Pretnja otkazom: Šta je zgrešio radnik EPS-a Dragoslav Ljubičić?

Dragoslav Ljubičić, zaposleni u EPS-u i generalni sekretar Socijaldemokratske stranke (SDS), posle izjave za „Vreme“ o tome koliko EPS uvozi uglja za dobio je ponovo upozorenje pred otkaz.

Najpre je zbog podrške studentima, kako kaže, dobio nezakoniti otkaz, pa ga je sud privremenom merom koja je bila tužbeni zahtev, vratio na posao na novo, niže radno mesto u okviru Termoelektrane Nikola Tesla. I ova privremna mera je u međuvremenu proglašena nezakonitom, a sada je ponovo dobio upozorenje pred otkaz – zvanično zbog objava na društvenoj mreži Iks.

Nezvanično, međutim,  zbog toga što je o uvozu uglja u Srbiju govorio za „Vreme”, kaže Ljubičić.

Dva u jedan: Za četiri godine Srbija je uvezla ugalj za milijardu evra

„Prilično sam siguran da se ovo dešava zbog onoga što je pisao portal ‘Vremena’. Objavljujem ja svašta na Iksu, pa se zbog toga ništa ne desi. Sada je jedan mediji objavio tekst o uvozu uglja i razgovarao sa mnom i desilo se ovo”, kaže Ljubičić za “Vreme” u danu kada mu je stiglo upozorenje pred otkaz.

U upozorenju se navode objave na društvenoj mreži Iks, kojima je, prema navodima menadžmenta, prekršio radnu disciplinu.

Ljubičić se pita da li su na ovaj način prekršena i njegova prava na slobodu govora i sindikalnog delovanja.

Da apsurd bude potpun potrudili su se najgori, a najbolji medju ćacijima.
Ekipa Lukić-Bezmarević je bila na istim mestima i prouzrokovala najveći elektroenergetski kolaps u EPSu, 11.12.2021.
Tim kolapsom naneta kumulativna šteta EPSu i gradjanima(vlasnicima) od 1,6 mlrd €. https://t.co/LGKqr9MdvE

— Dragoslav Ljubičić (@belcho1311) May 11, 2026

Šta je objavio

Dragoslav Ljubičić je početkom maja objavio na Iksu podatke o tome koliko Srbija uglja uvozi iz Indonezije i na koji način će ga ubuduće uvoziti.

Kako je pojasnio tada za „Vreme”, uskoro bi moglo da bude omogućeno i transportovanje uvezenog uglja do TENT-a A, a u čitavu priču mogli bi da se uključe i naprednjački biznismeni.

Ugalj će se, kazao je, od mesta istovara do mesta mešanja za TENT A ubuduće prevoziti kamionima, po ceni od 500 evra po transportu.

„Na obukama radnika priča se da će to da se radi. Zanimljivo je da su lokalni finansijeri SNS-a već kupili kamione, rečeno im je kakvi treba da budu. Kažu da 500 evra po kamionu košta prevoz koji ima možda dva kilometra od mesta istovara. Svi ti troškovi ulaze u cenu uglja, a samim tim se poskupljuje i proizvodna cena električne energije. O tome među sobom govore radnici TENT-a”, kazao je Ljubičić za „Vreme”.

Ugalj iz Indonezije, koja je najveći izvoznik ovog energentna u Srbiju, stiže preko dve luke – rumunske Konstance i crnogorske u Baru. Transport preko crnogorske luke počeo je u jesen prošle godine.

Kada stigne u luku, ugalj se prevozi dalje železnicom do Vreoca, a u toku je postupak javne nabavke za ovu uslugu. Odatle se ugalj dalje prevozi do TENT-a B, železnicom termoelektrane.

„Vreme” je u vezi sa Ljubičićevim tvrdnjama konaktiralo ranije EPS, ali odgovori nisu stigli.

Uvoz uglja

Srbija je prošle godine uvezla oko tri miliona tona uglja, koksa i briketa i za to potrošila oko 422 miliona dolara. Najviše ovih energenata stiglo je iz Indonezije, oko 1,2 miliona tona. Iz Bosne i Hercegovine uvezeno je oko 933 hiljade, a iz Crne Gore oko 148 hiljada tona uglja. Uvezeni ugalj meša se sa domaćim i „hrani” termoelektrane.

Uvoz uglja počeo je naglo da raste posle havarije u TENT-u 2021. godine koja je bila uzrokovana, između ostalog, lošim kvalitetom goriva (lignita), zaustavila njen rad i primorala Srbiju na hitan uvoz skupe električne energije.

Konačni rezultat bio je – oko milijardu evra štete za Republiku Srbiju, a EPS je godinu dana kasnije naveo ukupno skoro 800 miliona evra dodatnog troška na ime uvoza struje.

Kako bi smanjio troškove uvoza struje, EPS se okrenuo uvozu uglja.

„JP EPS je preduzeo određene korake kako bi umanjio probleme nedovoljne količine i kvaliteta sopstvenog uglja koji za posledicu imaju umanjenu proizvodnju i veliki i skup uvoz električne energije. Ti koraci se pre svega odnose na uvoz uglja”, piše u godišnjem izveštaju EPS-a iz 2022.

Ideja je bila da se uveze dovoljna količina uglja koji bi se mešao sa kolubarskim i omogućila veća proizvodnja električne energije u termoelektranama.

Za četiri godine, od početka 2022. do kraja 2025, trošak uvoza uglja dostigao je milijardu evra, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Tokom prethodnog četvorogodišnjeg perioda, od 2018. do 2021. godine, ukupna cena uvoza uglja iznosila je samo oko 61 milion evra.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!