Visoki sud Velike Britanije prihvatio je žalbu američke vlade na raniju presudu Okružnog suda u Londonu koji je odbio zahtev Sjedinjenih Američkih Države za izručenje Džulijana Asanža. Osnivač Vikiliksa se tako nalazi na korak od izručenja u SAD gde je optužen za špijunažu.
Okružni sud se u obrazloženju svoje presude bio pozvao na Asanžovo ranjivo mentalno stanje i mogućnost da on može oduzeti sebi život ako bude podvrgnut brutalnim uslovima u kakvi vladaju u američkim zatvorima. To se odnosi na posebna ograničenja koje američki zatvorski sistem može da nametne zatvorenicima koji se smatraju opasnim, u šta spada izolacija od drugih zatvorenika u ustanovi sa maksimalnim obezbeđenjem, što kritičari opisuju kao dehumanizovanje i psihološku torturu.
Visoki sud je, mežutim, prihvatio uveravanje američkog advokata da se takozvane „posebne administrativne mere“ neće primeniti dok Asanž bude u američkom pritvoru. Advokati Vašingtona takođe su rekli da će Asanžu biti dozvoljeno da bilo koju zatvorsku kaznu odsluži u Australiji.
Američke vlasti su tvrdile da mentalna bolest Džulijana Asanža “ nije dovoljno ozbiljna da bi uticala na njegovo izručnje. Pravnici koji brane Asanža su tvrdili da su garancije za njegovo lečenje u SAD „besmislene“ i „nejasne“.
Presuda Visokog suda nije konačna. Bi-Bi-Si javlja da još uvek nije jasno da li Asanž može biti izručen, pošto je sudu rečeno da on želi da podnese još jednu žalbu. Slučaj je prepušten sudu Vestminstera.
Asanž se u različitim oblicima izolacije nalazi od juna 2012. godine, kada je našao utočište u Ekvadorskoj ambasadi u Londonu. Tada je u toku bio proces za izručenje na zahtev Švedske, zbog navoda da je dve žene bez njihove saglasnosti prisilio na seks. Asanž je odbijao da ga izruče Švedskoj zbog sumnje bi odatle bio izručen Amerikancima. Švedska tužba je u međuvremenu povučena.
Nakon promene vlade u Ekvadoru Asanž je izgubio diplomatsku zaštitu. Godine 2019. londonska metropolitanska policija ga je privela, da bi bio osuđen zbog kršenja kaucije koju mu je odobrio pravosudni sistem u Velikoj Britaniji. Za vreme trajanja suđenja za izručenje SAD.boravio je u režimu maksimalne bezbednosti u Belmareškom zatvoru.
U SAD nameravaju da sude Asanžu zbog toga što je 2010. i 2011. obelodanio na hiljade dokumenata koji su bili klasifikovani kao tajni. Tvrdi se da neki od tih dokumenata mogu ugroziti živote pripadnika američke vojke.
Rojters javlja da američke vlasti optužuju Asanža po 18 tačaka koje se odnose na Vikiliksovo objavljivanje ogromne količine poverljivih američkih vojnih zapisa i diplomatskih depeša.
Asanžove pristalice ga, sa druge strane, slave kao heroja koji se bori protiv establišmenta, koga SAD progone zbog razotkrivanja američke dvostruke širom sveta, od Avganistana i Iraka do Vašington.
Neki od nejgovih branilaca smatraju da on ne može biti izveden na sud zato što je, između ostalog, objavio dokumenta o „američkim ratnim zločinima“. Asanžova verenica Stela Moris nazvala je odluku „ozbiljnim prezirom pravde“ i prema pisanju „Gardijana“ upitala: „Kako može biti fer, kako to može biti pravedno, kako je moguće da Džuliana izruče u zemlju koja je na nameravala da ga ubije?“
Prethdno su pojedini mediji, pozivajući se Transparensi internešenel, izveštavali da je CIA razmatrala mogućnost otmice ili čak atentata na Asanža dok je on bio u amasadi Ekvadora. Amnesti internanešenel opisuje presudu britanskog suda kao „travestiju pravde“.
Direktor međunarodnih kampanja u organizaciji Novinari bez granica Rebeka Vinsent je tvitovala: „Ovo je krajnje sramotan razvoj koji ima alarmantne posledice ne samo za Asanžovo mentalno zdravlje, već i za slobodu medija.“
Odluka o izručenju se podudarila sa drugim danom Samita demokratije virtuelnog skupa više od 100 svetskih lidera čiji je cilj promovisanje demokratskih vrednosti. U izjavi u četvrtak, dan pre ove odluke, kako izveštav “Fajnenšel” tajms, predsednik SAD Džo Bajden je rekao: „Demokratija se ne dešava slučajno. Mi moramo da je obnavljamo sa svakom generacijom“, dodajući da je očuvanje demokratije „izazov našeg vremena“.
„Njujork tajms“ piše da Asanžu preti kazna do 175 godina robije.
M.M./BBC/Guardian/RT/New York Times/Financial Times
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com