Četvrt veka od pada Slobodana Miloševića: Đinđićevo slavlje i Koštuničino predskazanje

Zoran Đinđić stoji u masi na Terazijama na izmicaju 24. septembra 2000. godine. Objavljuje pobedu predsedničkog kandidata opozicije Vojislava Koštunice na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije protiv Slobodana Miloševića. Za Srbijom je krvava ratna decenija, bombardovanje NATO-a.

„Đinđić je masi okupljenoj na Terazijama, u međuvremenu oslobođenoj zloslutnog prisustva policijskog kordona koji je obezbeđivao nesmetano pevanje na kontrakoncertu, objavio pobedu Demokratske opozicije Srbije na svim nivoima“, izveštavao je novinar „Vremena“. „Dežurna ekipa državne televizije radila je od večeri 24. septembra u atmosferi koja je sa lica mesta opisana kao ‘dronjava’.“

Kosovo kao utešna nagrada

Na prvu, potom cele večeri ponavljanu vest o Miloševićevoj „ubedljivoj pobedi“ na Kosovu, jedan više no iskusni urednik upitao se: „Šta je ovo, utešna nagrada?“, dodaje se u tekstu „Vremena“.

Dok su u noći 24. na 25. septembar napolju opozicioni izborni štabovi i CeSID saopštavali prve rezultate prebrojavanja glasova, RTS je reprizirao snimak konferencije za novinare Nikole Šainovića, visokog funkcionera SPS-a, održane prethodne večeri.

„Za razliku od govora (vlasti) u Beranama, koji se čuo i sa pegle – ako je bila uključena u struju – državni i paradržavni mediji su u noći 24/25. septembra prenosili samo potpuni muk. Pošto je Nikola Šainović objavio da socijalističko-julski predsednički kandidat Slobodan Milošević – prema obrađenim podacima sa 299 biračkih mesta – vodi sa 44:41, na vebsajtu Socijalističke partije objavljeno je da, sa istim rezultatom, vodi – Vojislav Koštunica. Odmah pošto je Radio Index preneo tu vest, izborna strana je pobelela“, pisala je redakcija „Vremena“.

Foto: Draško Gagović

Vo na ražnju i cisterna piva

Posle saopštenja Savezne izborne komisije u kome se nagoveštava mogućnost drugog kruga predsedničkih izbora u više gradova u Srbiji, zabeležena su spontana okupljanja građana. Jer su iz SIK-a tada objavili da Koštunica nije pobedio u prvom krugu, već da je neophodan drugi. DOS je vlast optužio za izbornu krađu.

Zato se tog 24. septembra u Beogradu okupila na Trgu republike grupa građana, a u nekoliko beogradskih naselja čule su se pištaljke i lupanje u šerpe. I ne samo u Beogradu, ljudi su izlazili i u Boru, Kragujevcu…

Više od 15.000 građana okupilo se na gradskom trgu u Čačku da proslavi pobedu Demokratske opozicije Srbije. Proslava koju je organizova DOS za Čačak počela je u 20 časova uz cisternu piva, vola na ražnju, igru i pesmu i učešće lokalnih muzičara i dolazak trubača.

„Okupljeni nose parole ‘Koštunica predsednik’, a pokret ‘Otpor’ deli trubice sa pesnicom i porukom ‘Uspeli smo’. Više od 5000 Novosađana je sa negodovanjem, na centralnom gradskom trgu, dočekalo vest o preliminarnim rezultatima saveznih izbora. Portparol DOS-a Bojan Pajić ocenio je da ‘drugog izbornog kruga nema’“, pisala je redakcija.

Izbori_2000_05

Koštunica za „Vreme“: Priželjkivanje mirnih voda

„Odbranićemo pobedu“, poručio je u „Vremenu“ Vojislav Koštunica samo tri dana uoči sudbonosnih izbora za predsednika tog 24. septembra 2000.  Svojom porukom, koja je stavljena i na naslovnicu „Vremena“, Koštunica kao da je predvideo Peti oktobar.

„Ovih dana ste često odgovarali na pitanje šta ćete prvo učiniti ako pobedite na izborima. Možete li da predviđate i nešto dugoročnije i kažete kako bi država na čijem ste čelu mogla da izgleda na kraju vašeg prvog mandata“, pitao je novinar „Vremena“ Vojislava Koštunicu uoči izbora.

„Mislim da bi to bila država koja bi plovila u mirne vode slobodnih i poštenih izbora, koja bi imala novu i odgovornu skupštinu ozbiljno zabavljenu pitanjem kako da se urede odnosi između Srbije i Crne Gore“, odgovorio je on. „To bi mogla biti prava ustavotvorna skupština, ili obična skupština koja bi se bavila novim ustavom. To je ono što vidim.“

Istovremeno, tu državu je, dodaje, video i „bez svih ovih unutrašnjih napetosti između vlasti i opozicije, kao i napetosti između raznih nacionalnih zajednica, između Srbije i Crne Gore.

„I odnosi sa Evropom, svetom i posebno našim susedima počeli bi da se normalizuju. Reči koje pronalazim da bih najpribližnije opisao to stanje u državi na kraju nekog mog kratkog mandata jesu – mir i normalizacija“, priželjkivao je tada Koštunica.

„Sloba neće priznati“, ali ko će Miri reći?

Foto: Draško Gagović

Dušan Radulović je pisao šta se zbivalo u izbornom štabu Slobodana Miloševića te večeri.

„Kafe, sokova i sendviča bilo je u izobilju, alkohol – ništa. Oni novinari koji redovno prate konferencije za štampu SPS-a primetili su da nema čuvenog konobara Zdravka, slobodan dan, godišnji odmor, ko će ga znati“, pisao je Radulović i opisao situaciju kada su socijalistički funkcioneri izašli da objave novinarima rezultate:

„Već po njihovom izgledu moglo se naslutiti da se nešto ozbiljno događa. Dobrog raspoloženja beše nestalo, a ako je portparol još i uspevao da zadrži relativno smiren izraz lica. Posle kratkog čitanja podataka Nikola Šainović nije ponudio novinarima mogućnost da postavljaju pitanja. Iščitao, ustao i izašao. Izašla je i urednica RTS-a“, pisao je.

Mobilni telefoni su stalno zvonili, novinari su komentarisali vesti da DOS dobija sve više glasova, a većina novinara iz „prorežimskih“ medija je glasno komentarisala, kako reče jedan od njih, da je „super što Koštunica vodi“, a bilo je bogami i izjava tipa „ja sam uvek glasao za opoziciju“. Na ironične primedbe odgovarali su kako oni u stvari „ne misle isto što i njihovi urednici“. Onda se proneo glas da je „Šaja otišao kod gazde na konsultacije“, a potom je nekoliko ozbiljnih novinara u poverenju lansiralo priču kako su „iz pouzdanih izvora“ saznali da „Sloba neće priznati izbore“.

Problem koji je ostao je što niko iz SIK-a ne sme gospođi Miri Marković da kaže da više nije prva dama SRJ“, izveštavalo je „Vreme“.

Konačna pobeda nad režimom Slobodana Miloševića i Mire Marković izvojevana je 5. oktobra 2000. kada je državna sila ustuknula pred masovnim demonstracijama u Beogradu.