U balkanskim zemljama primetni problemi koje izaziva s jedne strane iseljavanje i pad broja novorođene dece, a s druge doseljavanje iz Azije na koje te zemlje, nisu spremne
Bez useljavanja, Srbija i region Balkana neće moći da reši demografsku krizu. Ali, useljavanje te zemlje stavlja pred velike izazove, ocenjuje nemački list „Frankfurter algemajne cajtung“.
Nemački list Frankfurter algemajne cajtung piše o poteškoćama koje u balkanskim zemljama izaziva s jedne strane iseljavanje i pad broja novorođene dece, a s druge doseljavanje iz Azije na koje te zemlje, kako se ocenjuje u članku, nisu spremne, prenosi DW.
Autor tog teksta, novinar Mihael Martens, spominje anegdotu s jedne konferencije na kojoj se raspravljalo o opasnosti od rata na jugoistoku Evrope, pa je jedan od učesnika konferencije izjavio da opasnost od rata ne postoji, jer u tim zemljama nedostaje vojnika.
Autor teksta ne misli da opasnost od rata ne postoji i navodi da i dobro naoružane specijalne jedinice mogu da učine mnogo zla, ali zato ukazuje da te zemlje ipak muku muče s nedostatkom vojnika. Kao primer se navodi Srbija:
„Srbija se recimo već nekoliko godina snažno naoružava raketama, dronovima i protivvazdušnim sistemima iz Kine i Rusije, koji bi uskoro trebalo da budu dopunjeni i francuskim borbenim avionima Rafal, što je jedan deo slike. Drugi je da Srbiji, kao i drugim zemljama tog regiona, nedostaje vojnika koji znaju da upravljaju tom skupom tehnikom. Tako srpska vojska ima, istina, više od 300 tenkova, ali osposobljene posade ima za najviše jednu trećinu“, tvrdi nemački list.
Kao razlog se navodi to što oficiri radije prelaze da rade u privredu, to što je malo podmlatka, jer vojni poziv nije više tako privlačan u društvu, i to što se rađa sve manje dece. Ujedno, kako se navodi, iseljavanje još više zaoštrava problem, jer „države tog regiona nisu dovoljno privlačne da zadrže svoje mlado stanovništvo ili privuku migrante“.
„Za mlade je iseljavanje i dalje najbolja mogućnost“
Autor članka poredi situaciju u Srbiji s onom u Rumuniji ili Bugarskoj, navodeći da se u tim zemljama ponekad uspeva da se uspori iseljavanje iz velikih gradova ili čak da se preokrene trend, ali napominje da su te zemlje članice Evropske unije.
„U šest zemalja Zapadnog Balkana, koje još nisu članice Evropske unije i nemaju ravnopravan pristup njenom tržištu, niti njegove četiri slobode, stanje ne izgleda tako dobro“, piše Frankfurter algemajne cajtung, navodeći da za mnoge mlade ljude u tim zemljama iseljavanje i dalje deluje kao najbolja mogućnost.
Smanjenje broja stanovništva utiče i na ponašanje zapadnih investitora, napominje list, obrazlažući da za velike projekte u radno intenzivnim privrednim granama nema dovoljno radne snage.
„Jedan zapadni koncern, koji u jednoj balkanskoj zemlji želi da gradi veliku fabriku, dogovorio je zato još pre početka radova da će dve trećine radnika biti uvezeno s Filipina“, tvrdi autor.
Balkanske zemlje nisu spremne za nove doseljenike
Navodi se da su političari u regionu kasno shvatili ozbiljnost demografskog stanja, pa se sada takmiče oko dovođenja stranih radnika.
„Beogradski gradski saobraćaj u međuvremenu zapošljava vozače autobusa iz Indije ili Šri Lanke, jer nema domaćih interesenata. Najsiromašnija država u Evropi, Kosovo, za velike projekte je avionima dovezla radnike iz Bangladeša“.
Ta nova stvarnost je društva u balkanskom regionu staviti pred teške izazove, upozorava nemački list, jer će doseljenici iz Azije i Afrike rađati decu, kupovati nekretnine, negovati svoje tradicije i religije, i promeniti izgled gradova na jugoistoku Evrope, na što u tom regionu nisu navikli.
„Konfliktni potencijal je očigledan. Balkan je, istina, multietnički već vekovima, ali vlastodršci teško prihvataju da je to područje useljenički region ili da to mora da postane, da bi se ekonomski održalo“, zaključuje Frankfurter algemajne cajtung.
Bivša ambasadorka Belgije u Beogradu Denis de Hauer izjavila je da je Evropska unija izvršila pritisak na Aleksandra Vučića da povuče bezbednosne snage iz Pionirskog parka u izbornoj noći, kako bi se izbegao mogući građanski rat
Među 50 najvećih dužnika EPS-a su državne firme i ministarstva. Ukupno duguju 176 miliona evra
„Ugovor o raskidu je u proceduri formalizacije i očekuje se završetak početkom iduće nedelje, o čemu će javnost biti obaveštena“, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i potvrdilo ranije pisanje „Vremena“
Srbija i firma Džareda Kušnera odrekle su se svih eventualnih međusobnih potraživanja pri raskidu ugovora za Generalštab, tvrdi izvor „Vremena“ iz Vlade
Grupa pojedinaca napravila je dva sajta na kojima se javne nabavke Telekoma i IT sektora mogu pretraživati i upoređivati. Pozivaju medije, stručnjake i građane da pregledaju dokumentaciju i dostave argumentovana zapažanja
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
