Liste sa falsifikovanim potpisima, tendenciozni mediji, fiktivno preseljenje birača i „klonirani“ birači koji su mogli da glasaju na više mesta, krivotvoreni zapisnici biračkih odbora – to je tek delić argumenata liste „Srbija protiv nasilja“ u zahtevu Ustavnom sudu da poništi izbore u Beogradu.
U zahtevu u koji „Vreme“ ekskluzivno ima uvid se na 45 strana uz još dvadesetak priloga razlažu izborne prevare i navodi da su sve ostale instance ćutale – od Gradske izborne komisije, preko pravosuđa, REM-a, do policije.
Glasalo skoro 30 odsto „fantoma“
U zahtevu se kao „sistemska izborna nepravilnost – ujedno i krivično delo sastavljanja netačnog biračkog spiska“, navodi „fiktivno preseljenje stanovništva iz opština i gradova u kojima se ne održavaju izbori u opštine i gradove u kojima se održavaju, a pre svega u Beograd“.
To se, navodi se u zahtevu, nije moglo obaviti bez „svesrdnog učešća“ Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Kako se navodi uz priložene dokaze, policija je uglavnom ostajala nema na pokušaje građana da sa svojih adresa odjave nepoznate ljude koji su tu dobijali pozive za glasanje.
Zato je, dodaje se, „Srbija protiv nasilja“ pozvala građane da im dostave takve pozive i tako skupila preko 3.000 poziva. „Da bi zatim ovlašćeni predstavnici Koalicije uvidom u izvode iz biračkog spiska u sedištu GIK-a, za pojedinačna biračka mesta ustanovili da je 28,6 odsto lica iz uzorka na kom je vršen uvid, glasalo.“
Navode se primeri u kojima su birači prijavljivani u neuslovnim objektima u kojima, po svemu sudeći, niko ne živi, kao i da su neki birači organizovano dovoženi iz inostranstva, što je potvrdila i premijerka Ana Brnabić koja, pak, u „organizovanom“ prevozu nije videla problem. Taj prevoz je za „Srbiju protiv nasilja“, međutim, dokaz da birači nemaju stvarno prebivalište u Beogradu.
„Netačno sastavljanje biračkog spiska na opisani način presudno je uticalo na izborni rezultat u Beogradu“, navodi se u žalbi.
Liste sa falsifikovanim potpisima uticale na rezultat
Zahtev Ustavnom sudu podnet je u četvrtak (18. januar) pod čudnim okolnostima. Službeni list grada sa datumom 3. januara – u kojem su konačni rezultati izbora – objavljen je sa 15 dana zakašnjenja, u četvrtak.
Kako su ocenili iz „Srbije protiv nasilja“, to je učinjeno kako bi istekao zakonski rok za žalbu Ustavnom sudu.
U podnesku se još navodi da su Gradska izborna komisija i tužilaštva ignorisali slučajeve falsifikovanja izjava podrške izbornim listama, nepravilnosti na dan glasanja, „poput pritisaka na birače da glasaju za režim Aleksandra Vučića“, zloupotrebe glasanja van biračkog mesta i uništavanja primedbi o radu biračkih odbora.
Uz dokumentovane slučajeve ljudi čiji su potpisi zloupotrebljeni, u zahtevu se navodi da je sedam lista za gradske izbore imalo „falsifikovane izjave birača“ o podršci, ali su ipak proglašene. Te liste su potom dobile 31.958 glasova.
„Imajući na umu da je prema Ukupnim rezultatima za jednog odbornika u Skupštini grada bilo potrebno da glasa 8.566 birača, jasno je da je značajan broj birača glasao za izborne liste sa utvrđenim falsifikovanim potpisima podrške, te da su glasovi dati listama sa falsifikovanim potpisima, iako nisu prešle cenzus, bitno uticale na ukupan izborni rezultat, a naročito na distribuciju mandata koji su ‘ostali’ ispod cenzusa“, navodi se u žalbi.
Čudni zapisnici na barem 68 biračkih mesta
Nabrajaju se detalji u vezi sa zapisnicima sa biračkih mesta koji su naknadno menjani pre objavljivanja, gde se nije poklapao broj birača koji su glasali kod kuće sa brojem upisanih takvih birača ili su zabeležene druge nepravilnosti.
„Ove neregularnosti, koje su uočene uvidom u nekompletan izborni materijal, odnose se na 68 biračkih mesta na teritoriji Grada Beograda na kojima je bilo upisano 95.478 birača (što je oko 5,92 odsto od ukupnog broja upisanih birača) i na kojima je na glasanje izašlo 56.147 birača (što je oko 5,96 odsto od ukupnog broja izašlih birača)“, navodi se u zahtevu, uz napomenu da je to samo uzorak, a ne kompletna lista.
Od Ustavnog suda se traži da „poništi ceo postupak za izbor odbornika Skupštine grada Beograda i odredi da se ceo izborni postupak ponovi u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke nadležnom organu“.
Poziva se tu na član 77 Zakona o Ustavnom sudu u kome piše da taj sud može da poništi izbore i vrati ih u bilo koju fazu, ukoliko nađe da su nepravilnosti „bitno“ uticale na ishod.
Taj Zakon ne propisuje rok u kojem Ustavni sud mora da reaguje, ali se u zahtevu „Srbije protiv nasilja“ traži da se sednica Suda zakaže „u najkraćem roku“.
