dron se šalje na let bez povratka na prethodno zadate koordinate. Rusima nedostaje efikasnih sistema za dubinsko izviđanje i zato se problem izbora objekata dejstva jednako odražava i na primenu krstarećih raketa i malih dronova.
Na prvi pogled, pogodniji izbor bi bile rakete kao što su H-101, koje se lansiraju sa strategijskih bombardera i do cilja dolaze brzinom krstarenja od orijentaciono 700 km/h, ili kvazibalistička raketa 9M723 za sistem Iskander, koja može da u delu putanje leti brzinom 5,9 puta većom od brzine zvuka. Njihove bojeve glave od 400 kg desetak puta su veće od tereta koji nosi Geran-2.
Međutim, te “velike” rakete su preskupe i ne može brzo da se obnovi njihova zaliha. Dronovi su neuporedivo jeftiniji, mogu jednostavno i masovno da se proizvode i pokazalo se da su njihove šanse da savladaju odbranu sasvim solidne. Neki otkažu, neki bivaju oboreni, ali dovoljno dronova dolazi tamo gde su poslani.
Dronovi proizvedeni u fabrici Iranske islamske revolucionarne garde predstavljaju veliki problem ukrajiskom PVO. Sada se već zna da nije dobro slati lovce na dronove, jer je ukrajinska avijacija 12. oktobra prošle godine ostala bez jednog MiG-29 u pokušaju da obore Geran-2 iznad grada Vinice. Previše se približio i na zemlju su pali ostaci obe letelice. To je bukvalno bilo „klanje vola za kilo mesa“.
Nije čudo da je Kijev zainteresovan za izraealski sistem protiv dronova, a Izrael je veoma zainteresovan da se odbrana od iranskih dronova testira u ratni uslovima.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Niški studenti su u petak pre podne “okupirali” biro za zapošljavanje, a traže “posao iz snova” u Pionirskom parku. Pitaju službenike i da li je od dokumenata neophodno doneti i partijsku knjižicu
Za čelnika SNS-a i ministra u ostavci Darka Glišića rektor Beogradskog univerziteta Vlada Đokić je „lice koje se obradovalo što je stradalo 16 ljudi u Novom Sadu, koje se nada da će još neko da pogine, jer on na krvi, na smrti, na tragedije želi da gradi svoju karijeru”. Slično su se po komandi Vučića ostrvili i ostali naprednjaci
Francuska kompanija Ežis, koja je neslavno radila nadzor Železničke stanice u Novom Sadu, sada po nalogu države propituje kako Srbija može da napravi atomsku centralu. „Ako budemo imali sreće, možda nas to ne bude koštalo života naših građana“, navodi profesor nuklearne fizike Miodrag Krmar
Dekanka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević u otvorenom pismu upozorava Evropski parlament na pokušaj vlasti u Srbiji da represivnim merama uguši autonomiju univerziteta
U Loznici i Šapcu uvedena je vanredna odbrana od poplava. Po ko zna koji put u poslednjih 30 godina izlio se Jadar i preplavio područje predviđeno za eksploataciju litijuma
Na isti način kao što je Arkan komandovao svojim gardistima, Vučić upravlja državom i naprednjačkim ministrima. Sličnostima ovdje nije kraj
Neka se na kraju ispostavi da je rupu na prozoru dr Dragana Milića napravio detlić. Jedino što je u ovom trenutku relevantno je da postoji jasna sumnja da je na njega pucano, da je Vučić opozicionog prvaka u Nišu nazvao čistim zlom i da odsustvo njegove rekacije nije normalno
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić konačno je počeo formiranje nekakvog pokreta sa nekim profesorima. Super, njih niko ne zna pa ne može da ih gađa jajima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Preciznost ukrajinske artiljerije zadala je velike probleme ruskoj vojsci, ali sada postoji odgovor na taj izazov – iranski dronovi. Oni su jeftino i masovno rešenje koje će Rusima obezbediti balans sa vođenim raketama za HIMARS
Istovetna politika sankcija SAD-a prema Iranu i Rusiji gura ove dve države jednu drugoj u zagrljaj. Izgleda da niko u Vašingtonu ne sluša reči Henrija Kisindžera koji je, povodom američkog pritiska i na Rusiju i na Kinu, rekao da nikada ne treba istovremeno napadati dva protivnika, koji inače nisu prirodni saveznici
Američke obaveštajne službe tvrde da će Iran isporučiti Rusiji nekoliko stotina vojnih dronova. Dronovi u ratu u Ukrajini imaju veoma važnu ulogu
