Studenti Pravnog fakulteta u blokadi ogradili su se od članova nevladinih organizacija koji istupaju u medijima. Ko sme da govori u ime studenata i kako režim seče svakog ko promoli nos
Pismo podrške studentima potpisalo je preko 2.200 nastavnika, saradnika i istraživača univerziteta u Srbiji. Broj se iz minuta u minut povećava
Studenti Univerziteta umetnosti organizuju blokadu Mostarske petlje 10. januara kako bi skrenuli pažnju na izostanak pravovremenih reakcija institucija. Okupljanje počinje u 13 časova ispred Palate pravde, uz poruku da pravda neće biti ostvarena bez odlučnih pritisaka na nadležne organe
Novopazarski studenti na Instagramu naveli da ih niko nije ucenjivao, ni pretio, „već da su, s obzirom da broj učesnika iz nedelje u nedelju opada, shvatili da više nemaju snage za proteste“
Tridesetak policajaca, žandarma i operativaca BIA držali su u petak četvoro navijača u hodniku Arene zbog transparenata, saznaje „Vreme“. Jedan od navijača priča kako je to izgledalo
Zaštita podataka o ličnosti propisana je Ustavom u kojem se navodi da je „zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni“
Pored Novog Sada komemorativni skupovi su održani u Beogradu, Somboru, Kraljevu, Nišu, Leskovcu, Aleksandrovcu, Zrenjaninu, Kovinu, Čačku i Novom Pazaru
Skup podrške studentima održan je u petak u Aleksandrovcu. Na skupu je bilo i starih i mladih. Ljudi su plakali, pozdravljali jedni druge i uzvikivali: „Bravo, deco“. Poručeno je da studenti ne odustaju od blokada dok svi zahtevi ne budu ispunjeni
Blokade i masovni protesti, najveći od Petog oktobra, pomerili su političku scenu Srbije. Dok vlast Aleksandra Vučića zaoštrava retoriku, opozicija se suočava s pitanjem: može li odgovoriti jedinstveno i efektivno na talas nezadovoljstva koji dolazi sa univerziteta
Kompanija „Swisslion“ podržala je studente na originalan način – čuveni „Euroblok“ postao je „Studentski blok“, a sva sredstva od prodaje istog namenjena su studentima
Nekoliko stotina studenata i građana u Beogradu održalo je u četvrtak akciju „29 minuta tišine“
Hoće li studenti biti ostavljeni na vetrometini pobune protiv nenormalnosti, ili će „mladost Srbije“ okuražiti i odrasle da nešto učine? Srećna nam 13. godina apsolutne vlasti Aleksandra Vučića
U Nišu su studenti pustili ka nebu 15 lampiona u čast poginulih u nesreći, a u Beogradu su stajali u tišini držeći upaljena svetla na mobilnim telefonima
Zabrinuti ljubitelji lika i dela Novaka Đokovića pomalo panično primećuju da „najbolji teniser svih vremena za određene medije u svojoj otadžbini kao da ne postoji“
„Ovo je jedna od najtužnijih godina u mom, i u životima mnogih od nas. Na žalost, okolnosti u kojima smo i dešavanja iz ove, imaće svoj rep i u dolazećim godinama”, rekao je u intervjuu za dnevni list „Danas” glumac Nikola Kojo
Predsednik Aleksandar Vučić i njegova SNS ne znaju šta će sa studentskim protestima koji neće zamreti. Upitno je da li režim sme u takvoj situaciji da gura „svoje“ projekte poput Jadra i da li će pobeći u svoju omiljenu disciplinu – vanredne izbore
„Ključna stvar, dakle, nije da li će studenti izdržati, nego da li će druge društvene grupe, organizacije i pojedinci istupiti i aktivno se uključiti u taj pokret“, kaže Vukadinović
„Novinari“ koji su, nepotpisani, priredili ispovest porodice koja je izgubila dve devojčice pod nadstrešnicom dobro su znali šta rade i u šta uprežu ucveljene ljude
„Mladost je drugačija, kreće se u drugim ravnima od roditelja. Zanimljivo je kakve će rasprave biti unutar porodica tokom praznika“, kaže Žarko Korać o protestima u intervjuu za „Vreme“
Čitaoci brojnih portala u Srbiji nisu u petak mogli da pročitaju izjave Željka Obradovića posle pobede nad Fenerbahčeom. Kako saznaje „Vreme“, befel je stigao „odozgo“
Studenti koji organizuju proteste pozvali su građane na zajednički doček Nove godine na Studentskom trgu. Oni će u 2025. godinu ući petnaestominutnom tišinom
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Nakon što je društvenim mrežama počeo da kruži snimak izvođenja iz hale mladića koji je držao transparent podrške studentima, pojedini navijači tvrde da su utakmici Partizana prisustvovali pripadnici BIA
Vulin je rekao da se trenutno vodi hibridni rat protiv Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, i to iz jednog centra. Iako nije otkrio koji je to centar, u pravom vulinovskom maniru optužio je sve odreda – Zagreb, Sarajevo, Aljbina Kurtija, regionalne javne ličnosti, predvodnike blokada...
