Godina je 1968, 2. jun. Studenti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu organizuju prvi protest od koga je krenula velika studentska revolucija.
Dvadesetosam godina kasnije, u jesen 1996. studenti su ponovno na ulicama, a među glavnim pokretačima ponovo su studenti filozofije, uz kolege sa Elektrotehničkog fakulteta.
Posle 28 godina, u novembru 2024. kreće nova studentska revolucija, ali ovog puta, sve počinje na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU).
Tokom mirnog odavanja pošte žrtvama tragedije u Novom Sadu, studenti su napadnuti pred zgradom FDU-a. Taj trenutak bio je okidač za proteste koji traju već skoro osam meseci.
Tokom sveg tog vremena, studenti FDU-a su među glavnim akterima dešavanja. Osim mirnih protesta i akcija koje organizuju, prave filmove kojima ukazuju na korupciju, nasilje, probleme s kojim se društvo suočava, odgovaraju na klevete vlasti.
Šta se promenilo u decenijama između velikih studentskih demonstracija i kako su budući umetnici postali noseći elementi društvenih promena?
Umetnost kao pitanje slobode
Za razliku od prethodnih revolucija, kada su glavni akteri bili uglavnom studenti društvenih nauka, u aktuelnim protestima, koje vode studenti gotovo svih državnih fakulteta u Srbiji i pojedinih privatnih, studenti FDU-a ipak su se izdvojili.
Za Jovanu Karaulić, prodekanku FDU-a, to nije iznenađujuće.
„Možda u širem kontekstu deluje kao iznenađenje, ali meni zapravo nije. Ova generacija studenata FDU-a našla se u središtu jer su istovremeno nosioci umetničkog jezika otpora i – što ne smemo zaboraviti – bili su direktno napadnuti. Taj trenutak nasilja bio je neposredni povod, ali i simbol onoga što su kao studenti već dugo osećali – da je sloboda izraza, javnog prostora i dostojanstva ozbiljno ugrožena”, govori Karaulić za „Vreme”.
Dodaje da promena dolazi i iz dubljeg sloja: umetnički fakulteti danas postaju mesta etičke artikulacije.
„Kada druge institucije zakazuju, kultura i umetnost preuzimaju zadatak očuvanja vrednosti. Studenti FDU-a, koji se obrazuju da kroz svoje radove prepoznaju društvene fenomene i tenzije, prirodno su postali i veoma vidljivi akteri društvenog otpora”, dodaje sagovornica „Vremena”.
Zato se, kaže, čini da je „od njih sve krenulo“ – jer su istovremeno bili i žrtve i simbol i svedoci trenutka u kojem je umetnost prestala da bude samo profesionalno opredeljenje i postala pitanje slobode.
„Za razliku od ranijih talasa studentskih protesta, koji su često bili fokusirani na velike političke teme ili reforme, današnja pobuna je i egzistencijalna i sistemska. Studenti znaju da ako sada ne progovore, možda neće imati više ni gde, ni kako da govore. U tom smislu, njihovo političko buđenje je istovremeno autentično, kolektivno i lično”, pojašnjava Karaulić.
Svedoci represije
Tokom poslednjeg talasa građanske neposlušnosti koja je krenula posle velikog protesta na Vidovdan, kada je policija nasiljem rasterala demonstrante, usledile su svakodnevne blokade i hapšenja. U petak, 4. jula, dekan FDU-a Miloš Pavlović saopštio je da je samo u prethodna 24 sata privedeno osmoro studenata, saradnika i nastavnika sa ovog fakulteta.
Takav pritisak na fakultet, stvorio je još veću solidarnost među studentima i njihovim nastavnicima.
„Od početka protesta, solidarnost je bila osnova svega što se dešava na FDU. Ta međugeneracijska veza je postala veoma važna dimenzija – ne samo briga o studentima, već i zajedničko oblikovanje društva koje ne pristaje na represiju”, objašnjava Karaulić.
Kako dodaje, generacije današnjih studenata ne samo da žive pod stalnim pritiskom nesigurne budućnosti, već su svedoci direktne represije nad slobodnom mišlju, nad njihovim kolegama, prijateljima, profesorima, pa i roditeljima.
Profesori, nastavnici, studenti trpe razne pritiske – institucionalne, medijske, političke, koji su prema rečima profesorke Karaulić, najčešće nevidljivi spolja široj zajednici.
„Oni se ogledaju u pokušajima da se autonomija fakulteta relativizuje ili potpuno ukine, profesori zastraše, da se studenti etiketiraju kao politički instrumentalizovani. Kako je i dekan FDU-a rekao, od nas se, dok se studenti hapse, očekuje da započemo nastavu. Od nas se očekuje da negiramo stvarnost i simuliramo normalnost.”
Upravo su ti pritisci, dodaje, i razlog zašto je važno da studenti i profesori deluju zajedno, da se ne povuku ni u akademske, ni u umetničke neutralne zone.
Znanje, veštine i moć novih medija
Društvene mreže glavni su kanal kojim studenti u blokadi komuniciraju vlastite poruke. Studenti FDU-a od početka protesta kreirali su niz sadržaja koji imaju stotine hiljada pregleda, a neki i više od milion.
Kombinujući različite elemente, studenti FDU-a šalju jasne poruke koje imaju društvenu i političku težinu u aktuelnom trenutku.
„Fakultet dramskih umetnosti obrazuje studente da koriste jezik slike, pokreta, zvuka – da razumeju kako se emocije pretvaraju u poruku, a poruka u akciju. Ta veština je presudna u trenutku kada društvene mreže postaju određujuća platforma za oblikovanje šireg društvenog mišljenja”, kaže Karaulić.
Njihov rad je estetski, etički i ako ga smestimo u polje kulture otpora i – politički čin.
„I zato nije iznenađujuće što su njihovi radovi toliko vidljivi: oni ne služe samo da informišu, već i da motivišu na promišljanje, da mobilišu. Talenat i znanje ne samo da ih izdvaja, već ih i obavezuje da to u zbiru zajedno sa kolegama sa drugih fakulteta koriste za ono što oni smatraju opštim dobrom”, objašnjava Karaulić, dodajući da je ponos nedovoljna reč za ono što oseća prema studentima FDU-a, te da bi trebalo izmisliti novu.
Kada institucije zakazuju, odgovornost preuzima umetnost. A kada se umetnost usudi da govori, moć prestaje da bude tiha.
Studenti FDU-a danas ne samo da stvaraju umetnost – oni je brane. I kroz nju brane društvo.
