Veruje li ko da država neće rasprodati naše vode, šume i puteve

Srbija se opravdano plaši.

Pokušaji izgradnje malih hidroelektrana po Srbiji, kojima bi presušili brojni izvori po zemlji, ali i višestruko problematičan dogovor države sa Rio Tintom i kopanjem litijuma, pokazali su da se državi ne može verovati sa javnim bogatstvima – prevashodno vodama, putevima i šumama.

Tako je i vest, da država menja formu mnogih javnih preduzeća i prebacuje ih u doo ili akcionarska društva, izazvala potpuno očekivani strah kod ljudi i aktivista. Baš zato što su prvi na listi za promenu pravne forme Srbijašume, Srbijavode, Putevi Srbije, Službeni glasnik, Skijališta Srbije, Nacionalni park Fruška gora i Nacionalni park Đerdap.

Direktor Instituta FEFA Goran Radosavljević, koji je doktorirao na temi javnih finansija, za „Vreme“ kaže da razume zašto narod i civilno društvo strahuje.

„Dali smo Kinezima pola istočne Srbije pod veoma nerazjašnjenim okolnostima pa niko tačno ne zna čime oni sve u Boru upravljaju“, govori Radosavljević. „Takođe, imamo i slučaj Rio Tinta koji je kupovao privatnu, a ne državnu imovinu, ali je od države dobio koncesiju na istraživanje.“

Ne bi trebalo, ali mi smo ovde doživeli sve

Ipak, ekonomista misli da promena pravne strukture nije „per se” put u privatizaciju i rasprodaju. Ne zato što država to ne želi da uradi, već iz razloga što bi, objašnjava Radosavljević, ona mogla da rasproda ova javna preduzeća i bez promene forme.

„Ako država to hoće da uradi, može da proda Srbijavode ili Srbijašume i pre nego što ih prebaci u doo ili akcionarsko društvo“, dodaje on.

Ono što jeste važno znati i što „brani“ naša javna bogatstva od rasprodaje jeste Zakon o javnoj svojini. U njemu je definisano šta su prirodna bogatstva i nalaže se da ona nisu na prodaju.

„Sad, u ovoj nakaradnoj državi smo doživeli sve“, konstatuje Radosavljević.

Prema zakonu, na primer, Srbijašume ne mogu da dodaju šumu kao prirodno bogatstvo njihovoj svojini i da to privatizuju. Tako ne mogu ni šume staviti kao predmet, na primer, prinudne uprave pa ih prodati ako firma uđe u dugove.

Ovde dobijamo još jednu ogradu. Jer sve ovo nalaže zakon, a u Srbiji imamo situaciju da se u Javnom preduzeću Fruška gora, i dok je u staroj pravnoj formi, seku šume i zloupotrebljava javno bogatstvo, pokazali su izveštaji stručnjaka koje je objavio Vojvođanski istraživačko-analitički centar.

Nemci tako rade i nisu prodali

Postoje i pozivitivni aspekti, misli Radosavljević.

„Moje mišljenje je, ipak, da nema razloga prebacivati nacionalni park ili neki muzej u doo ili akcionarsko društvo. Dok bi za ostala preduzeća to verovatno i moglo da obezbedi neki napredak, jer bi poslovanje bilo transparentnije“, dodaje direktor Instituta FEFA i objašnjava da se ne bi događalo, kao sada, da se javna preduće dele politički čim se formira Vlada Srbije.

On daje i primer Nemačke u kojoj su sva javna preduzeća u statusu doo, odnosno društva sa ograničenom odgovornošću. I sam GIZ, odnosno Državna agencija za razvojnu pomoć, je doo.

Slično kaže i ekonomista Miodrag Kapor, koji smatra da promena forme nije nužno put ka privatizaciji.

„Samo iz razloga što možete i ovako da privatizujete ova preduzeća. Jedina razlika je što akcionarsko društvo omogućava investicije drugih preduzeća u njih“, kaže Kapor.

Tako da, koja god da je forma, poruka bi bila da je u ključ ipak u kontroli države. Ukoliko u državi poput Srbije ne postoje efikasni kontrolni mehanizmi, koji bi motrili da vlast ne proda javna bogatstva, opet sve ostaje na civilnom društvo, aktivistima – i građanima.

Nenad Gujaničić, iz brokerke kuće Momentum daje primer jednog akcionarskog društva – Telekoma, u kojem činjenica da preduzeće ima ovaj prefiks nije ništa promenilo.

„Ako firma nema kontrolu poslovanja, onda je potpuno nebitna njena forma. Telekom je ad, ima pet miliona akcionara, kao i nadzorni odbor koji treba da ga kontroliše, ali koji je potpuno politički postavljen. Tržište bi čak moglo da obezbedi i dodatni nivo kontrole, jer se firme na taj način indirektno procenjuju na tržištu“, objašnjava Nenadić.

Koje su brige

Asocijacija radničkih kolektiva, sindikata, strukovnih zajednica i udruženja „Društveni front“ misli da se ovim promenama otvara put za privatizaciju državnih preduzeća čija je osnovna obaveza rad u javnom interesu, a ne u interesu privatnog kapitala i korporacija.

„U javnim preduzećima je obavezu stavljanja javnog interesa u prvi plan, a ne interesa privatnog kapitala i korporacija, a obezbeđuje se i veća socijalna i pravna sigurnost radnika“, dodaju.

Neke od opasnosti koje može doneti promena statusa, dodaju, jeste prodaja „deo po deo“ firmi, gubitak kontrole nad javnim dobrima i prirodnim resursima.

„Vlast je donela zakone koji joj omogućavaju da raspolaže imovinom građana, a da ih ništa i ne pita i koja bi mogla da marginalizuje građane i proglašava ih neprijateljima sopstvene države“, kažu iz „Društvenog fronta“.

Društveni front je pozvao sve građane Srbije da dignu glas protiv ugrožavanja statusa javnih preduzeća, posebno onih koja su nadležna za najvažnija prirodna dobra, čiji su vlasnici svi građani.

Šta se promenilo kod EPS-a

Iako je Elektroprivreda Srbije promenila status iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, prodata nije. Ono što se jeste promenilo je „krvna slika“ srpske privrede. Tako je izveštaj Agencije za privredne registre o poslovanju privrede u 2023. godini pokazao da su finansijski kapaciteti javnih preduzeća bili za trećinu manji. Sada im je poslovna imovina vredna 1.950 milijardi dinara, a kapital 1.124 milijardi dinara.

„To je posledica promene pravne forme EPS Beograd AD, a javna preduzeća su istovremeno zabeležila i blagi pad stepena ukupne zaduženosti, sa 0,86 na 0,84“, stoji u izveštaju. „Javna preduzeća su poslovala sa više nego prepolovljenim negativnim neto obrtnim kapitalom, 148,4 milijardi dinara, a za finansiranje celokupne stalne imovine i zaliha nedostajali su im dugoročni izvori u vrednosti od 276,3 milijardi dinara“, vidi se u izveštaju.

Podaci pokazuju da je ukupan gubitak javnih preduzeća sa 579,5 milijardi dinara iz 2022. pao na 291,9 milijardi lane. Upravo je u sektoru snadbevanje električnom energijom, gasom i parom pao sa 362,3 milijarde na 63,9 milijardi dinara. Broj zaposlenih je sa 110.157 smanjen na 89.651.

Kako Davor Macura živi srpski san

Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.