„Ovo je klasičan primer kako nadležne institucije obavljaju posao za koji nisu nadležne. Mi, studenti, borimo se za pravdu i pravo, dok bi BIA trebalo da se bavi onima koji krše ustavni poredak, a ne da vrši pritisak na građane koji se bore za bolje društvo", rekao je student Fakulteta organizacionih nauka Lazar Stojaković, koji je u četvrtak pozvan na na informativni razgovor sa Bezbednosno informativnom agencijom (BIA).
„Studenti su najvažniji i najbolji deo našeg društva, naše buduće kolege, budućnost Srbije i RTS-a. Osuđujemo svaku vrstu nasilja nad njima i nad svim učesnicima mirnih protesta“, navodi se u peticiji koju je potpisalo više od 200 radnika RTS-a
Studenti su se okupili ispred Ministarstva prosvete kako bi podržali srednjoškolce i osudili odluku Ministarstva prosvete o početku raspusta „pre nego što mu je vreme bilo". Ministarki Slavici Đukić Dejanović pevali su: „Izađi mala”
Targetirani aktivisti
Šta je razlog ovakvog saopštenja? Neki od studenata, poput Pavla Cicvarića i Mile Pajić, se istovremeno bave i aktivizmom. Oni su medijima od ranije poznati zbog učešća na prethodnim protestima, kao što su protesti „Srbija protiv nasilja“, protesti nakon decembarskih izbora ili anti-litijumske demonstracije.
Njihova imena se najčešće provlače kroz tabloidne medije gde se gotovo isključivo nazivaju „stranim plaćenicima“ i „Đilasovim studentima“, a nedavno ih je na Pinku, kobajagi usputno, kao organizatore protesta označio i predsednik države. Osim tabloida i političara, oni su česta meta i na društvenim mrežama.
Zbog svega toga, deo javnosti, pa i onaj koji načelno podržava blokade studenata i njihove zahteve, smatra da aktivistima poput njih nije mesto u medijima, gde govore kao predstavnici studenata. Iako su i sami studenti i jednako učestvuju u blokadama.
Osim studenata-aktivista, na meti su neretko i oni koji im daju prostor u medijima, te se često čuje kritika prema novinarima koji ih zovu za izjave ili ih pozivaju u svoje emisije. Nekad se oko toga izgrade različite teorije zavere, kako su mediji i aktivisti u nekakvom talu, kako rade za istog gazdu, i tako dalje.
Međutim, razlog pozivanja javnosti poznatih ličnosti najčešće je pragmatične prirode. To su ljudi čije kontakte mediji već imaju, a često se radi u cajtnotu.
Satanizacija civilnog društva
Veliki deo studenata, ipak, zazire od bilo kakvog stranačkog ili aktivističkog delanja. I to je razumljivo, jer maltene sva istraživanja javnog mnjenja u Srbiji nakon demokratskih promena pokazuju da su političari i političke partije u Srbiji vrlo nepopularni i da im građani, poučeni pređašnjim iskustvom, ne veruju.
