Čitaoci "Njujork tajmsa" izabrali su roman "Ubiti pticu rugalicu" Harper Li za najbolji literarni dodatak u poslednjih 125 godina. Za ovu knjigu se smatra da je imala veliki uticaj na pokret ljudskih prava u Americi 1960-ih godina
Povodom obeležavanja 125 godina otkako svake nedelje objavljuje dodatak Book Rewiev, „Njujork tajms“ je pozvao svoje čitaoce da predlože najbolju knjigu. Odazvalo se 200.000 ljudi iz 67 zemalja. Na prvom mestu liste od 25 najboljih knjiga je roman Ubiti pticu rugalicu Harper Li.
Roman Ubiti pticu rugalicu je objavljen 1960, a njegova priča o rasizmu, prihvatanju drugog i drugačijeg, o pravdi, istini, porodici, u potpunosti odgovara sadašnjem vremenu iako opisuje tridesete godine prošlog veka.
Radnja je smeštena u gradić Mejkom u Alabami, a predstavljena je očima šestogodišnje Skaut Finč čiji otac Atikus brani Toma Robinsona, koji je optužen da je silovao Majelu. On je crnac, a ona je belkinja. Atikus je uveren da dvadesetogodišnji Tom nije kriv. Za crnce, suđenje je nada da će pravda pobediti, odnosno da ovog puta boja kože neće biti jedini dokaz i presuda. Belci podrazumevaju da će Tom Robins biti osuđen.
Iako su svi dokazi govorili u njegovu korist, Tom Robins je ipak osuđen. Nije dočekao ulaganje žalbe i novo suđenje: ubijen je dok je pokušavao da pobegne iz zatvora. U njega je ispaljeno 17 metaka.
Kroz roman se provlači motiv ptice rugalice kao simbol ljudi prema kojima se postupa loše iako to ničim nisu zaslužili. Na početku romana Atikus poklanja Skaut i njenom bratu Džemu za Božić vazdušnu pušku i upozorava ih da je „greh ubiti pticu rugalicu“. Nešto kasnije je objašnjeno i zašto: „Ptice rugalice ne rade ništa drugo osim što prave muziku u kojoj uživamo. Ne uništavaju ljudima vrtove, ne gnezde se u ambarima za kukuruz, ne rade ništa drugo osim što nam pevaju iz dubine srca. Zato je greh ubiti pticu rugalicu.“
Godine 1961. Harper Li je dobila Pulicerovu nagradu za Ubiti pticu rugalicu. Njen drugi roman Idi postavi stražara govori o onome što se likovima Rugalice desilo deset godina posle. Objavljen je 2015, godinu dana pre autorkine smrti.
Smatra se da je roman Ubiti pticu rugalicu bio jedan od glavnih razloga uspeha pokreta ljudskih prava 1960-ih u Americi. Vođa pokreta Endrju Jang je komentarisao da roman „nadahnjuje nadu usred haosa i konfuzije“, a njegov uticaj je poređen s romanom Čiča Tomina koliba Hariet Bičer-Stou, koji je bio jedan od okidača Građanskog rata u Americi.
Ubiti pticu rugalicu je odavno uvršten u školsku lektiru Sjedinjenih Američkih Država s ciljem smanjenja predrasuda i diskriminacije mladih. Krajem 2016. objavljeno je da su prosvetne vlasti Virdžinije, a naredne godine i grada Biloksija države Misisipi, odlučile da iz obavezne školske lektire povuku ovaj roman, „zato što jezik upotrebljen u knjizi izaziva neprijatnost kod čitalaca“.
Drugo i treće mesto na listi 25 najboljih knjiga čitalaca Njujork Tajmsa zauzeli su romani Gospodar prstenova: Družina prstena Dž. R.R. Tolkina, i 1984 Džordža Orvela.
Osim njih, tu su i Sto godina samoće G.G. Markesa, Kvaka 22 Džozefa Helera, Lovac u žitu Selindžera, Prohujalo sa vihorom Margaret Mičel, Plodovi gneva Džona Stajnbeka, Veliki Getsbi F. S. Ficdžeralda, Sluškinjina priča Margaret Atvud, Hari Poter i kamen mudrosti Dž. K. Rouling, Loilita Vladimira Nabokova, Jedno drvo raste u Bruklinu Beti Smit, a na dvadesetpetom mestu je Džojsov Uliks.
Samo četiri knjige sa ove liste objavljene su u ovom veku: Sva svetlost koju ne vidimo Entoni Dora, Džentlmen u Moskvi Ejmora Toulsa, Mali život Hanja Janagihara, i Šuma nad šumama Rirarda Pauersa.
Roman Ubiti pticu rugalicu nije deo obrazovnog programa u školama Srbije.
S.Ć./Njujork Tajms/NL/Laguna
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
