Srbi su „uzor i nada“ za Evropljane koji su izgubili „uporišta u vrednosnim vertikalama“ kad je u pitanju porodica, smatra novopečena ministarka za brigu o porodici i demografiji Milica Đurđević Stamenkovski. Kako kaže, za oporavak demografije treba se ugledati na Mađarsku – iako je po proseku rađanja za samo 0,05 ispred Srbije
Novopečena ministarka za brigu o porodici i demografiji Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je da mnogi Evropljani u Srbima vide „uzor i nadu“ kada je u pitanju briga o porodici.
To je, pojasnila je ona u gostovanju na TV Prva, jer su ti Evropljani u svojim zemljama izgubili „uporišta u vrednosnim vertikalama“.
„Ja smatram da majka nikada ne može biti ‘roditelj jedan’, da otac ne može biti ‘roditelj dva’, da je to skrnavljenje nečega što je najsvetije za nas, jer kao što kažu – majka je biće najsličnije Bogu“, dodala je Đurđević Stamenkovski.
Dojučerašnja navodna opozicionarka čiji su Zavetnici ostali ispod cenzusa, ali se ona ipak javila na „branik otadžbine“, slaže se, pak, da joj je glavni zadatak da oporavi demografiju.
Evropa ima problem sa natalitetom
I dok Evropljani, po njoj, od Srba mogu da uče da je „majka biće nasjličnije Bogu“, ima niz država u Evropi kojima demografija ide daleko bolje nego Srbiji.
Premda, što se tiče nataliteta, maltene čitav kontinent je u problemu. Prema bazi podataka Statista, prošle godine je evropski prosek bio svega 1,5 deteta po ženi. Srbija je sa 1,53 oko tog inače tužnog proseka.
Preko granice prostog biološkog opstanka se deca rađaju samo na Farskim ostrvima (2,71 deteta po ženi) i u Monaku (2,08), mada te mikro-države teško da su reper za ostale.
Među većim državama, neki uzori bi se mogli tražiti u Moldaviji (1,80), Francuskoj (1,79), Irskoj (1,76), Rumuniji (1,75), Danskoj (1,72) ili Češkoj (1,70).
Zapadni Balkan u proseku stoji još rđavije od Srbije. Prema Statisti, koja je objavila delimične statistike za prošlu godinu, veću stopu rađanja od Srbije beleži samo Crna Gora (1,67), dok se manje dece rađa u Severnoj Makedoniji (1,38), Albaniji (1,37) i BiH (1,34).
Mađarska kao uzor za 0,05 bolja od Srbije
Te države, baš kao i Srbiju, mori i masovno odseljavanje ljudi. Tako Nemačka, koja ima istu stopu rađanja kao Srbija, demografski stoji bitno bolje i njeno stanovništvo zapravo raste na talasu useljavanja.
Nedavno je i Frankfurter algemajne cajtung pisao da Srbija i komšijske zemlje nikako neće moći da reše problem demografije bez masovnog useljavanja.
Ali, nova ministarka Đurđević Stamenkovski bi, kaže, da se ugleda na Mađarsku koja stoji jedva nešto bolje od Srbije (1,58), a čiji je premijer Viktor Orban notorni protivnik doseljavanja.
Rezultati tek za desetak godina
„Ne postoji neko jednostavno rešenje kako povećati natalitet u Srbiji, nije stvar samo u materijalnim podsticajima. Važno je da kao društvo, ali i kao država i predstavnici institucija stvorimo jedan ambijent u kome će biti poželjno da se deca rađaju, u kome će se roditelji ohrabriti ukoliko žele da dobiju treće, četvrto ili peto dete“, rekla je šefica Zavetnika.
Ona je na kraju rekla da se bavi specifičnim poslom. Naime, plodovi njenog rada videće se tek kroz desetak godina. A ko zna gde će Milica Đurđević Stamenkovski biti tada.
Njeni novi partneri u vlasti, naprednjaci, Srbijom vladaju punih dvanaest godina. Za to vreme, naroda je sve manje i manje.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
