U nedelju se navršava 25 godina od pada režima Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000. Gde su danas glavni akteri revolucije
Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije odbrojavao je pre 25 godina poslednje dane na vlasti.
Iako je odbijao da prizna poraz na predsedničkim izborima SRJ održanim 24. septembra, 6. oktobra je pod pritiskom masovnih demonstracija prethodnog dana, ipak priznao poraz, a na mesto predsednika došao je Vojislav Koštunica, dok premijer postaje Zoran Đinđić.
Dvadeset i pet godina kasnije, neki od tadašnjih glavnih protagonista i dalje su u državnom vrhu, mnogi od njih na suprotnoj strani tadašnje Demokretske opozicije Srbije (DOS) koja je zajedno sa studentskim Otporom iznela promenu režima.
DOS je propao, Milošević je preminuo, prvi demokratski premijer Zoran Đinđić je ubijen 2003. ispred zgrade Vlade Srbije, SRJ se raspala, a mnogi se danas pitaju šta je ostalo od Petooktobarskih promena.
Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica
Nekadašnji predsednik SRJ, premijer Srbije i lider Demokratske stranke Srbije, Vojislav Koštunica, povukao se iz politike 2014. godine, a od tada se potpuno povukao iz javnosti..
Viđen je na ulicama Beograda 15. marta 2025. godine tokom najvećeg protesta u istoriji Srbije na koji su pozvali studenti u blokadi.
Prvi demokratski premijer, Zoran Đinđić, uz Koštunicu najistaknutiji lider Demokratske opozicije Srbije i motor pobune prpotiv režima Slobodana Miloševića, ubijen je 12. marta 2003. godine u dvorištu zgrade Vlade.
Politička pozadina atentata na premijera Đinđića nikada nije do kraja rasvetljena.
„Zoran Đinđić nije se slučajno zatekao u istoriji – on je istoriju stvarao. Peti oktobar 2000. nezamisliv je bez njega. Niko ne može reći koliko bi još jedan pogubni režim potrajao, kakve posljedice po zemlju izazvao uključujući – sasvim moguće – i građanski rat. Za izostanak krvoprolića zahvalnost Đinđiću duguju svi građani Srbije – kako oni koji su rušili vlast Slobodana Miloševića, tako i ovi koji su je branili. Jednima i drugima, život je od tog trenutka krenuo na bolje“, pisao je ranije Filip Švarm, glavni urednik „Vremena“.
Ipak, kako je dalje naveo u tekstu, današnja Srbija svakako nije ona iz vizije Zorana Đinđića.
„Ta vizija ostaje kamen temeljac njenog razvoja i budućnosti. Niko i ništa to ne mogu promijeniti.“
Faktor Nebojša Čović
Nebojša Čović je u DOS ušao kao lider Demokratske alternative koju je osnovao 1997. godine, nakon što je napustio Miloševićev SPS. Bio je potpredsednik u prvoj demokratskoj vladi izabranoj u januaru 2001. godine.
Kritikovao je SPS zato što nije priznao poraz na lokalnim izborima 1996, nakon čega je podneo ostavku na mesto gradonačelnika Beograda i prešao na drugu stranu. Imao je jednu od ključnih uloga u organizaciji petooktobarskog prevrata.
Danas nije zvanično u politici.
Donedavno je bio predsednik Košarkaškog kluba Crvena zvezda, a aktuelni je predsednik Košarkaškog saveza Srbije.
Vesna Pešić i Čedomir Jovanović
Čedomir Jovanović, koji je bio vođa studenata 1990-ih, a kasnije jedan od najbližih Đinđićevih saradnika, danas nije aktivno u politici.
Poslednjih godina imao je diskutabilne ispade u javnosti.
Lider LDP prošle godine je najavio da se vraća u politiku, napominjući da nikada nije ni otišao iz nje. Nije se zvanično vratio.
Ipak, vratio se u žižu javnosti, a naročitu pažnju izazvala je njegova izjava s početka aprila ove godine kada je u gostovanju na televiziji Tanjug ispričao kako je 15. marta sprečio građanski rat u Srbiji, posle čega je ispitan, kako je tvrdio, u policiji.
