Foto: AP/Ramon Espinosa
Atentat pre dve godine na predsednika Žovanela Moiza pokrenuo je jednu od najdugotrajnijih kriza na Haitiju – zemlji u kojoj je kidnapovanje žena i dece postalo svakodnevica. Meci ne zaobilaze nikog, a nasilne bande se udružuju sa političarima kako bi proširile svoj uticaj
UNICEF je upozorio na „alarmantan porast“ otmica na Haitiju, što se posebno odnosi na žene i decu. Kako navode, u prvih šest meseci potvrđeno je 300 otmica, što se skoro poklapa sa ukupnim brojem tokom prošle godine.
Organizacija upozorava da se žene i devojke suočavaju sa ekstremnim seksualnim nasiljem, da je zdravstveni sistem na ivici kolapsa i da je celokupna situacija na Haitiju katastrofalna, posebno u glavnom gradu Port o Prensu.
U većini slučajeva decu i žene kidnapuju bande, koje posle traže otkup za njih. Žrtve koje uspeju da se vrate kući bore se sa dubokim fizičkim i psihičkim ožiljcima. Među kidnapovanima bile su Aliks Dorzenvil, američka medicinska sestra i njena mala ćerka. Otmičari su za njih tražili milion dolara za otkup, prenosi „Asošiejted Pres“.
Foto: AP/Ramon EspinosaRoditelji žive u strahu da će im bande kidnapovati decu na putu do škole. Nacelin Nore zabrinuta je za svoja dva dečaka starosti od deset i osam godina. Zato se oni javaljaju telefonom svaki dan čim uđu u školu, a ona se svakog popodneva vraća kući sa njima. „Ne znate ko će biti sledeća meta“, rekla je za AP.
Meci lete iz svih pravaca
Nekoliko hiljada Haićana ovog ponedeljka marširalo je Port o Prensom. Ponovo su zahtevali zaštitu od nasilnih bandi koje pljačkaju kvartove. Protesti su počeli početkom godine, a demonstranti su obećali da će nastaviti da „održavaju pokret u životu“.
„Ne mogu da radim, ne mogu da izađem. Ja sam kao zatvorenik u svom domu. Brinem se da će moja deca biti upucana jer meci stalno lete iz svih pravaca“, rekla je ulična prodavačica i majka dvoje dece za AP.
Prema najnovijem izveštaju UN-a, od januara do marta prijavljeno je 1.600 ubijenih, povređenih ili kidnapovanih ljudi, što je povećanje od skoro 30 odsto u poređenju sa poslednja tri meseca 2022. godine.
Mario Dženti, prodavac mobilnih telefona, koji se pridružio maršu, rekao je da porast kidnapovanja gura Haićane u još veće siromaštvo.
„Ako budu oteti, moraće da prodaju svoju kuću da bi platili otkup, a postoji šansa i da ne budu pušteni“, rekao je on o žrtvama.
Foto: AP/Ramon EspinosaOmraženi premijer Arijel Enri
Julski atentat pre dve godine na predsednika Žovanela Moiza pokrenuo je jednu od najdugotrajnijih kriza u zemlji – onu koja je ostavila ogromne delove glavnog grada u rukama bandi, mrtve novinare i demonstrante na ulicama i zatvorila socijalne službe i proizvodnju benzina.
U oktobru 2021. je premijer Arijel Enri, koji je preuzeo i funkciju predsednika, pozvao je na raspoređivanje stranih vojnih snaga da pomognu u kontroli krize. Vlade Sjedinjenih Američkih Država i Kanade nastavile su da traže podršku Ujedinjenih nacija za slanje vojnika, ali su neke članice osudile takozvanu „militarizaciju krize“ i pozvale da se odbaci.
Otkako je Enri na funkciji premijera, Haićani traže da se povuče i žale se da im ograničava demokratiju i odlaže izbore. Atentat na Moiza kao da se nije ni desio – istrage su obustavljene, niko više ne govori o tome.
Foto: AP/Ramon EspinosaGodinu dana kasnije, u septembru 2022, izbili su protesti širom zemlje nakon što je najavio da će biti ukinute subvencije za gorivo. Ovo je bio samo okidač da već nezadovoljno društvo izađe na ulice. Demonstranti su zahtevali da podnese ostavku, garancije za bezbednije ulice i smanjenje cena robe. Policija je tokom nemira ubila najmanje osmoro novinara.
Situacija se pogoršala kada su bande počele da se udružuju sa političarima i proširuju svoj uticaj putem nasilja. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, više od 96.000 Haićana bilo je primorano da napusti svoje domove zbog ovakve situacije u zemlji. Kako pišu haićanski mediji, vlada ni povodom ove situacije ne čini ništa kako bi osugurala da se stanovnici vrate nazad. Neki od njih koji traže azil u Sjedinjenim Američkim Državama kažu da bi povratak kući značio smrt.
A.E/UN news/AP
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Školovala se u Libiji, Iraku, Zambiji i Šri Lanci. Ipak ono što je Manju Grčić označilo kao super-kandidatkinju za direktorku javnog servisa Srbije nije njeno egzotično obrazovanje. Već preobražavanje medija u režimske
Iako se Srbija javno predstavlja kao država koja ubrzano ulazi u eru vetroelektrana, u senci devet postojećih vetroparkova krije se sistem u kojem električna mreža nema kapacitete za sve igrače. Stručnjaci opisuju pristup ovakoj mreži kao princip „ko prvi stigne“ i navode da su projekti izgradnje vetroparkoa netransparentni i bez dovoljno dokaza da lokalna zajednica ima korist od njih
Predsednik Srbije prisustvovao je u Vladi Srbije gde je postrojio brojne potčinjene - isprozivao je redom ministre, direktore javnih preduzeća i druge državne službenike. Za njih, kaže, više nema mini-odmora, pa ni zbog dece. Vučićevo iskazivanje gazdovanja državom prenose uživo Javni servis (i RTS i RTV), Pink, Informer i Prva
Poseta evroparlamentaraca Srbiji pokazala im je da u zemlji postoji alternativa, misli Jelica Minić, iz Evropskog pokreta u Srbiji
Dok Komisija ne reši žalbe ponuđača, novac planiran tenderima je zamrznut. Tako je zbog neuspelih tendera blokirano oko 7 miliona evra, dok se grad svakodnevno guši u saobraćajnom haosu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U atmosferi bezakonja Haiti je pod vladavinom bandita koji nasilno dominiraju svakodnevnim životom. Kada policija i političari više nisu u stanju da drže kriminalce na uzici, stanovnici preuzimaju stvar u svoje ruke
