Bela kuća nije želela da se izjasni o stavu uredništva „Vašington posta“ da politika administracije američkog predsednika Džoa Bajdena prema Srbiji „sve više liči na neuspeh“.
„Naš pristup širom Evrope, a svakako u vezi sa regionom Balkana, je konzistentan“, rekao je neodređeno portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi kada ga je Glas Amerike pozvao da prokomentariše tekst uglednog američkog lista.
U redakcijskom komentaru „Vašington posta“ navodi se da je „politika gospodina Bajdena bila da prigrli autoritarnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića u pokušaju da zemlju odvoji od Rusije“
„Ta politika sve više liči na neuspeh”, zaključuje se u tekstu.
Srpski autokrata
Tekst „Vašington posta“ samo je jedan u nizu veoma kritičkih članaka koji su se nakon izbora u Srbiji pojavili u ugldenim zapadnim medijima. Predsednik Srbije Aleksandru Vučiću se neretko opisuje kao „autokrata“ koji gazi demokratske institucije i nije spreman da otrgne Srbiju iz zagrljaja Vladimira Putina.
„Autokratski nacionalista čiji su politički instinkti iskovani u Miloševićevo doba, gospodin Aleksandar Vučić, takođe koristi svoju moć i uticaj da podstakne razdor na zapadnom Balkanu, gde Beograd podržava secesionističke kampanje etničkih Srba“, pisao je nedavno britanski „Gardijan“.
Nabrajajući sve primedbe i prigovore domaćih i evropskih misija koje su posmatrale izborni proces 17. decembra, „Gardijan“ je konstatovao da se „kršenje demokratskih normi i vladavine prava u Srbiji postepeno ubrzavalo otkako je SNS preuzeo vlast pre više od jedne decenije“, te da je na delu „školski primer zauzimanja države“ pod komandom Aleksandra Vučića.
Ugledni nemački nedeljnik „Cajt“ naveo je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobija samo tihe kritike iz Brisela, jer Zapad u njemu i dalje vidi čoveka koji će da utre put srpskom priznanju Kosova, i konstatovao da takva politika očigledno ne daje rezultate.
A „Vašington post“ podseća da se u poslednje dve nedelje u Beogradu održavaju protesti zbog onoga što su i nezavisni posmatrači nazvali “brojnim izbornim neregularnostima”, kao i da je policija 24. decembra nasilno rasterala masu koja je pokušavala da upadne u Skupštinu Beograda.
Režim krivi Zapad
„Scene sukoba policije sa demonstrantima postale su uobičajene u Srbiji. Ali ovog puta su gospodin Vučić i premijerka Ana Brnabić tvrdili da su protesti pokušaj rušenja vlade – i implicitno za to okrivili Zapad”, kaže se u tekstu.
Navodi se i da je Vučić na “mračan način nagovestio da su strane sile, ako ne nužno saučesnice, svakako odbacile njegova privatna upozorenja o nemirima i slavile destabilizaciju Srbije”.
“Izjave gospođe Brnabić nekoliko dana pre obračuna pomažu da se razjasni šta je gospodin Vučić insinuirao. Ona je zahvalila ruskim bezbednosnim službama što su pružile obaveštajne podatke koji pokazuju da se opozicija sprema da organizuje proteste tipa Majdan u Beogradu kako bi preuzela vlast revolucionarnim metodama“.
Dan posle Vučićevog govora, ambasador Rusije u Srbiji je na ruskoj državnoj televiziji rekao da mu je predsednik Srbije poverio da postoje „nesporne informacije“ da je Zapad podstakao proteste.
Dodaje se i da Vučić, “podstičući ogorčenje prema navodno nepoverljivom Zapadu i svrstavajući se uz Moskvu, dobija poene nacionalističke većine dok svoje demokratske protivnike predstavlja kao marionete stranih interesa”.
Kad je Vučić iskren?
Ipak, u privatnim razgovorima, kako navodi list, Vučić je u više navrata uveravao zapadne sagovornike da se maksimalno bori da Srbiju “uvede u Evropsku uniju gde joj je i mesto i da im je on jedini pouzdan partner”.
“Bajdenova administracija je svoju pomirljivu politiku zasnovala na testiranju privatnih uveravanja gospodina Vučića. Iako je nekoliko opasnih kriza u protekloj godini na susednom Kosovu imalo otiske srpskih prstiju, SAD su izbegavale da pripisuju previše krivice bilo kojoj strani i radije pozivale na smirenje”.
Vučić je, međutim, u više navrata odbio da se pridruži sankcijama Zapada Rusiji, iako je umirio Zapad dozvoljavajući da srpsko oružje dospe u Ukrajinu preko posrednih kupaca.
“Povremeno je Srbiju još više približio Rusiji. Posebno u svetlu najnovijih dešavanja, 2021. srpski ministar unutrašnjih poslova otputovao je u Moskvu kako bi predao snimke prisluškivanih razgovora ruskih opozicionara koji su imali sastanke u Beogradu – i potpisao sporazum sa Rusijom o zajedničkoj borbi protiv ‘obojenih revolucija’“.
A 2022. godine, kada je rat u Ukrajini bio u punom jeku, Srbija je potpisala sporazum sa Rusijom o koordinaciji spoljne politike, navodi se u tekstu.
Što se tiče najnovijih protesta opozicije u Beogradu, „Vašington post“ ocenjuje da je “Bajdenova administracija dala sve od sebe da bude diplomatska, jedva pominjući navode o izbornim manipulacijama”.
“Iza zatvorenih vrata, gospodin Vučić verovatno uverava zapadne lidere da je i dalje na njihovoj strani — da je sve ovo samo za pokazivanje“, zaključuje „Post“. „Ali s obzirom na to koliko je malo donela pomirljiva politika, Bajdenova administracija bi morala da se zapita da li je vreme da pokuša nešto novo”.
