Foto: Mioš Milivojević/Tanjug
Glasači Srpske napredne stranke svesni su da na televizijama sa nacionalnom frekvencijom postoji cenzura i da ti mediji nisu podjednako otvoreni za predstavnike vlasti i opozicije, pokazalo je poslednje Demostatovo istraživanje. Među njima je za nekoliko procenata više onih koji smatraju da je neravnopravan odnos televizija sa nacionalnom pokrivenošću prema vlasti i opoziciji loš za Srbiju. Istraživanje je pokazalo i da više od polovine glasača SNS smatra da napadi na novinare i pretnje nisu opravdani
Većina građana Srbije veruje da predstavnici vlasti i opozicije nisu podjednako zastupljeni u programima televizija sa nacionalnom frekvencijom – na javnom servisu (RTS), Prvoj, Pinku, Happy i B92, pokazalo je terensko istraživanje Demostata, koje je krajem aprila i početkom maja obavljeno na reprezentativnom uzorku od 1.600 građana na teritoriji cele Srbije.
Naime, tri petine ispitanika, tačnije 58 odsto, primećuje da RTS i druge televizije koje imaju nacionalnu pokrivenost nisu podjednako otvorene za partije na vlasti i stranke u opoziciji.
Od približno šest ispitanika koji primećuju nejednak odnos pomenutih televizija, petoro ne odobrava takvo ponašanje, dok jedan ispitanik smatra da je nejednak odnos dobar za Srbiju.
Naime, 47 odsto ispitanika smatra da televizije nisu dovoljno otvorene za partije opozicije i da je to loše za Srbiju.
Da je dobro što televizije sa nacionalnom frekvencijom ne daju isti prostor u programu predstavnicima opozicije i vlasti smatra 11 odsto ispitanika.
Nejednaku zastupljenost predstavnika vladajućih partija i onih koji nisu na vlasti ne primećuje 17 odsto ispitanika, koji veruju da su televizije sa nacionalnom pokrivenošću podjednako otvorene i za vlast i za opoziciju.
Preostala četvrtina ispitanika nije bila u stanju da odgovori na pitanje o selektivnom ili ravnopravnom odnosu prema partijama vlasti i partijama opozicije.
Pristalice naprednjaka primećuju cenzuru
Demostatovo istraživanje je pokazalo da pristalice naprednjaka primećuju da postoji cenzura na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
Naime, 26 odsto od ispitanika koji su izjavili da su na prošlim izborima glasali za SNS smatra da je za Srbiju loše to što TV sa nacionalnom frekvencijom nisu podjednako otvorene prema partijama vlasti i partijama opozicije.
Nešto manje od četvrtine glasača naprednjaka, 23 odsto, takođe smatra da postoji nejednak odnos, ali dodaje da je to dobro za Srbiju.
I dok polovina glasača Srpske napredne stranke misli da televizije nemaju isti odnos prema vlastima i opoziciji, 37 odsto veruje da se televizije sa nacionalnom pokrivenošću korektno odnose prema svima, dok 14 odsto nema odgovor.
Ovo pitanje dodatno dobija na značaju kada se ukrsti sa odgovorima ispitanika o tome u koji medij imaju najviše poverenja kada je reč o politici, političkim i društvenim pitanjima.
Foto: Andrej IvanjiDominiraju upravo televizije sa nacionalnom frekvencijom, odnosno RTS, Pink, Hepi, Prva, sa 30 odsto poverenja.
Potom slede društvene mreže i internet portali u koje poverenje ima 23 odsto ispitanika.
Najveće poverenje televizijama koje nemaju nacionalnu frekvenciju – N1, Nova S, kao i Youtube emisijama, daje 18 odsto ispitanika.
Četiri odsto ispitanika najveće poverenje daje novinama poput Blica i Politike, isto toliko Danasu, NIN-u, Vremenu, dok tri odsto ispitanika najviše veruje novinama poput Informera, Srpskog Telegrafa, Alo, Kurira.
Istraživanje je pokazalo i da različite medije konzumira oko četiri petine ispitanika, odnosno 82 odsto, dok nepuna petina, 18 odsto, ili uopšte ne koristi medije ili to čini izuzetno retko.
Stav prema napadima na novinare i na slobodu medija
U javnom mnenju građana dominira stav da nisu opravdani napadi na novinare, pretnje i ataci na slobodu medija. Tako misli tri petine ispitanika, tačnije 59 odsto. Samo šest odsto ispitanika opravdava takvo ponašanje.
Međutim, pokazalo se da postoji značajan broj ispitanika, 35 odsto, koji nisu obavešteni o sve većem broju brutalnih napada na novinare i pretnjama koje im se upućuju, ponekad i od strane prvih ljudi ove države.
Među glasačima SNS-a na prošlim izborima nalazimo devet odsto onih koji opravdavaju napade na novinare, dok više od polovine, 55 odsto, smatraju da ti napadi nisu opravdani.
Značajan broj glasača SNS, 36 odsto, nije imalo odgovor na to pitanje.
I.Đ./Demostat
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Zaječaru i Kosjeriću održali su se redovni lokalni izbori. Na više lokacija van birališta zabeležene su incidentne situacije. Biračka mesta koja su otvorena u sedam, zatvorena su u 20 časova.
Dok protesti „studenata koji žele da uče“ traju u šatorima ispred Narodne skupštine i u Pionirskom parku, advokat Ivan Ninić otkriva pravosudni paradoks: dokument koji pokazuje da je student Miloš Pavlović zvanično prijavljen da živi upravo tamo — na javnoj površini
Izborni dan u Kosjeriću i Zaječaru inače bi bio divan da nije „blokadera-foteljaša“ koji kupuju glasove i redom biju, a nose i nacistička obeležja. Tako barem javljaju režimski tabloidi…
„Svaki napad na policiju je napad i na državu“, rekao je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić
Na svečanoj akademiji povodom obeležavanja Dana Ministarstva unutrašnjih poslova i Dana policije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je svaki zadatak policajaca rizik, a to se dovoljno ne poštuje
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
