Foto: AP Photo
Od početka rata u Ukrajini na zapadnim računima je zamrznuto oko 300 milijardi dolara ruskog novca. Sada se čuju predlozi da se taj novac upotrebi za obnovu Ukrajine, pravnim komplikacijama uprkos
Svakoga dana Rusija uništava elektrene, električnu mrežu, mostove ili puteve u Ukrajini. Stručnjaci dosadašnju štetu procenjuju na najmanje 400 milijardi dolara, piše u komentaru u nemačkom „Špigelu“ Mihael Zauga.
Istovremeno se na ruskim državnim računima u zapadnim kreditnim institutima i centralnim bankama nalazi oko 300 milijardi dolara koji su zamrznuti nakon napada Rusije na Ukrajinu i koje do sada niko još nije ni pipnuo. Da li na tome može da ostane?
„Ne“, kažu trojica prominentnih američkih političara u tekstu u listu „Forin afers“. Bivši demokratski ministar finansija Leri Samers, nekadašnji predsednik Svetske Banke i republikanac Robert Zelik i bivši savetnik Stejt dipartmenta Filip Zelikov zahtevaju da se zamrznuti ruski novac iskoristi za program za obnovu i razvoj ruskom agresijom razorene Ukrajine. Uzor bi trebalo da bude Maršalov plan, koji je pomogao da se Nemačka uzdigne iz ruševina nakon Drugog svetskog rata.
„Bila bi to druga kontraofanziva za spas Ukrajine“, pišu njih trojica.
Pravne prepreke
Zapad je do sada oklevao da novac Moskve iskoristi za pomoć Ukrajini jer bi takav potez teško mogao da nađe utemeljenje u međunarodnom pravu, a i htelo se, piše „Špigel“, da se Kremlju da vremena da zaustavi „zločinačke napade“ i da se započnu mirovni pregovori.
Vladimir Putin, međutim, nastavlja da bombarduje, hoće po svaki cenu da spreči nastajanje demokratije na zapadnoj granici Rusije.
Dok je Moskva prošle godine zahvaljujući poslovima sa naftom i gasom zabeležila rekordni spoljnotrgovinski bilans, urušilo se više od četvrtine ukrajinske privrede.
Kijevu je mesečno potrebno oko tri milijarde dolara strane finansijske pomoći da bi mogao da održava budžet. Godišnje je potrebno 14 milijardi dolara samo za popravku infrastrukture.
Finansijski zamor Zapada
Ukrajina ne može da preživi bez finansijske podrške Zapada, a i tamo se i te kako osećaju finansijske nedeće izazvane ratom u Ukrajini, inflacija i povećanje kamatnih stopa.
Zato bi bilo ispravno, piše „Špigel“, da Rusija plaća za štetu koju je napravila, a ne zapadni poreski obveznici.
Jer ko je kriv za rat su nedvosmisleno utvrdili Generalna skupština Ujedinjenih nacija i Međunarodni sud pravde u Hagu, pa pravno nema dileme da je Rusija u obavezi da plati štetu koju je napravila.
Zapad bi zamrznutu rusku imovinu zato trebalo da usmeri na obnovu Ukrajine što bi, smatra komentator „Špigela“, podspešilo spremnost Moskve na mirovne pregovore i ojačalo verodostojnost dosadašnjih sankcija protiv Rusije, koje su imale polovičan efekat.
Bila bi to i opomena drugim državama koje možda imaju slične „imprijalističke“ planove kao Rusija.
„Rusije je svoj novac položila u ruke slobodnog sveta“, pišu trojica autora s početka teksta. Sada je došlo vreme da Zapad „iskoristi tu grešku“.
J.H./Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Rusija je tokom noći pokrenula masovni vazdušni napad na Ukrajinu, gađajući prestonicu i gradove od istoka do zapada, dok je veći deo zemlje proveo noć uz sirene za vazdušnu opasnost
