BiH: Status kandidata EU u svetlu rata u Ukrajini

Nakon što su ministri za evropske poslove u utorak preporučili liderima država članica da se Bosni i Hercegovini dodeli status kandidata, Evropski savet je na današnjoj sednici potvrdio tu odluku, javlja RTS.

O potencijalnom kandidatskom statusu za BiH se govori još od 2003, a službeno je zahtev za članstvo u Evropskoj uniji podnela u februaru 2016. godine.

Dobijanje statusa kandidata prethodi otvaranju pristupnih pregovora sa EU. Ovaj status se dodeljuje državi koja je ostvarila određeni napredak u ispunjavanju kriterijuma za članstvo, ali još uvek nedovoljan za otvaranje pregovaračkih poglavlja. Pregovori kreću kada zeleno svetlo jednoglasno daju članice EU na sastanku Evropskog saveta.

Evropska komisija je izmenila metodologiju za buduća proširenja, prvobitnih 14 prioriteta je donekle preinačeno u osam stavki uz sijaset dodatnih uslova.

Napad Rusije na Ukrajinu je sa mrtve tačke pokrenuo zapušteni proces proširenja EU koji se godinama unazad svodio na obećanja o „evropskoj perspektivi“ zainteresovanim državama. Poslednje proširenje bilo je 2013. godine, kada je punopravna članica EU postala Hrvatska, kojoj je u međuvremenu odobren i ulaz u Šengen i Evrozonu.

Rat u Ukrajini ima dalekosežne posledice na čitav evropski kontinent, zapadne zemlje zbijaju redove u globalnom sukobu sa Moskvom, pa se dodelom statusa kandidata pod hitno popunjava prazan geostrateški prostor da ga ne bi popunila Rusija.

Status kandidata za međunarodni protektorat

Na tom političkom talasu su Ukrajina i Moldavija gotovo preko noći dobile status kandidata, a sada i BiH koja je i dalje formalno međunarodni protektorat. Takozvani visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH tako ima ovlašćenja da po sopstvenom nahođenju, na primer, poništi izbore ili nametne zakone.

BiH počiva na Dejtonskom sporazumu kojim je zemlja podeljena na Federaciju BiH i Republiku Srpsku, etničke podele su dominantne u političkom životu, tri konstitutivna naroda imaju pravo veta u svebosanskim institucijama, pa je centralna država suštinski disfunkcionalna.

Politički sistem je rogobatan, izborni sistem jedan od najkomplikovanijih, ako ne i najkomplikovaniji na svetu. Na opštim izbrima biraju se članovi Predsedništva BiH, predsednik i potpredsednici entiteta Republika Srpska, poslanici u parlamentima entiteta, Distrikta Brčko i kantona u entitetu Federacija Bosne i Hercegovine u kojoj ima deset kantonalnih skupština.

Ovaj trend aktualizacije proširenja Evropske unije je iskoristilo i Kosovo koje je danas, 15. decembra, formalno apliciralo za članstvo u EU. Kosovo nije član Ujedinjenih nacija, njegovou nezavisnost ne priznaje 5 država članica EU.

Jedino Srbija ne koristi ovaj politički talas liberalizacije politike proširenja EU odbijajući uporno da uvede sankcije Rusiji i sa Unijom uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku. Zbog toga se nutar EU sve češće čak čuju glasovi da bi pristupni proces sa Srbijom trebalo da se zamrzne.

Status kandidata imaju i Albanija, Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija su započele proces pristupanja Evropskoj uniji.

Status kandidata formalno ima i Turska koja je priča za sebe. Ankara je još davne 1987 aplicirila za članstvo u Evropskoj zajednici (EZ); 1999. je dobila status kandidata; pristupni pregovori su počeli 2005. U međuvremenu su na neodređeno vreme zamrznuti zbog stanja vladavine prava, povrede ljudskih prava u Turskoj, kiparskog problema i još mnogih drugih nesuglasica.

J.H./RTS

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com