Foto: Tanjug/HINA
Iako provladini mediji u Srbiji ponavljaju da je Hrvatima u EU loše, Hrvatska je jedina od sedam analiziranih zemalja EU koja zadovoljava uslove za uvođenje evra. Zato je danas Evropski parlament dao pozitivno mišljenje o pristupanju Hrvatske Evrozoni
Na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu podržano je pristupanje Hrvatske Evrozoni. Tako će od 1. januara 2023. zvanična hrvatska valuta biti evro, umesto dosadašnje kune. Do kraja 2023. cene u poslovnim objektima biće dualno iskazane, a zamena gotovog novca u kunama za evre biće moguća 12 meseci od datuma uvođenja evra.
Nakon pozitivnog mišljenja Evropskog parlamenta, 12. jula konačno će Veće ministara ekonomije i finansija EU doneti odluku o pristupanju Hrvatske Evrozoni.
U Evropskom parlamentu rečeno je da Hrvatska ispunjava sve kriterijume za uvođenje evra, „što je rezultat ambicioznih, odlučnih, verodostojnih i održivih napora hrvatske Vlade i hrvatskog naroda“, a prošlog meseca Evropska komisija je saopštila da Hrvatska zadovoljava sve kriterijume konvergencije, što znači da je njena ekonomija spremna da prihvati zajedničku valutu država članica Evropske unije.
Kriterijumi konvergencije, tzv „kriterijumi iz Mastrihta“ podrazumevaju stabilnost cena, uredne javne finansije, stabilnost deviznog kursa kao i konvergenciju dugoročnih kamatnih stopa. Pored toga, da bi neka država prešla na evro, proverava se i usklađenost nacionalnog zakonodavstva sa pravilima ekonomske i monetarne unije (EMU).
Neki srpski provladini mediji tvrde da je Hrvatima u EU loše.
„Hrvati najnezadovoljniji građani EU: Gori samo Bugari“, jedan je od naslova koji se svakodnevno mogu pronaći u tabloidima.
Takav narativ ne dolazi samo iz medija, već i sa najvišeg državnog vrha. Bezbroj puta, predsednik Srbije obećavao je da će Srbija „prvi put u istoriji prestići BDP Hrvatske“. Poslednji put u maju 2020. godine, najavio je da će Srbija prestići Hrvatsku za dve godine, a junu je rok skratio na „godinu i po dana“. To se još uvek nije ostvarilo.
Hrvatska je u EU ušla kao prezadužena, sa velikim budžetskim deficitom i ciklusom recesije nakon Svetske ekonomske krize. Nezaposlenost je bila preko 18%, dok je danas nešto iznad 6 posto. Primera radi, hrvatski BDP 2012. godine bilo je 44 milijarde evra, dok se do kraja 2019. godine pre pandemije koronavirusa popeo na 54 milijarde evra. Kada je u pitanju životni standard, 2012. godine Hrvatska je bila na 61% EU proseka, dok je sada na 65%. Iako je napredak manji od očekivanog, svakako se nije „tapkalo u mestu“.
S.P./Jutarnji list/Telegram.hr/EWB
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
