Ekologija

Nezaštićena priroda: Srbija treća najgora u Evropi

Po broju zaštićenih područja, Srbija se nalazi na dnu liste UN i Svetske banke, sa nacionalnim parkovima i zaštićenom prirodom koji zauzimaju tek osam odsto njene površine

Kvalitet vazduha

Zakon o zaštiti zagađenja

Uporedo sa lavinom protesta koja se širi Srbijom, daleko od pažnje javnosti, grupa ekoloških aktivista i naučnika vodi rat sa Ministarstvom zaštite životne sredine o spornom predlogu zakona koji reguliše ni manje ni više nego – kako će se disati u Srbiji

Društvo

Zašto se u Srbiji dešavaju epizode ekstremnog zagađenja vazduha?

Siromašna domaćinstva se neopravdano navode kao glavni uzrok zagađenja vazduha. U Srbiji su najveći izvor emisija PM 2,5 – termoelektrane na ugalj

Okolina

Zašto je Drina promenila boju: Vodovod tvrdi jedno, Eko straža drugo

Reka Drina je u blizini Loznice „pocrvenela" zbog, kako kaže Vodovod, otapanja snega koji je na putu do reke spirao naslage boksita. Udruženje Eko straža tvrdi da je uzrok promene boje druge prirode

Iskopavanje litijuma

Uprava PMF-a u Nišu podnela ostavku nakon oglašavanja o projektu „Jadar”

Čitava uprava Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu podnela je ostavku tokom prepodneva. Odlazak uprave ovog niškog fakulteta dolazi nekoliko dana pošto je PMF zauzeo zvaničan stav da nije saglasan sa projektom Jadar

Životna sredina

Danska: Najveća promena pejzaža u poslednjih sto godina

Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu

Energetika

Nakon uvođenja sistema za pročišćavanje, zagađenje koje proizvodi TE Kostolac je još veće

Izgradnja postrojenja za odsumporavanje u TE Kostolac je trebalo da smanji zagađenje za 96 odsto.  Samo što je u 2023. emisija sumpor-dioksida bila za 9242 tona veća negu u 2022. godini. EPS je odgvoran za 41,6 odsto zagađenja vazduha u Srbiji

Životna sredina

Jovan Rajić: Vlast suspenduje pravni sistem u ugovorima u oblasti životne sredine

„Obim investicija u prešićavanje otpadnih voda u Srbiji je oko 4,3 milijardi evra, za koje je Vlada Srbije zaključila nekoliko međunarodnih ugovora i kreditnih aranžmana, koji su ostali nedostupni javnosti, a izuzeti su iz pravnog sistema“, izjavio je predsednik Upravnog odbora RERI Jovan Rajić

Upravljanje otpadom u Republici Srbiji

Vlast protiv životne sredine

“Na sednici Skupštine opštine Stara Pazova, održanoj 10. septembra 2024, svi odbornici iz redova SNS su glasali za usvajanje izveštaja o budžetu za 2023. godinu, kojim je nula dinara bilo opredeljeno za upravljanje otpadom i nula za zaštitu prirode”, kaže za “Vreme” dr hemijskih nauka Stanislava Gorjanović, odbornica Pokreta za zdravu Pazovu. “A od 2020. nemamo važeći Plan upravljanja otpadom, niti je prethodni bio sproveden”

Ekonomija

Zapanjujuće visoke emisije sumpor-dioksida: U Srbiji najveći porast emisije u termoelektrani Nikola Tesla B

Emisija sumpor-dioksida povećana je u celom regionu, saopštila je Mreža Benkvoč za Centralnu i Istočnu Evropu (CEE Bankwatch Network). Ova materija je jedan od proizvoda paljenja uglja i štetno utiče na zdravlje ljudi. Izaziva respiratorne i kardiovaskularne bolesti, dovodi do stvaranja kiselih kiša, a ujedno učestvuje u stvaranju sekundarnih suspendovanih čestica (PM)

Projekat „Jadar“

Ako otvori rudnik, Rio Tinto planira da ostane u Srbiji 40 godina

„Ukoliko se projekat 'Jadar' realizuje, bićemo u Srbiji još najmanje 40 godina. Ali pre nego što otvorimo rudnik, moramo da dokažemo Vladi i građanima Srbije da to možemo da učinimo bezbedno", kažu za Glas Amerike u kompaniji Rio Tinto

Aktivizam

Pokrenut „ALERT – formular“ za prijavu represije državnih organa nad aktivistima

Cilj je pokretanja „ALERT – formulara“ je prikupljanje informacija i evidencija svih slučajeva represije državnih organa nad aktivistima, da bi, u skladu sa datim informacijama, bila obaveštena domaća i međunarodna tela. Te informacije su ključne kako bi onima koji su se našli na meti državnih organa zbog svog aktivističkog delovanja mogla da bude ponuđena pomoć

Skupština Beograda

Budžet Grada: Osakaćeni obrazovanje, životna sredina i kultura

Novi budžet Grada Beograda koji se nalazi na dnevnom redu današnje sednice Skupštine Beograda nije obuhvatio brojne obećane projekte. Rezovi u budžetu su najviše osakatili kulturu i obrazovanje, za koje je izdvojeno 1.5 i 1.3 milijarde dinara manje nego u prethodnom periodu

