Foto: Pixabay/DWilliam
Jedna fabrika u Iranu proizvodi zastave SAD i Izraela kako bi one bile cepane, gažene i spaljivane na protestima. Posao im ide bolje nego ikad
Američke zastave u Iranu su prava retkost. Ako se i pojavljuju u javnosti, onda u negativnom kontekstu. Sjedinjene Države već decenijama slove kao krvni neprijatelj islamske republike Irana.
Ali u jednoj fabrici u Homeinu, tristotinak kilometara od Teherana, sve je puno zastava zakletog neprijatelja, prenosi Dojče vele.
Otkako je počeo novi rat u Izraelu, radi se danonoćno. Potražnja za američkim zastavama je porasla. Ali ne za strano, nego za domaće tržište gde zastave sa zvezdicama te crvenim i belim prugama završavaju na antiameričkim protestima, gažene i spaljivane.
Zastave Izraela s dodatnom porukom
Najveći promet s američkim zastavama fabrika ostvari za godišnjicu islamske revolucije. No rat u Izraelu je povećao broj demonstracija, a time i potražnju.
Osim američkih, hit su i zastave Izraela s dodatnim natpisom na persijskom jeziku „Smrt Izraelu“.
Direktor fabrike Abolfasi Handadžani (39) kaže da se u inostranstvu preteruje sa slikama protesta i spaljivanja zastava.
„To deluje mnogo dramatičnije nego što zapravo jeste“, kaže preduzetnik i ukazuje da njegova firma proizvodi i druge zastave. Naravno, iranske, ali i zastave Hezbolaha.
Oko 120 zaposlenih godišnje napravi 3,5 miliona zastava.
Grad Homein se diči time da je odavde krenula Islamska revolucija koja je 1979. dovela do pada šaha Reze Pahlavija i utemeljenja islamske republike.
Direktor Handadžani sebe i svoje radnike vidi kao otvorene i kosmopolitske građane i Iran smatra miroljubivom silom. „Iran ima dobre odnose sa zemljama u regionu, ali bi to sve moralo biti podređeno interesima Irana“, kaže direktor.
Otvoreno slavlje na ulicama iranskih gradova nakon pokolja Hamasa nad izraelskim civilima ne spominje. Ali spominje sankcije Zapada koji ugrožavaju ekonomiju Irana.
Kritikuje i izraelsku odmazdu u Gazi. „Kako da civili, čije porodice bivaju ubijene, razlikuju bombardovanje od terorizma?“
Podrška Hamasu ili ne?
Zapad prebacuje Iranu i podršku Hamasu u koljačkom pohodu, što zvanični Teheran negira. Neki stručnjaci smatraju da „zvanična“ mržnja prema Izraelu nije nešto što deli većina građana Irana.
„Uprkos stalnoj indoktrinaciji, neprijateljstvo prema Izraelu je isključivo stvar najglasnijih pobornika režima u Teheranu“, piše istoričar Araš Azizi u jednom tekstu za Atlantski savet.
Znakovi toga su bili vidljivi i sedam dana nakon Hamasovog napada kada su na jednoj utakmici navijači skandirali protiv solidarnosti s Palestincima koju diktira vlast.
Sadh Sibakalam, poznati iranski politikolog, napisao je na platformi X: „Bilo bi dobro kada bi službenici sistema narodu mogli da objasne kakvu korist napadi Hamasa imaju po nacionalne interese Irana.“
B.G./Dojče veče/DPA
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dok opada podrška evropskom putu, vlast balansira između Zapada i Istoka, šaljući signale i Briselu i Moskvi. U tom duhu održana je u Beogradu i konferencija o BRIKS-u
Udruženja poljoprivrednika najavila su nastavak protesta i višednevne izlaske na ulice i puteve širom Srbije zbog toga što se nadležno ministarstvo i institucije uporno uglošuju o njihove zahteve
Zašto predstavnici režima protestuju protiv u dobroj meri prorežimskog RTS-a, četiri meseca pre nego što generalnom direktoru Javnog servisa Draganu Bujoševiću ističe mandat
Otkazi, zastrašivanja i zabrana roditeljima da uđu u školu – ovako izgleda prvi mesec nove školske godine u Petoj beogradskoj gimnaziji
Brojni incidenti obeležili su okupljanja naprednjaka u nedelju, 28. septembra, jer su u pojedinim gradovima održani i kontraskupovi zborova građana
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
