„Ćacilend“ dobija ispostavu u Vojsci Srbije

Ako se izuzme formalizovanje komandovanja Vojskom Srbije samozvanog „vrhovnog komandanta“ Aleksandra Vučića, što je i do sada nezakonito radio, predložene izmene i dopune Zakona o Vojsci Srbije otkrivaju i mnoge druge anomalije koje pokazuju stanje u Vojsci: na primer, kupuju se razna oruđa i oružja, savremeni sistemi, ali sa njima nema ko da rukuje jer nema dovoljno ljudstva.

Součeni sa činjenicom da na osnovu sistematizacije Vojska nema dovoljno ljudi (u nekim jedinicama popunjenost je svega 40 odsto), da je odziv na dobrovoljno služenje vojnog roka slab, Vučić i njegovi poslušnici pomeraju starosnu granicu za prijem u profesionalne vojnike sa 30 na 35 godina. To je očigledan dokaz da vojnički poziv nije više privlačno zanimanje, već da je postao socijalna kategorija. Primiti nekog u vojsku sa 35 godina života i završenom osnovnom školom, možda je u redu za neke tehničke službe, ali za borbeni sastav to je suludo.

Prema potrebama „vrhovnog komandanta“

Kriterijum da je dovoljno da kandidat ima završenu osnovnu školu je diskutabilan. To može da prođe kada se radi o običnim vojnicima, ali šta je sa sofisticiranim rodovima poput RviPVO, ili Elektronskom izviđanju i protivelektronskim dejstvima, sistemima veza? Jedan penzionisani oficir, koji je prošao sve ratove, kaže za „Vreme“ da su vojnici i rezervisti sa osnovnom školom bili odlični i hrabri borci kao pripadnici pešadije. „Ali stavi ga da bude nišandžija na modernizovanom tenku M-84, ili ovim kineskim i francuskim PVO sistemima, to ne ide“.

Izmenama Zakona o vojsci uvodi se kategorija „profesionalni vojnik po ugovoru“ na određeno i neodređeno vreme. Izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije  se predviđa da se „profesionalni vojnik po ugovoru, nezavisno od propisanih uslova u pogledu godina života, ukoliko potrebe službe zahtevaju, bez konkursa može primiti na službu u Vojsci Srbije na neodređeno vreme nakon najmanje tri godine službe, a ugovorom se utvrđuju čin, dužnost i mesto službovanja, a mogu se utvrđivati i druga prava i obaveze“.

U prevodu‚ ako „vrhovni“ ili neko od njegovih stranačkih kolega naredi da se „Ćacilend“ prekomanduje u Vojsku Srbije, to će biti učinjeno. Pogotovo što je uslov samo završena osnovna škola.

Isti slučaj je i sa podoficirima, koji su u te činove unapređeni od vojnika po ugovoru. Opet nema konkursa, važne su „potrebe službe“.

Nezadovoljstvo i nejasnoće

Bitna je i odredba iz člana 69, kojom se propisuje da se profesionalni vojnici po ugovoru na neodrađeno vreme, po zahtevu ili uz pristanak, mogu prevesti iz jednog roda ili službe u drugi, „ako ima stručnu spremu za rod i službu u koju se prevodi i ako potrebe popune to zahtevaju“. A to znači da te šalju u prekomandu tamo gde „gori“, tj. gde fali vojnika. To je i do sada bio jedan od razloga zašto su vojnici po ugovoru napuštali Vojsku – dobije, na primer, prekomandu iz Leskovca, gde ima porodicu i živi kod svojih ili roditelja supruge koja radi, a deca idu u školu, u Sremsku Mitrovicu.

Nejasnoća je i odredba kojom se sankcioniše upotreba alkohola tokom radnog vremena (do sada je bilo samo psihoaktivnih supstanci). Ko će, kada i kako to kontrolisati? Koliko promila je limit, šta ako je vojnik došao u kasarnu pod dejstvom alkohola. Da li su priručni alkotesteri dovoljan dokaz, ili treba da se vodi na vađenje krvi? Koja zdravstvena ustanova će to, primera radi, kontrolisati u nekoj od baza u Kopnenoj zoni bezbednosti? I da li će se to odnostiti i na sam vrh vojske, recimo zaposlene u Generalštabu i Ministarstvu odbrane?

Fali ljudi, pa su manje kazne

Odredbe o raspoređivanju i unapređivanju vojnika, koje su spuštene na niži nivo komandovanja, otvaraju vrata za nepotizam po sistemu „ti meni -ja tebi“. Načelnik Generalštaba, kaže se u predlogu, postavlja, unapređuje, premešta i razrešava oficire do čina kapetana prve klase i odlučuje o prestanku njihove službe, na predlog neposredno potčinjenih starešina.

Zanimljive su i kazne za vojnike na služenju vojnog roka (ne piše dobrovoljnog, a obavezni se još nije uveo). Propisuje se, umesto ranijih do 15 dana zabrane izlaska iz kasarne  ili drugog vojnog objekta, da je to do pet dana. Fali ljudi, pa se i kazne smanjuju. A zakon o obaveznom služenju vojnog roka nije još ni u povoju, iako se pompezno najavljuje već godinama.

Ono što je dobro u predloženom zakonu je da se precizira radno vreme i na šta se određuje koeficijent od 50 odsto na platu.

Najvažnije je da će Vučić sada i zvanično, po zakonu, moći da se meša u sve i svašta u vojsci. Vladajuća većina u Skupštini će to bez problema izglasati. „Ćacilend“ tako dobija svoju ispostavu u vojsci.

BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom