Foto: Tanjug
„Službeni glasnik“ i Zavod za udžbenike će postati jedno preduzeće, a osnovci i srednjoškolci će dobiti nacionalne udžbenike iz kojih će konačno učiti o holokaustu – plan je v.d. direktora „Službenog glasnika“, za koji ima podršku predsednika i premijerke
Mladen Šarčević će, kao novi v.d. direktora „Službenog glasnika“, ostvariti ono što nije uspeo dok je između 2016. i 2020. bio ministar prosvete, zato što je, kaže, sada za taj plan dobio podršku predsednika Vučića i premijerke Brnabić.
U intervjuu „Politici“ je najavio da će spojiti „Službeni glasnik” i Zavod za udžbenike. To pripajanje će, prema njegovim rečima, biti regulisano odlukom Vlade Srbije, koja je i formirala pomenuta preduzeća.
U Zavodu za udžbenike su o ovome saznali iz novina. Direktor Milorad Marjanović, koji inače od prošle godine čeka da ode u penziju, ne želi ništa da komentariše dok ne dobije zvaničnu informaciju.
Zaposleni takođe, zbog istog razloga, ćute. Nije im jasno šta znači Šarčevićeva izjava da će funkcija Zavoda kao glavnog nacionalnog izdavača biti očuvana pod istim imenom tako što će za najduže dva meseca on postati poseban sektor u „Glasniku”, i sećaju se da je on hteo da ih reorganizuje još dok je bio ministar.
Kažu da bi bilo nedostojno po Zavod, da mu se posle 65 godina postojanja, izgubi ime.
Šarčević kaže da se tako nešto neće desiti, da će Zavod za udžbenike ulaskom u veću kompaniju opstati, a „Službeni glasnik” sa njim postati moćnije preduzeće.
U Zavodu za udžbenike je zaposleno oko 210 ljudi. Šarčević obećava i da neće biti otpuštanja, već će stručnjaci iz Zavoda popuniti mesta onih radnika koji su u „Glasniku” pred penzijom. Ali napominje i da je u Zavodu mnogo starijih od 60 godina.
„Zavod je u 2022. imao više od 300 miliona dinara gubitka, a godinu pre toga 250 miliona. Do maja bi imali novca da funkcionišu i onda bi se ugasili, pa je ovo spas za njih. I predsednik i premijerka su me pozvali da ovu ideju sada sprovedem u delo. Tako ćemo dobiti novog nacionalnog izdavača, koga će izmenama Zakona o udžbenicima (koje bi trebalo da se usvoje do proleća), država opredeliti da sprovede drugi plan, a to je izrada nacionalnih udžbenika“, objasnio je Šarčević.
Mladen Šarčević je u ovom intervjuu najavio i drugi svoj plan, koji su takođe podržavi predsednik i premijerka, a tiče se nacionalnih udžbenika. Onih istih koje je najavio Aleksandar Vučić nakon premijere filma Dara iz Jasenovca, kako bi osnovci i srednjoškolci učili o nacionalnoj istoriji, geografiji i o srpskom jeziku iz adekvatnih izvora.
Naveo je da će nacionalni udžbenici sadržavati lekcije iz više predmeta i oblasti koje će tek biti određene. Jedna opcija je da za svaki razred bude objavljivana po jedna knjiga, a druga je da se štampaju samo tri udžbenika, po jedan za mlađe i starije osnovce i za srednjoškolce.
Ukazao je da nacionalni udžbenici neće biti na tržištu, da će imati status izborne školske knjige i da će nastavnici biti u obavezi da ih koriste.
„Oni će biti dopuna redovnom gradivu, nastavnici će tražiti da ih učenici koriste u izradi projekata, na primer, a onda će u okviru ocene projektne aktivnosti ući i ocenjivanje znanja iz nacionalnog udžbenika“, objasnio je.
Sadašnje školske knjige ostaju kakve i jesu. A novim udžbenikom samo dopunjujemo nacionalna saznanja učenika u Srbiji. Tako će, konačno, malo više da uče o holokaustu, koji bi trebalo da bude posebna lekcija u delu koji će da se odnosi na Drugi svetski rat.
O sadržaju tih udžbenika, kaže pregovara „već neko vreme sa pojedinim fakultetskim profesorima, a pomoć je ponudio i patrijarh Porfirije i moguće je da će i on biti uključen“.
Sada, kaže, biraju naziv za te udžbenike. Jedan od predloga bio je „nacionalni identitet”, ali on smatra da su te reči preteške za prvake i da moraju pronaći neku sličnu složenicu koja odražava istu suštinu. Izvesno je da će nacionalne školske knjige biti dopunjene i dodatnim štivom i filmovima koji mogu da prošire znanje učenika o ovoj zemlji.
Šarčević je istakao da će „dati sve od sebe“ da se nacionalni udžbenici pojave pred đacima 1. septembra i objasnio da neće biti direktnog ocenjivanja za znanje iz njih, već da će oni biti dopuna redovnom gradivu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koje je angažovano, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