Životna sredina

Testiranje u TENT-u: Manje sumpor-dioksida, više gipsa

Konačno je u probni rad pušteno postrojenje za odsumporavanje u najvećoj srpskoj elektrani. Sada bi ona trebalo nešto manje da truje vazduh i ljude

Ekološka gradnja

Pasivne kuće: Zimi se same greju, a leti hlade

Pasivne kuće su zimi tople, a leti hladne. Ovakva kuća troši 75 odsto manje energije od prosečne novogradnje. Bilo bi lepo kada bi počele da se grade i u Srbiji

Životna sredina i zdravlje

Zagađen vazduh ugrožva i bebe u materici

Izloženost štetnim zagađujućim materijama u vazduhu šteti svima, pa čak i bebama dok su u materici, pokazuju istraživanja. Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da širom planete raste broj obolelih od raka pluća, a broj smrtnih slučajeva zbog zagađenja vazduha je u Srbiji dvostruko veći nego u svetu

Životna sredina

Najgori vazduh sveta: U Valjevu se diše na ličnu odgovornost

„Da je ovakva situacija primećena u Evropskoj uniji, verovatno bi se oglasila sirena za uzbunu. Jer kada su izloženi tolikoj zagađenosti ljudi mogu da padnu u nesvest na ulici, što se i dešavalo“, kaže za „Vreme“ Vladimir Radoslavljević iz valjevskog udruženja građana „iRevolucija“

Životna sredina

Kad se vazduh vidi golim okom – bolje je ostati kod kuće

Srpski gradovi spadaju među najzagađenije u Evropi, a zime su često nepodnošljive. Doktor Jovan Stoiljković za "Vreme" govori kako se donekle zaštititi i upozorava da je jedino pravo rešenje da se pare, umesto u stadione i naoružanje ulažu u životnu sredinu

Životna sredina

Rekordna emisija štetnih gasova u svetu

Umesto da opada, emisija štetnih gasova iz fosilnih goriva u svetu raste. Ove godine će u atmosferu otići oko 36,8 milijardi tona ugljendioksida

Energetska efikasnost u Srbiji i EU

Gde kaskamo, a gde stižemo

Iako se trenutno gradi vetropark kod Subotice koji će biti najveći u regionu, ukupan udeo električne energije dobijene iz dosadašnjih devet vetroparkova koji se koriste praktično je beznačajan u odnosu na “prljavu” energiju dobijenu iz fosilnih goriva – ispod pet odsto. Dalje, podaci pokazuju da je udeo solarne energije u ukupnoj proizvodnji struje za prošlu godinu bio svega 0,04 odsto, dok se procenjuje da je energetski potencijal sunčevog zračenja kod nas za oko 30 odsto veći nego u Centralnoj Evropi

Carine na ugljen-dioksid

Dekarbonizacija i šta ona donosi

Uvoznici proizvoda koje pokriva CBAM moraće do 2026. godine platiti u budžet zemlje uvoznice razliku između cene emisije u EU ETS i cene emisije u zemlji iz koje roba potiče. Treće zemlje, čija su tržišta električne energije spojena sa EU tržištem, mogu dobiti vremensko izuzeće do 2030. godine, pod uslovom da prihvate primenu cene emisije EU ETS-a, kao i primenu svih energetskih i klimatskih propisa Unije

Zaštita životne sredine

Leskovac najzagađeniji u Evropi: Godinu dana niko ni prstom da mrdne

Na sajtu grada vazduh u Leskovcu se vodi kao „čist ili neznatno zagađen“, iako je po vrednostima PM10 čestica Leskovac najzagađeniji grad u Evropi. Beogradska otvorena škole (BOŠ) je još prošle godine u junu ukazala na ovaj problem kada je povodom Svetskog dana zaštite životne sredine pripremila analizu podataka kvaliteta vazduha

Individualna ložišta i energetsko siromaštvo

Dok gore gume i cipele

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike iz 2021. godine, individualna ložišta su treći najveći zagađivač u Srbiji, posle velikih energetskih postrojenja i saobraćaja. Ana Brnabić je najavila da će njihovo iskorenjivanje biti postignuto do 2025. godine. Uprkos određenim pomacima, čini se da će taj rok biti debelo probijen. Zašto? Kakva je situacija sada

Energetska efikasnost u Srbiji

Potrebna su društvena svest i državna sredstva

U našoj državi se i dalje rasipa električna energija. Delimičan prelazak na obnovljive izvore energije, poput gradnje vetroparkova i solarnih elektrana, svakako je korak napred. Međutim, da bi on dao rezultate na duže staze, bespotrebno trošenje energije se mora smanjiti. Šta je sve neophodno učiniti

Kultura

Umetnost i čuvanje životne sredine

U Beogradu dve aktuelne izložbe „Neka druga mesta“ i „Priroda i umetnost“ pokazuju kako se čuva životni okoliš. Prva u saradnji sa naukom, a druga sa prirodom

Navigator

EU bitka za baterije smartfona

Ekologija i moda

Evropski parlament: U borbi protiv brze mode 

Trenutno na planeti ima dovoljno odeće da se obuče narednih šest generacija ljudske rase, prema istraživanju British Fashion Council-a. Evropa pokušava da uvede nova pravila za očuvanje životne sredine, najviše zagađuju brendovi kao što su H&M, Zara i Amazon