„Uzmite slobodan dan ili bolovanje, obustavite rad sa kolegama, ne idite u prodavnice, ne koristite usluge kafića i restorana, ne idite javnim prevozom, ne idite u bioskope i pozorišta”.
Ovo su uputi koje su novosadski studenti u blokadi dali za 7. mart, kada planiraju novi generalni štrajk, ali i da izađu na ulice sopstvenog grada.
Njihove beogradske kolege će u sredu 26. februara masovno održati plenume po fakultetima na kojima će jedna od tačaka za raspravu i glasanje biti i – da li se i potencijalno na koji način, pridružiti Novosađanima.
Tako je plenum Pravnog fakulteta zakazan za danas, kada će biti doneta odluka o 7. martu, kažu sa ovog fakulteta za „Vreme”, dok su i sa Fakulteta dramskih umetnosti redakciji „Vremena” rekli da još nije doneta zvanična odluka na plenumu.
I sa Filozofskog fakulteta u Beogradu su za Novu rekli da veruju „da će podržati kolege i odazvati se pozivu, ali konačnu odluku doneće na plenumu”.
Kako je prošao prošli generalni štrajk
Prethodni generalni štrajk, 24. januara, su organizovali studenti u blokadi iz Beograda, a građani, poslovni ljudi i firme su ga masovno podržali.
Na ulicama su bila organizovana tri velika skupa – okupljanje srednjoškolaca, zatim marš studenata i protest radnika u IT sektoru. Sve tri grupe su se, u jednom trenutku, našle kod Ušća na Novom Beogradu, a ovaj deo grada je bio govoto ceo dan blokiran, kako je veliki broj opkupljenih zaustavio saobraćaj.
Od klubova, restorana, preko prodavaca na ulici i knjižara do većih biznisa i medija – mnogi su taj peta bojkotovali sopstveni posao da bi učestvovali u sveopštem štrajku i izrazili nezadovoljstvo režimom, ali i podršku studentima.
Taj dan je bio i poslednji dan štrajka advokata.
Više organizacija i političkih partija učestvovalo je u jednodnevnom generalnom štrajku,a. tokom celog dana o događajima koji su u vezi sa generalnim štrajkom izveštavale su redakcije Vremena, Nedeljnika, Birna, Foneta, N1, Nove, Danasa, Sport kluba…
Štrajkovali su i brojni noćni klubovi, restorani, kafići, bioskopi. Solidarno nisu radili ni iz Udruženja filmskih producenata Srbije, Asocijacije filmskih reditelja Srbije, Udruženja scenarista Srbije, Udruženja dokumentarista Srbije, Srpske asocijacije snimatelja, Udruženja filmskih glumaca Srbije, Uzdruženja filmskih i televizijskih dizajnera zvuka Srbije, kao ni Sekcije prikazivača i Sekcije distributera.
Samostalni sindikat kulture Srbije bio je u totalnoj obustavi rada. Nisu radili ni iz Istorijskog arhiv aBeograda, Centra za grafiku, a u štrajku je bio i magazin „Lice ulice“, satirični portal http://Njuz.net .
Brojni mali biznisi, od frizeraja, do nevladinih organizacija – stali su toga dana.
Šta je generalni štrajk
Generalni štrajk je štrajk u koji stupa cela jedna delatnost, odnosno grana privrede ili pak čitavo društvo. U zavisnosti da li je to jedna grana ili celokupna privreda, štrajk ima i različite oblike.
Sama sintagma o generalnom štrajku, kao smišljenom delu taktike kolektivnog pregovaranja, je nastala u Velikoj Britaniji, gde je termin ušao u jezik 1830-ih, piše Britanika.
Francuski filozofi su verovali da radnici mogu da dođu do društvene revolucije tako što će generalnim štrajkom da pobede rukovodioce i vlasnike kapitala.
Generalni štrajkovi su prvi put postali mogući sa porastom velikih sindikata krajem 19. veka. Dva velika generalna štrajka održana su u Belgiji 1893. i 1902. u znak podrške opštem pravu glasa za muškarce. Štrajk velikih razmera održan je u Švedskoj 1902. zbog sličnih pitanja.
Generalni štrajk koji je zahvatio Rusiju tokom Revolucije 1905. primorao je cara da izda Oktobarski manifest, u kojem je obećao da će odobriti da zemlja dobije ustav.
Švedski generalni štrajk 1909. pokazao je da se velike ekonomske reforme mogu postići bez pribegavanja nasilju. Do štrajka je došlo zbog politike zamrzavanja plata. Skoro polovina ukupne radne snage u zemlji je štrajkovala, a prekid je trajao mesec dana pre nego što je štrajk rešen.
U nekim azijskim i afričkim zemljama, sindikati udruženi sa pokretima za nezavisnost često su pribegavali generalnim štrajkovima kao sredstvu političkog protesta tokom kolonijalne vladavine.
Od Brazila do Nemačke
Prethodnih godina bilo je više primera opšteg štrajka u svetu, organizovanih u Brazilu, Argentini, Francuskoj, poznatoj po jakim sindikalnim organizacijama, piše BBC.
Početkom januara 2024. godine, Nemačka je bila gotovo paralisana zbog velikog štrajka u železnici, ali i protesta poljoprivrednika, a Grčka je takođe poznata po masovnim obustavama rada sindikata zbog ekonomske krize 2017. godine.
