Prvi čovek novosadskog PMF-a Srđan Rončević je sprečio policiju da prodre na fakultet, dok su se ljudi gušili od suzavca. Sada za „Vreme“ govori o tom događaju, ali i tome kako je tokom protesta stigao da bude i omiljen i omražen kod studenata u blokadi
Srđan Rončević, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, prošlog petka (5. septembar) bio je jedan od heroja večeri.
Policija je mlatila demonstrante i nemilice trošila suzavac. Jurnula je u jednom trenutku na ljude koji su se sklonili u zgradu PMF-a, ali je Rončević izašao, predstavio se, i rekao da policija nije pozvana da uđe.
„Zaista, unutar zgrade, sa svim tim ljudima, nije bilo nikakvih problema. Potom smo sačekali da se situacija i konačno smiri. Sve u svemu, događaji su bili tako dramatični da je vrlo lako moglo doći do mnogo ozbiljnijih posledica“, priča on za novi broj „Vremena“ koji je na kioscima od četvrtka (11. septembar).
Kaže, sada očekuje odmazdu. „Država je već delovala prema našem fakultetu ukidanjem finansiranja, potom limitiranim finansiranjem, inspekcijskim nadzorima… Svestan sam da ima razne mehanizme sankcija koje može da upotrebi.“
„No, postoje crvene linije koje se ne prelaze. Bez obzira na posledice, nisam mogao drugačije da postupim. Na kraju čovek nema ni izbora ako iole drži do etike, etičkog kodeksa i autonomije univerziteta“, priča on.
Sad je „heroj“, a bio je „ćaci“
Rončević je pak, tokom blokada fakulteta, jedno vreme imao odličnu komunikaciju sa studentima u blokadi, ali je potom bio vrlo neomiljen kod plenuma.
Kako priča, rano je primetio da univerzitet neće moći da izdrži odmazdu ako se blokade produžavaju. Ali, studenti nisu hteli da čuju.
„Zamerao sam kolegama koji su studentima govorili ono što žele da čuju, a ne ono što treba da im se kaže. A ja sam odista uvek bio dobronameran. I sami su govorili, tih prvih meseci, da me doživljavaju kao roditelja. Potom sam od ‘roditelja’ postao ‘ćaci’. Tako su me nazivali pojedinci, ali oni koji su bili glasni. Sada sam, eto, ‘heroj’. A sve vreme sam govorio jedno te isto.“
Iako kaže da neće da „docira“, misli da studenti treba da se drže mirnih protesta. „Ne smeju da upadaju u zamke, u akcije koje mogu biti zloupotrebljene. Treba biti strpljiv, dosledno zahtevati vanredne izbore, a istovremeno pridobijati ljude pozitivnim stvarima i delima.“
**Ceo razgovor sa Srđanom Rončevićem čitajte u novom „Vremenu“ od četvrtka (11. septembar) ili se **pretplatite na digitalno izdanje
Dnevnik, Novosadska TV, Gradske info i NS uživo dobili su od januara do oktobra novac na desetinama konkursa za projektno sufinansiranje, od Grada, Pokrajine, Ministarstva informisanja i niza opština širom Vojvodine
Koalicija za slobodu medija saopštila je danas da podržava otvaranje procesa promena na Radio-televiziji Srbije (RTS) i Radio-televiziji Vojvodine (RTV), uključujući pokretanje pitanja profesionalne i uredničke odgovornosti
Dodatni nadzor zatražen je, kako je navedeno, zbog negativnih vesti i insinuacija u javnosti kojima se dovodi u pitanje poslovanje i likvidnost Poštanske štedionice.
Upravni odbor Radio-televizije Srbije nastavlja da radi uprkos isteku mandata većine članova, a predsednik Odbora poziva se na mišljenje Ministarstva informisanja. Krivicu za nastalu situaciju vidi u REM-u, koji nije raspisao konkurs za nove članove.
Među ljudima koje je Aleksandar Vučić pomilovao pred kraj mandata nalazi se optuženi za gaženje studentkinje Sonje Ponjavić, kao i šestorica optuženih za napade na građane tokom protesta u Novom Sadu.
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
