foto: ap photo
Predsednik Francuske je u više navrata pokušao da bude posrednik između Zapada i Rusije u konfliktu koji preti da eskalira u višegodišnji rat sa nesagledivim posledicama, ali bez imalo uspeha
Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da Zapad ne sme da ponizi Rusiju, ne bi li se po završetku ratnih dejstava u Ukrajini moglo postići diplomatsko rešenje.
U intervjuu za jedan francuski regionalni listi Makron je rekao da je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu poručio da je napadom na Ukrajinu napravio „istorijsku grešku za sebe i za svoj narod“ , preneo je BBC.
„Mislim da se on izolovao i da je sada težak put da se iz toga izvuče, ali Zapad ne sme da ponizi Rusiji, tako da onog dana kada prestanu borbe u Ukrajini možemo da pronađemo izlaz diplomatskim sredstvima“, objasnio je Makron i istakao da je uveren da je uloga Francuske da bude posrednik.
Posled odlaska Angele Merkel u penziju Nakron nastupa sa pozicije novog neformalnog lidera Evrope, ali bez autoriteta koji je bivša kancelarka Nemačke imala.
Njegove reči u Kijevu su dočekane sa velikim nezadovoljstvom, a ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba poručio je Makronu da takvim izjavama „samo ponižava Francusku“ i sve ostale koji misle kao on.
Savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak rekao je da diplomatija nema svrhu sve dok Ukrajina ne dobije dovoljno oružja koje će joj omogućiti da rusku vojsku potisne što je moguće dalje od ukrajinskih granica.
Sudeći po izjavama u Vašingtonu i Moskvi, i jedna i druga strana čine se ubeđenim u krajnju pobedu: Rusija smatra da će Evropska unija pokleknuti pod posledicama sopstvenih sankcija – velikim poskupljenjima i visokom inflacijom koje će prouzrokovati socijalne nemire i strahom da se rat preliti na teritoriju EU, a zapadne države smatraju da će višeslojne sankcije i krvarenje Rusa u ukrajinskom ratu baciti Rusiju na kolena.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara svaki korak svih strana direktno ili indirektno umešanih u rat je vodio ka eskalaciji, ni jedan jedini nije bio usmeren ga deeskalaciji sukoba.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
