Trobojke Srbije i Republike Srpske u subotu bile su na ulacama, banderama i zgradama. Ispred Hrama Svetog Save bili su mediji, a ljudi gotovo nige.
Zvona počinju da zvone, a u tom trenutku pristižu Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Pristutni su bili visoki predstavnici Republike Srpske i Srbije sa crkvenim velikodostojnicima.
Počinje moleban, a time i Prvi svesrpski sabor pod nazivom „Jedan narod, jedan sabor – Srbija i Srpska”.
Kasnije, na sastanku u Palati Srbije poptisana je, između ostalog, Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda. Usvojile su je i Vlada RS i Vlada Srbije, a ona se sastoji iz 49 tačaka.
„Svesrpski sabor smatra da je Sretenje 15. februar Dan državnosti Republike Srbije i Dan državnosti Republike Srpske koji treba ujedinjeno i zajednički proslavljati. Svesrpski sabor očekuje da Republika Srpska nastavi da obeležava 9. januar kao Dan nastanka Republike Srpske i krsnu slavu”, je 29. tačka ove Deklaracije i šta ona zapravo znači?
Politički analitičar Cvijetin Milivojević za „Vreme” kaže da kada govorimo o devetom januaru kao danu nastanka on se preklapa sa devetim januarom kao hrišćanskim praznikom (Sveti Stefan).
„Trebalo je da prođe 15 godina od mirovnog sporazuma u Dejtonu 1995. godine pa da se sete kako se ne može ostvariti Dan nastanka RS zato što pada na hrišćanski praznik. Uz takvo obrzaloženje je Ustavni sud poništio pravo RS da slavi Dan nastanka RS“, ukazuje Milivojević.
Objašnjava da je razumeo da će se stavri menjati samo utoliko da će se u RS insistirati na Dan državnosti na Sretenje, a da će ostati Dan nastanka RS devetog januara. To je dan kada je proglašena srpska republika BiH.
Važnije je šta se događa u pozadini
Međutim, naš sagovornik kaže da je bitnije ono što se događa u pozadini, a to je da je Republika Srpska najavila platformu o razdruživanju.
„Takođe tu možete primetiti da se ne pominje nikakvo otcepljenje, što je opet taktika koju je koristila Slovenija pred raspad SFRJ. Krajem 80ih godina Slovenija nije govorila o otcepljenju od Jugosalvije nego razdruživanju. Šta to znači? To znači da svako od onih koji bi sada da se razdružuje uneo ponešto u tu neku zajedničku državu“, navodi Milivojević.
Dodaje da se sa stanovišta vlasti u RS pominje razdruživanje da se pokaze da je BiH država koja postoji kao država tri konstitutivna naroda i dva entiteta (jedna je RS, a druga je Federacija BiH).
„Da li iza toga može stajati nekakva naznaka potrebe za osamostaljenjem RS u punom kapacitetu? Mislim da ne. Mislim da se platforma o razdruživanju i sve ovo što je prethodilo pa čak i Svesrpski sabor koristi da bi se poslala poruka američkom ambasadoru. Činjenica jeste da BiH trenutno upravlja američki ambasador i takozvani visoki predstavnik koji dolazi iz Nemačke. Da im se pokaže poruka da zapravo cilj RS nije otcepljeje pošto-poto, odnosno razdruživanje nego vraćanje Dejtonskog sporazuma na nultu tačku“, objašnjava Cvijetin Milivojević.
Crvena tačka
Ono što je pisalo u Dejtonskom sporazumu 1995. godine, navodi Milivojević , a visoki predstavnici u BiH i američka ambasada su čitali drugačije, jeste to da po tom sporazumu entiteti su imali svoju vojsku, čak i pravo na svoju monetarnu politiku, fisklanu politiku, carinu i drugo.
„Dejtonskim sporazumom je samo spoljna politika faktički nešto što je zajednička politika državne zajednice BiH. A intervencijama visokih predstavnika za BiH su faktički entiteima, a pre svega RS, uzete mnoge ingerecnije. Okidač za novu politiku RS svakako je pretnja visokog predstavnika da će i državna imovina postati imovina BiH, a ne imovina entiteta kao što je to do sada bilo i prema Dejtonskom sproazumu jeste“, ukazuje Milivojević.
Dodaje da je mišljenja da je to zapravo bila crvena tačka zbog koje je priprećeno radruživanje, ali da iza toga ne stoji ni želja da do toga dođe. Već, kaže Milivojević da se dođe do vraćanja na Dejtoski sproazum kakav je potpisan u Dejtonu, pa onda u Parizu u novembru 1995. godine.
Mir, mir, mir niko nije kriv
Jedna od poruka Svesrpskog sabora o kjoj je govorio Vučić jeste očuvanje mira. A time pokazuje, kaže Milivojević da je kooperativan prema svima i kada želi da pokaže koliko je kooperativan prema zapadu on stalno govori: „Mir, mir, mir niko nije kriv“.
„Istovremeno kada mu neko odavde prigovori i kaže: ’Gospodine Vučiću šta je sa tom zajednicom srpskih opština na Kosovu?’, on odgovara: ’Šta hoćete, da ratujem protiv NATO-a’. Nije tvoje da ratuješ, rat nikome nije potreban. Potrebno je da insistiraš na onome na šta imaš pravo prema Rezoluciji 1244“, navodi Milivojević.
Dodaje da se Vučić povremeno zarekne na mir, a povremeno se igra nacionalnog junaka pa kaže: ’Ima jedna zemlja na brdovitom Balkanu’.
„To da uteši nacionalne snage u Srbiji, a da uteši zapad on kaže: ’Mir, mir niko nije kriv’. To je njegova taktika koja se nažalost prihvata u biračkom telu u Srbiji i kod većine spoljnopolitičkih partnera Srbije kao da insistira na tome, i na istoku i na zapadu“, zaključuje naš sagovornik.
A biračko telo na Svesrpskom saboru okupilo se na centralnom događaju na Trgu republike, gde su dolazili u grupama sa zastavama u rukama. Na Trgu štandovi sa vodom, smokijem, štapićima i majicama sa slikom srpske zastave.
Ljudi su međusobno, jedni drugima dovikivali gde mogu uzeti majicu. Tako spremni, uz pesmu „Veseli se srpski rode“ dočekani su folklorni ansambli i centralni događaj sabora mogao je da počne.
