„Mi ne znamo šta piše u tom nemačko-francuskom planu za Kosovo. Ovo su jedini javni pregovori sa tajnim dokumentima, to nikada nije zabeleženo. Postoje tajni pregovori od kada je sveta i veka, ali ne mogu pregovori biti javni, a da se ne zna šta su predlozi koji su iz njih proizašli“, rekao je Dragan Đilas za TV Nova.
A ako su oni koji su definisali dokument insistirali na tajnosti onda ćemo, kaže predsednik Stranke slobode i pravde, od njih tražiti da promene tu odluku da bismo znali šta su predlozi, ali i šta su posledice prihvatanja i neprihvatanja akvog plana.
„Neophodno je da u Parlamentu usvojimo platformu za razgovore o Kosovu i Metohiji u kojoj piše da nema priznanju Kosova i nema pristajanja Srbije na članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama. Tako bismo osnažili poziciju Srbije jer Kosovo nije Vučićevo pitanje, već državno pitanje koje se tiče svih nas“, naglasio je Đilas.
Takav predlog je posve u duhu desničarskih partija zastupljenih u Narodnoj skupštini, pa se njemu svakako ne bi protivili ni Srpski pokret Dveri, ni Srpska stranka Zavetnici, ni Novi DSS ni Narodna stranka.
Za razliku od jasno profilisane srpske desnice koja jednako, po cenu odustajanja Srbije od evropskog puta i svim potencijalnim posledicama uprkos, neće da pravi nikakve ustupke po pitanju Kosova i neće da uvede sankcije Rusiji, SSP se ipak zalaže za „usklađivanje spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom i uvođenje dela restriktivnih mera prema Rusiji iako to nije većinsko raspoloženje“.
„Mi se za to zalažemo“, objašnjava Đilas, „jer smatramo da je to dobro za Srbiju, baš kao što oni koji se ovome protive to rade zato što misle da je to dobro za Srbiju. Ali zbog toga ne treba da se mrzimo nego da razgovaramo”. A apsolutno je neprihvatljivo, kaže, da ljudi iz vlasti opozicionare nazivaju „štetočinama i izdajnicima“.
Rekao je još da se Srbija suočava sa opasnostima, da ne zna koje bi bile posledice prihvatanja evropske ulitimativne pregovaračke platforme za Kosovo, ali da se zna da su, recimo, posledice neusklađivanja sa spoljnom poltikom EU izolacija Srbije, smanjenje investicija, povlačenje nekih investitora, te nemogućnost zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