Vesna Pešić kao predstavnica Građanskog saveza Srbije bila jedna od ključnih političkih aktera u formiranju i delovanju Demokratske opozicije Srbije (DOS).
Kao liderka GSS-a, učestvovala je u pregovorima i usklađivanju stavova opozicionih partija unutar DOS-a. Bila je aktivna u izbornoj kampanji za predsedničke izbore 24. septembra 2000, podržavajući zajedničkog kandidata DOS-a, Vojislava Koštunicu.
Posle pada Miloševića, GSS je imao relativno manju ulogu unutar široke koalicije, ali Pešić je i dalje bila prisutna u političkom životu, ističući pitanja demokratizacije, vladavine prava i građanskih sloboda.
Tokom 2000. godine postaje i članica pokreta Otpor. Nakon utapanja GSS-a u Liberalno-demokratsku partiju, 2007, imenovana je za predsednicu Političkog saveta LDP-a. Marta 2011. podnela je ostavku na tu funkciju.
I danas se pojavljuje u javnosti.
Ništa bez Veljinih bagera
Velimir Ilić je od 1997. godine na čelu Nove Srbije koju je tokom petooktobarskih promena vodio sa istoričarom Milanom St. Protićem.
Čačani koje on poveo za Beograd 5. oktobra, koji su usput sa bagerima probijali policijske brigade, krenuli su tada da „završe posao“.
Ilićeva najvažnija zaduženja u različitim vladama odnosila su se na infrastrukturu, kapitalne investicije, građevinarstvo i vanredne situacije, a kao koalicione partnere birao je Vojislava Koštunicu, Vuka Draškovića, pa i Srpsku naprednu stranku (SNS). Opozicionom delovanju vratio se 2017. godine.
U čačanskom kraju danas je poznat i kao veliki proizvođač šljiva, a i on je bio na ulicama Beograda 15. marta 2025.
„Večiti“ Rasim Ljajić
Među liderima opozicije te 2000. bio je i Rasim Ljajić. On je u DOS ušao kao lider Sandžačke demokratske partije, ali je 2008. godine osnovao Socijaldemokratsku partiju Srbije.
Važi za najdugovečnijeg ministra u Srbiji jer je bio u vladama kojima je upravljao DSS, DS i SNS. Nakon formiranja nove vlade u oktobru 2020. godine povukao se iz izvršne vlasti, ali se i dalje nalazi na čelu SDPS. Nedavno ga je kritikovao Aleksandar Vučić, govoreći o koalicionim partnerima u Novom Pazaru.
Ljajić je danas i predsednik sprotskog kluba Partizan.
Mićunović, Batić, Čanak…
Vladan Batić, koji je u Đinđićevoj vladi bio ministar pravde, do svoje smrti 2010. godine bio je predsednik Demohrišćanske stranke Srbije.
Dragoljub Mićunović predvodio je 2000. godine Demokratski centar, koji se kasnije kolektivno učlanio u Demokratsku stranku, a on je postao predsednik Političkog saveta te stranke. Danas, sa 95 godina, nije aktivno u policiti.
Nenad Čanak je bio predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine od njenog osnivanja, a nakon 2000. godine bio je predsednik Skupštine Vojvodine. LSV je do početka 2023. godine bio koalicioni partner Srpske napredne stranke u gradskoj vlasti Novog Sada, dok je na pokrajinskom nivou bio u opoziciji.
Čanak je u novembru 2022. odlučio da se na Kongresu ne kandiduje za predsednika partije koju je predvodio pune 32 godine, ali je rečeno da ostaje u stranci i da će nastaviti da radi u oblastima političkog delovanja LSV u kojima se proceni da može dati najveći doprinos.
Jožef Kasa predvodio je Savez vojvođanskih Mađara do 2010. godine, a nakon toga se bavio novinarstvom kao urednik Subotičkih novina. Preminuo je 2016. godine.
Žarko Korać predvodio je Socijaldemokratsku uniju i bio jedan od potpredsednika u Đinđićevoj vladi. Danas je nekadašnji SDU, na čijem je čelu Korać bio do 2014. godine, preimenovan u Partiju radikalne levice.
