Foto: AP Photo/Jean-Francois Badias
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su danas oštru rezoluciju o Srbiji u kojoj se preporučuje da se nova pregovaračka poglavlja otvore tek kada se Srbija uskladi sa sankcijama protiv Rusije i sprovede reforme vladavine prava. Po prvi put se eksplicitno navodi i da rešenje krize između Beograda i Prištine treba da se „zasniva na međusobnom priznanju“
Na plenarnoj sednici u Strazburu sa 523 glasa „za“ i 78 „protiv“ poslanici Evropskog parlamenta izglasali su rezoluciju o Srbiji, javlja portal European Western Balkans (EWB). U EP „snažno žale“ zbog činjenice da se Srbija još uvek nije uskladila sa sankcijama EU protiv Moskve nakon ruske invazije na Ukrajinu. Oni pozivaju novu srpsku Vladu da „nedvosmisleno“ pokaže privrženost evropskim vrednostima i da se hitno uskladi sa odlukama i pozicijama EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici, uključujući i sankcije Rusiji i Belorusiji.
Između ostalog se preporučuje da se dalja pregovaračka poglavlja sa Srbijom otvore tek kada bude preduzela neophodne mere za usklađivanje sa spoljnopolitičkom pozicijom EU, ali i reformiše oblast vladavine prava. Osim toga, Srbija se poziva i da preispita svoje odnose sa Rusijom u oblasti vojne saradnje i posebno se kao problematičan izdvaja „Regionalni humanitarni centar“ u Nišu kao i formiranje rusko-srpske radne grupe za borbu protiv „obojenih revolucija“, čiji svrha i ciljevi ostaju nejasni.
Osim bliskih odnosa sa Kinom i Rusijom, poslanici Evropskog parlamenta konstatovali su da je vidljivost procesa evropskih integracija „veoma ograničena“. Zato su pozvali zvanični Beograd, ali i evropske institucije i države članice da sprovode „aktivniju i delotvorniju strategiju komunikacije o prednostima proširenja EU“ i finansijskoj podršci koja ide uz članstvo u Uniji.
Međusobno priznanje Srbije i Kosova
U dokumentu se po prvi put navodi da je međusobno priznanje Srbije i Kosova rešenje za dijalog Beograda i Prištine.
Deo rečenice u rezoluciji u kojoj se nalazi poziv Srbiji i Kosovu da postignu sporazum o normalizaciji odnosa “zasnovan na međusobnom priznanju”, dodat je preko amandmana koji je podneo poslanik Evropske narodne partije Lukas Mandl.
Kriminal i korupcija
Kako piše EWB, poslanici EP su ponovili svoju zabrinutost zbog ograničenog napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i zbog nekoliko korupcionaških skandala visokog profila koji ukazuju na verovatne veze između državnih zvaničnika i organizovanog kriminala. Pozivaju Srbiju da intenzivira napore za efikasno rešavanje ovih pitanja, a zvanilnike da se uzdrže od komentarisanja tekućih istraga i suđenja i vrše pritisak na pravosuđe.
Rezolucija poimence nabraja sve one slučajeve koji godinama muče i srpsku javnost, poput Krušika, Jovanjice, Telekoma Srbije. Pozivaju se vlasti u Srbiji i da istraže i krivično gone sve navodne veze vrha države sa kriminalnom grupom Veljka Belivuka, a izražava se zabrinutost zbog nedavnih navoda da je Darko Šarić iz srpskog zatvora vodio međunarodnu kriminalnu grupu.
Izborni uslovi nejednaki
U delu koji se odnosi na izborni proces u Srbiji poslanici EP pozdravljaju izlaznost birača na izborima 3. aprila i povratak pluralističkom Parlamentu. EP žali, međutim, zbog zloupotreba javnih funkcija članova vladajuće stranke, što vide kao „trajni problem tokom cele kampanje“.
Osuđuju se napadi na pripadnike opozicije, novinare, članove OCD i različitih misija za praćenje izbora, kao i drugi incidenti koji su narušili integritet izbornog procesa, piše EWB.
Za poslanike u EP odsustvo proaktivnije uloge Republičke izborne komisije (RIK) i Gradske izborne komisije (GIK) u utvrđivanju i saopštavanju izbornih rezultata, moglo bi da prouzrokuje pogoršanje poverenja građana u nezavisnost izborne administracije.
Evropski parlament osuđuje i ograničavanje slobode i nezavisnosti i zloupotrebu medija vladajuće većine zarad sticanja nepoštene političke prednosti i napada na političke protivnike, kao i zarad širenje dezinformacija. Primećena je zloupotreba javnog novca za sticanje vlasništva nad medijima, što poslanici EP smatraju jednim od glavnih mehanizama za zarobljavanje medija u Srbiji.
Poslanici EP osudili su i sve veće prisustvo osuđenih ratnih zločinaca u medijskom prostoru koji se koristi za širenje mržnje i netrpeljivosti prema nacionalnim manjinama u Srbiji, spominjući primere ratnih zločinaca poput Veselina Šljivančanina, Dragoljuba Ojdanića i Nikole Šainovića.
S.P./European Western Balkans
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
