Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Sindikati navode da nije ispunjen zahtev da se prvo pregovara o korekciji minimalne zarade za ovu godinu, pa tek onda za narednu godinu
Savez samostalnih sindikata Srbije saopštio je da na sastanku pregovaračkih timova reprezentativnih sindikata, vlade i poslodavaca danas nije postignut dogovor o minimalnoj ceni i da su pregovori prekinuti jer nije ispunjen zahtev sindikata da se prvo pregovara o korekciji minimalne zarade za ovu godinu, pa tek onda za narednu godinu.
Predstavnici Ministarstva finansija izneli su predlog da se minimalac poveća za 17,8 odsto što iznosi nešto više od 47.000 dinara. Poslodavcima je ponuđena olakšica u vidu većeg neoporezivog dela zarada od 25.000 dinara, a do sada se porez nije plaćao na 21.300 dinara.
Čeka se Mali
Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije i danas su ponovili stav da se prvo pregovara o povećanju minimalne cene rada za ovu godinu, kao i da se „minimalac“ izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, naveo je Sindikat i dodao da će pregovore oko povećanja minimalne zarade za 2024. početi kad to bude učinjeno, što je bilo i obećanje ministra finansija.
„Razrešenje ove situacije bi moglo da bude na kolegijumu Socijalnog-ekonomskog saveta, zakazanom za utorak, 29. avgusta, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, na kojem bi trebalo da bude prisutan i ministar finansija Siniša Mali“, navedeno je u saopštenju.
Iz Unije poslodavaca Srbije ističu da će ovaj predlog morati da razmotre i da se na predsedništvu dogovore da li će prihvatiti ili tražiti veći neoporezivi deo zarade.
“Mi smatrmao da je ovaj predlog suviše izašao u susret sindikatima. Jer praktično prema projekciji za narednu godinu inflacija će biti smanjena na 4,9 odsto, dok će rast bruto domaćeg proizvoda biti 3,5 odsto, tako da prema tim pokazateljima rast minimalne zarade bi trebalo da bude za oko 8,4 procenta. U ovom slučaju sindikati su dobili povećanje od 17,8 odsto što znači da povećanje ide značajno u njihovu korist”, rekao je počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković za Biznis.rs.
On je rekao da je predloženo povećanje, iako sindikati traže da ono bude 30 odsto, čak probilo granicu onoga što privreda može da izdrži, ali je dodao i da su privrednici dobili olakšice jer je Ministarstvo predložilo da neoporezivi deo zarade bude povećan sa 21.000 na 25.000 dinara.
Minimalac i korpa
Ministar finansija Siniša Mali ranije je rekao da minimalna zarada po zakonu ne može da se usklađuje sa minimalnom potrošačkom korpom već da se određuje na osnovu drugih parametara.
Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović je na to odogovorio da izjednačavanje te dve vrednosti nije zakonska obaveza, ali da je na Socijalno-ekonomskom savetu još 2018. godine dogovoreno da se vrednost minimalne potrošačke korpe izjednači sa vrednošću minimalne zarade za 2021. godinu.
Početi razgovore o progresivnom oporezivanju
Predstavnik sindikata Nezavisnost Zoran Ristić izjavio je FoNetu da najavljeno povećanje minimalne plate za 17,8 odsto nije dovoljno i da bi trebalo početi razgovore o progresivnom oporezivanju prihoda.
On je podsetio da je povećanje minimalne zarade za narednu godinu najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali da je nejasno da li je to učinio na osnovu analiza Ministarstva finansija ili je Ministarstvo finansija napravilo analizu na osnovu Vučićeve izjave.
Dodao je da poslodavci zbog poreskih olakišca koje je danas predložilo Ministarstvo, odnosno da neoporezivi deo zarade bude povećan na 25.000 dinara, neće ništa izgubiti i da neće biti opterećeni povećanjem minimalne zarade.
Ristić je rekao da njegov sindikat neće prihvatiti ponudu Ministarstva i da će tražiti da se minimalna plata približi potrošačkoj korpi.
Minimalna zarada je ove godine 40.020 dinara, a vrednost minimalne potrošačke korpe u maju, za koji postoje poslednji podaci, bila je oko 52.000 dinara.
B.G./FoNet/Biznis.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
