Slabo poznati Institut za političko umrežavanje pokrenuo je bizarnu peticiju za „odbranu prava na život“ predsednika Aleksandra Vučića. Do sada su je potpisali neki ministri i medijski pregaoci bliski režimu.
U još bizarnijem tekstu obrazloženja piše da apeluju „na odbranu prava na život predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao neotuđivog ljudskog prava koje svaki čovek uživa svojim rođenjem i koja su mu kao takva garantovana kako Ustavom i zakonima, tako i Božijom voljom“.
Nigde se ne navodi ko osporava Vučiću pravo na život i ko mu preti, ali inicijator peticije Aleksandar Đurđev za list Danas kaže da „nasilje nije niti može biti rešenje, ma kolike političke razlike bile među nama“ i da nadležni treba ozbiljno da shvate „pretnje koje su direktno upućene“ Vučiću i „imaju za cilj njegovu fizičku likvidaciju“.
„Svi nerazumni pojedinci koji pozivaju na nasilje i ubistva su isti oni koji pozivaju da Srbijom vladaju kolonijalni upravnici sa Zapada“, navodi Đurđev.
Ko je „pristojna“ Srbija
Njegova je nada da „većinska, pristojna, obrazovana, domaćinska i uspešna Srbija stoji iza svog legalno i legitimno izabranog predsednika i njegovog prava na život“.
No na sajtu pomenutog instituta ispod peticije nije se okupilo baš mnogo od većinske, pristojne i obrazovane Srbije. Tamo je trenutno 35 imena.
Tu su ministri Ivica Dačić, Milan Krkobabić i Maja Popović, visoki funkcioner BIA Marko Parezanović, medijski i analitičarski udarnici Nebojša Krstić, Ivana Vučićević, Bojan Bilbija i Dejan Vuk Stanković, nacionalni pregaoci Kapetan Dragan i Dragoslav Bokan, te neizbežni Miša Vacić i drugi.
Neodgovorne priče o „ubistvu“
Priče o pokušaju i pozivima na ubistvo Vučića su evergrin naprednjačke propagande.
„Korišćenje u dnevnopolitičke svrhe mogućnosti atentata na predsjednika države – posebno u zemlji gdje je prije četvrt vijeka mučki ubijen premijer – krajnje je opasno i neodgovorno“, napisao je nedavno u jednom komentaru glavni urednik „Vremena“ Filip Švarm.
„I to prvenstveno za samog Vučića. Vapeći da ga hoće ubiti, pustio je u javni prostor nešto što niko osim njega ne spominje, a i te kako može pogubno djelovati na različite labilne osobe.“