Festival Kondenz: Približavanje savremenog plesa i publike

Kondenz, Festival savremenog plesa i performansa, počeo je juče u subotu i do  4. novembra  biće prikazano osam predstava i performansa iz Portugalije, Severne Makedonije, Kolumbije, Belgije, i Srbije objedinjenih sloganom “Feminističke budućnosti”. Kondenz već 16. godinu organizuje Stanice Servisa za savremeni ples iz Beograda.

Recimo na početku detalj o Kondenzu koji nije deo njegovog glavnog programa, ali ga čini posebnim u odnosu da druge izvođačke, i festivale uopšte. Kondenz ima prateći program kome je cilj da savremeni ples dođe do što šire publike. Nakon svake predstave razgovara se o programu festivala, čime se godinama neguje kritički dijalog unutar festivala, ali i publika. Učesnici razgovora su iz Poljske, Grčke, SAD, Srbije i Nemačke.

Ovogodišnje, 16. izdanje, Stanica je realizovala sa dva sestrinska festivala savremenog plesa – Plesnim festivalom Rejkjavik sa Islanda i festivalom Meteor iz Bergena.

“Kroz dvogodišnju razmenu, zajednička putovanja, razgovore i zabrinutosti za svet koji se pred našim očima ruši pod silama kapitalističke surovosti, mapirali smo umetničke odgovore na fenomene koje danas prepoznajemo kao forme neokolonijalizma u našim različitim, ipak perifernim evropskim društvima: od ekstrakcije prirodnih resursa (minerala, nafte, gasa…), preko uništenja lokalne poljoprivrede i proizvodnje hrane, rasprodaje vodenih izvorišta i vodotokova, do kulturnog kolonijalizma koji onemogućava prepoznavanje izvorišta savremenih društvenih problema i sukoba“, objašnjava ovogodišnji program Marijana Cvetković, suosnivačica Stanice i Kondenza.

Izdvojmo neke: sutra u ponedeljak predstava “Omni Tóxica” Paule Chaves Bonille iz Kolumbije, nastanjene u Amsterdamu, u CZKD-u. Autorka, poznata i kao La ChicaScratch, koreografkinja, performerka i aktivistkinja u brojnim inicijativama u Amsterdamu, stvara u tom radu distopijsku laboratoriju u kojoj se odvija novinarski i forenzički izvedbeni ritual o istoriji biljke koke i njenoj zloupotrebi od strane “belog” čoveka.

U sredu, u istom prostoru, je predstava „Necropolis“ koreografa i performera Arkadi Zaidesa iz Brisela koja istražuje i dovodi u pitanje forenzičke procedure i odsustvo informacija vezanih za raspadajuća tela nepriznatih i neidentifikovanih žrtava – migranata i izbeglica koji su izgubili živote pokušavajući da uđu na teritoriju Evrope. Predstava je i Zaidesov doprinos aktivističkim borbama za pomoć porodicama nastradalih migranata i mapiranje njihovih grobova širom Evrope, a nastala je u saradnji sa Igorom Dobričićem kao autorom teksta.

Iz Srbije učestvuju dve predstave. Predstava “Hiljadu i druga noć” mladog plesnog beogradskog kolektiva NEUT, najavljena za 31. oktobar u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, svojevrsno je performans-putovanje koje istražuje forme i sredstva koja su u vezi s temama naslovnog dela.

Druga predstava, „Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom”, bila je i deo nedavnog 57. Bitefa, a sad je na programu 2. novembra u Bitef teatru. Predstava postavlja pitanje na koji način arhiviranje plesne umetnosti može biti umetnička praksa? Autorovo istraživanje te želje odvija se kroz transgeneracijsku kreativnu razmenu sa šestoro koreografa/reditelja/plesača/izvođača lokalne nezavisne plesne scene: Nelom Antonović, Anđelijom Todorović, Jelenom Jović, Tatjanom Pajović, Borisom Čakširanom i Sanjom Krsmanović Tasić.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com