Foto: Jelena Janković
Savladati divljine, zaobilaziti zamke, probijati se kroz strahove, i ponovo pronaći snage - poruka je koja spaja predstave ovogodišnje “Polifonije”, tradicionalno pratećeg programa Bitefa
Bitef Polifonija je već 24. godinu prateći program Bitefa. Pod naslovom „Dvorište, šuma, džungla“, od 5. do 9. oktobra na programu su pet predstava, pet radionica i tri dijaloga.
Ljubica Beljanski Ristić, tvorac „Polifonije“, kaže da je ovogodišnji program sledio promenu u organizaciji Glavnog programa Bitefa, pa je uveden selektorski tim – osim nje, u odabiru predstava učestvovala je i Irena Ristić.
Takođe, kaže Ljubica Beljanski Ristić, „kada je Bitef u svom novom izdanju pokrenut otvorenim porukom javnosti „Kakav nam Bitef treba“ i mi smo se okrenuli preispitivanju kakva nam u tom kontekstu Bitef Polifonija treba. Poziv je poslat učesnicima prethodnih Polifonija i širem krugu pozorišnih i drugih umetnika, stvaralaca i stručnjaka iz oblasti kulture i obrazovanja da daju svoje predloge.“
Rezultat je sledeći: „Vratili smo se dugogodišnjem iskustvu iz kojeg je proistekla Bitef Polifonija, dakle iz programa dramskih radionica i nekadašnjeg Škozorišta, a pre svega prve Polifonije koja se bavila ulogom umetnika u radu s mladima u vremenima krize, nakon koje smo nastavili da otkrivamo i preispitujemo potencijale i snagu pozorišta u prevladavanju pritisaka, nasilja i konfliktnih situacija.“
Iz tog nasleđa pojavio se naslov ovogodišnjeg programa „Dvorište, šuma, džungla“, kaže Ljubica Beljanski Ristić, konkretno „iz jedne Škozorišne igre u kojoj su tadašnji dvanaestogodišnjaci želeli da kažu odraslima svoju priču o odrastanju. Irena Ristić, danas profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti i kourednica programa Bitef Polifonije, bila je jedna od te dece.“
U ovogodišnjem uvodniku za program, napisala je zašto i kako danas doživljava tu sliku odrastanja: „…Krenuli smo iz dvorišta u šumu, a džungla nas ipak opseda. Nema jasnih obrisa o ishodu, a ni povlačenja. Odrastati u tom rascepu, savladati divljine, zaobilaziti zamke, probijati se kroz strahove, i ponovo pronaći snage – tekovine su svih ranijih polifonijskih izdanja. Ima u njima volje i umeća, ima veštine za pomake.“
Bitef Polifonija je program uvek kreirala u odnosu na „postojeća događanja“, osluškujući Glavni program.
„I onda bi se, negde u vreme prvih najava Glavnog programa Bitefa, događalo malo čudo: počeo bi da deluje fenomen povratnih sprega, tih čudnih petlji koje nastavljaju same sebe da izgrađuju“, objašnjava Ljubica Beljanski Ristić. Tako bi se program Bitef Polifonije „ukomponovao u vreme i prostor Bitef festivala“.
Tako su za ovogodišnju Polifoniju izabrane predstave „Kavez za ptice“ Nikole Stanišića, pobednički tekst Sterijinog pozorja za originalni savremeni dramski tekst 2022/2023. godine, o četvorici štićenika kazneno-popravnog doma za maloletnike gde bi nasilje trebalo da se leči, ali se zapravo samo pospešuje.
Zatim je na programu duodrama „Gidionov čvor“ iz Hrvatske, dijalog majke nedavno preminulog sina i učiteljice; „Devojčice“ Milene Bogavac u produkciji beogradskog „Reflektor teatra“ o stereotipima u patrijarhalnom društvu; „Komunikacija/Zašto škola, zašto pozorište“ u kojoj učestvuju učenici V/1 OŠ „Sveti Sava“ iz Beograda a nastala je tokom osmomesečnog rada na časovima Medijske pismenosti, u saradnji sa Kulturociklinom iz Kruševca u režiji Sandre Maksimović.
Na kraju „polifonije“ je „Bambi“, predstava Malog pozorišta „Duško Radović“ u režiji Bojane Lazić, koja je sa Uglješom Šajtincem i dramatizpvala istoimeni roman Feliksa Saltera. Ljubica Beljanski kaže da je interesovanje izuzetno veliko, naročito za „Bambija“.
Zašto, moguće je naslutiti već iz Reči dramaturga za ovu predstavu:
„…laže, izmišlja, krivi druge. Takav je On. Još kaže da na sve ima pravo jer je on Čovek i sve što postoji treba da služi njemu. Sunce, zvezde, reke i šume, sve postoji samo da mu služi, u stvari, čak i ne postoji, nema nikakvog smisla ako Njega nema. Ali, doći će krhko lane. Nečujno, nalik na senku što mazi hrapav vrat hrastova u šumi. Oslobodiće Sunce i zvezde, jutarnje magle i šum lišća visoko u krošnjama. Reći će mu: Nisi ti ono oko čega se sve vrti. I zvaće se Bambi.“
Foto: Marko PejovićKao primer tribina na Polifoniji, pomenimo „Poreklo straha“, anketnu formu razmišljanja o strahovima kod mladih koja je deo istraživanja za predstavu „Teatra Mimart“ autorki Lidije Antonović i Mine Ćirić, čija će premijera biti u novembru u UK „Parobrod“.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Na primeru Zaječara i Kosjerića vidi se da vlastima u Srbiji na pamet ne pada da usvoji preporuke EU o poboljšanju izbornog procesa. Nezavisno od ovih lokalnih izbora to je utvrdio i ODIHR na osnovu izostanka revizije biračkog spiska
Predsednik Aleksandar Vučić javno je zatražio od Tužilaštva za organizovani kriminal da saopšti da li je i šta preduzelo u vezi sa Skaj prepiskama koje, kako tvrdi, već godinama imaju u svom posedu. Ove poruke, kaže, razotkrivaju saradnju medijskih i političkih aktera sa kriminalnim klanovima i narkokartelima
Advokat Ivan Ninić tvrdi da je Goran Vesić praktično nestao iz istrage o padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, iako se ranije dovodio u vezu sa ovim slučajem. Viši sud je ukinuo njegov pritvor uz obrazloženje da nema osnova za sumnju u krivično delo, a Ninić sumnja da će se Vesić uopšte naći na ponovljenoj optužnici
Iako je kolumbijskog predsednika pomešala sa srpskim, Marinika Tepić nastavlja sa bombastičnim objavama koje navodno povezuju braću Vučić i narko-dilera Filipa Koraća. MUP Srbije demantovao navode Marinike Tepić
Desetine građana okupile su se danas ispred suda u Novom Sadu kako bi izrazile podršku Jovanu I. iz Bačkog Jarka, koji je uhapšen nakon što je udario jednog od muškaraca osumnjičenih da su tokom koncerta u Futogu gađali publiku i izvođače farbom
Zakleo se Vučić u vlast i u med da će u Kosjeriću da zavede red, mogla bi da glasi pesmica o apsurdno brutalnoj funkcionerskoj kampanji koja se vodi u ovoj malenoj opštini
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