Nije više politički aktivan i docent je na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Miodrag Isakov bio je na čelu Reformista Vojvodine, a nakon što je DOS preuzeo vlast bio je potpredsednik vlade. Danas nije aktivan u politici.
Bivši lider Nove demokratije Dušan Mihajlović je bio ministar policije u vladi Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, obavljajući istovremeno i dužnost potpredsednika vlade, a 2004. se povukao i sa mesta predsednika svoje stranke.
Danas nije politički aktivan.
Goran Svilanović je u vreme Petog oktobra bio predsednik Građanskog saveza Srbije, a trenutno je na poziciji regionalnog menadžera za Srbiju, Bosni i Hercegovinu i Crnu Goru u jednoj od vodećih kompanija za inženjering, razvoj i menadžment u oblasti konsaltinga na Zapadnom Balkanu.
Danas nije politički aktivan.
Dragan Milovanović je 2000. godine predvodio Asocijaciju slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), koja je bila deo pobedničke koalicije. U Đinđićevoj vladi bio je ministar za rad i zapošljavanje, a danas nije politički aktivan.
Miloševićevi ljudi ponovo na vlasti
Aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić dočekao je 5. oktobar 2000. godine kao ministar za informacije u takozvanoj Vladi narodnog jedinstva.
Sadašnja guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković bila je u vladi Mirka Marjanovića ministarka bez portfelja, dok je aktuelna potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture Maja Gojković u to vreme bila potpredsednica Savezne vlade.
Deo vladajuće garniture pre Petog oktobra bio je i prvi potpredsednik vlade Ivica Dačić, tada član Izvršnog odbora SPS-a i savezni poslanik.
Danas je ministar policije.
Iako nije bio među glavnim akterima petooktobarske revolucije, Dragan Šutanovac je često govorio o njoj i kritikovao aktuelni režim.
Kasnije se povukao iz Demokratske stranke čiji je član bio od 1997. godine, a kasnije i njen predsednik, 2025. postao je ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Nedavno je boravio u Njujorku na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u društvu predsednika Srbije.
Nekadašnji Otporaš, Marko Đurić, takođe je bio protiv tadašnjeg režima, a danas je ministar spoljnih poslova Srbije i bliski Vučićev saradnik.
Vojislav Šešelj, osuđivan u Hagu za ratne zločine i vođa Srpske radikalne stranke, 25 godina kasnije redovni je gost prorežimskih medija, a protiv Aleksandra Vučića, koji mu je sa Tomislavom Nikolićem zabio nož u leđa dok je bio u zatvoru i osnovao SNS, sada priča hvalospeve.
Nebojša Pavković bio je načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije u vreme Miloševića. Na tom položaju je bio je i 5. oktobra, a kasnije završio u Hagu.
Nedavno je avionom Vlade Srbije sleteo u Beograd, odakle je prevezen na VMA.
Haški tribunal ga je 2009. godine osudio na 22 godine zatvora, a tužilaštvo ga je teretilo za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Optužnica protiv Pavkovića je otpečaćena u oktobru 2003. godine, a on se 2005. godine predao Tribunalu u Hagu.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Ranijom prilikom predsednik Srbije Aleksandar Vučić je neke poslanike Evropskog parlamenta nazvao „evropskim šljamom“. Nakon oštre Rezolucije EP o Srbiji opisuje ih kao „patološke lažove“. Nagrdio ih je i Ivica Dačić
Glavni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević povezao je pucnjavu u Ćacilendu sa premijerom Hrvatske Andrejem Plenkovićem. Konstatovao je da je Hrvatska najaktivija u pomaganju "obojene revolucije" u Srbiji, za šta ima "mnogo dokaza"
Iduće godine turska kompanija MKE planira da na Kosovu izgradi Fabriku za prozvodnju municije koja će moći da prozvodi do dvadeset miliona metaka godišnje
Šta naprednjački megafon Dragan J. Vučićević želi da postigne govorom verske i nacionalne mržnje usmerenim ka studentima iz Novog Pazara i kakav je njegov efekat?
„Vreme“ istražuje kako je mafijaška likvidacija u Beogradu na vodi ogolila da policija posmatra i štiti kriminalce, umesto da ih hapsi. Pa ih još ubiju na njihove oči
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
