Foto: Vesna Anđić
Slike statistike su neumoljive – nemamo se čemu nadati na novom i svakako vrlo važnom popisu stanovništva
Srbija umire. Nagoveštaji tri decenije duge demografske krize sada se jasno vide i bez dugoočekivanih rezultata Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova koji Republički zavod za statistiku, uz mobilizaciju svih tehničkih i stručnih kapaciteta, konačno sprovodi ove godine i koji bi trebalo da nam otkrije sva lica Srbije. I sve nove bore na njima.
No, kao drvo kome se grane postupno suše i koje iz godine u godinu baca sve manji hlad, naznake opadanja populacije sve su primetnije i ako ne gledate u brojeve – stanovništvo je sve starije i starije, možete se u pojedinim regijama kretati desetinama kilometara i nailaziti samo na sela koja su opustela, a tamo gde u njima još ima života, na sledećem popisu ga neće biti. Izdvojena školska odeljenja širom Srbije su pred ukidanjem, ali ni u akademskim centrima nije bolje, mediji sve češće izveštavaju o drastičnom padu upisnih kvota na tradicionalno velikim fakultetima, ali ne opada samo visokoobrazovano stanovništvo – nema gradilišta gde se ne oseća manjak zanatlija, nema preduzeća koje ne vapi za radnicima.
Kakvi god da su ekonomski pokazatelji, koliki god bili BDP, inflacija i nivo investicija, koliko god se menjali iz godine u godinu, u Srbiji konstantno nestaje radna snaga. Nestaju ljudi.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, sa prvim danom ove godine procenjeni broj stanovnika Republike Srbije iznosio je 6.834.326 ljudi, što sa ubrzanim porastom globalne populacije koji je trenutno dostigao 7,7 milijardi ljudi, čini da prvi put stanovnici naše zemlje čine manje od jednog promila čovečanstva. Motor ovog problema – razlika između rođenih i umrlih – sve je veći. Naša zemlja, uz prinudne migracije iz drugih republika i nasuprot tome, ekonomske migracije ka Evropi, ima izuzetno veliki negativan prirodni priraštaj, tako da na svakih 1000 stanovnika godišnje gubi više od devet stanovnika.
Tako je od januara do juna ove godine broj živorođenih u Srbiji iznosio samo 29.334, dok je u istom periodu umrlo više nego dvostruko – 60.346. Da je umrlo manje nego što se rodilo, stanovništvo bi raslo, da je umrlo jednako, imali bi istu populaciju. Međutim, u Srbiji su na svako novorođenče iskopana i dva nova groba. A kako je umrlo duplo više stanovnika nego što se rodilo, svaki porođaj, nesumnjivo praćen radošću, porodičnim veseljem i čudesnom misterijom koju će u svet uneti novi građanin, označio je ne povećanje, nego doslovno smanjenje stanovnika za jednog.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Iako su evropski zvaničnici danima upozoravali da bi Srbija mogla da oseti posledice Vučićevog odlaska u Moskvu 9. maja, ministar spoljnh poslova Marko Đurić kaže da „neće biti prekida EU integracija niti sankcija“
Posle Novog Sada, Kragujevca, Niša, Beograda i Novog Pazara, studenati okupljenih oko inicijative „Studenti u blokadi“ organizovali su protest u Loznici pod nazivom „Marš na Drinu“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Kremlju sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom
Bager koji zatrpava gume na trasi novog autoputa, izazvao je brojne reakcije. Izvođač radova kaže da je u pitanju neodgovornost pojedinca
Profesorka Marija Vasić, uhapšena aktivistkinja novosadskog Pokreta slobodnih građana, najavila je da će započeti štrajk glađu ako ona i još petoro uhapšenih ne budu pušteni iz pritvora
Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