Sa druge strane, ograđivanje od aktivista ukazuje na dublji problem. Civilno društvo bi, po definiciji, trebalo da bude jedna od poluga kontrole vlasti. Upravo su aktivisti ti koji u javnu scenu unose teme od šireg društvenog značaja ili pokreću promene u društvu.
U Srbiji se, ipak, termin „nevladina organizacija“ gotovo isključivo koristi u negativnom kontekstu. Iako je nevladina organizacija koja ima međunarodni značaj i humanitarni karakter, na primer, Međunarodni komitet Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.
Plenumski način odlučivanja
Druga opcija dobijanja informacija od studenata jeste putem plenuma, ali taj proces nije jednostavan. Ukoliko se radi o kratkoj izjavi za internet portal, gde se insistira na brzini, on je i nemoguć.
„Kada stigne poziv od strane medija, radna grupa za medije prvo pita da li bi neko od studenata želeo da negde gostuje. Ako se neko javi, mi na plenumu glasamo o tome da li smo saglasni sa tim da nas ta osoba predstavlja“, objašnjava studentkinja jednog od blokiranih fakulteta, čije je ime poznato redakciji.
Nakon toga studenti stupaju u kontakt sa advokatima kako bi njihovi predstavnici u medijima znali da imaju legalnu pomoć ako se nešto desi, a neki fakulteti imaju sopstvene koordinatore za odnose sa javnošću koji su tu da pomognu predstavniku, kaže ova studentkinja za „Vreme“.
Ona dodaje da je „vrlo mali broj studenata spreman da javno istupi, baš zbog toga što smo videli kroz šta prolaze ljudi poput, na primer Pavla Cicvarića. Ili Davud Delimeđac, koji se ne bavi aktivizmom, a kog su po medijima i mrežama razvlačili zbog veroispovesti. Ili Lazara i Luke Stojakovića kojima su objavljena lična dokumenta“.
Metod iz „Blokadne kuharice“
Ovakav kolektivni način istupanja pred medije, koji je sa medijske strane neefikasan, a sa studentske razuman, opisuje se u Blokadnoj kuharici, o kojoj je „Vreme“ ranije pisalo.
Kratki priručnik za organizaciju blokada fakulteta postao je jedan od najdražih načina pokušaja diskreditacije studentskih protesta od strane tabloida i vlasti, a samo zbog toga što je napisan na osnovu iskustva studenata Filozofskog fakulteta u Zagrebu, koji su 2009. godine blokirali fakultet kako bi se izborili za besplatne studije.
Tako je ponikao narativ da blokade fakulteta organizuju Hrvati, mada tabloidi neretko, bez pardona, posežu i za terminom „ustaše“.
U priručniku se, između ostalog, opisuje i odnos studenata sa medijima, a on se delimično primenjuje i u Srbiji.
Kako se navodi, današnji mediji traže lica, „glasnogovornike“, ali „s tim običajem nužno je raskinuti ako se želi spriječiti personalizacija i zasjenjivanje plenuma povlaštenim glasnogovorničkim licima“
„Najefikasniji način izbjegavanja te opasnosti jest anonimnost svih članova kolektiva“, navodi se u knjižici.
', title: 'Ko govori u ime studenata: Topli zec za aktiviste i ostale', pubdate: '2025-01-06 15:00:16', authors: authors, sections: "Društvo", tags: "Aktivisti,Blokada fakulteta,Studentski protesti", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Ko govori u ime studenata: Topli zec za aktiviste i ostale', 'pageContent': '„Pozivam ove devojke i momke koji se tuku oko para za moje rušenje – to što im daju malo spolja, a malo iznutra, nemojte, deco, da se tučete oko toga“, rekao je u programu koji je emitovan uživo, na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre mesec dana, neposredno nakon početka studentskih protesta.
Predsednikov mig ozbiljno su shvatili tabloidi i drugi režimski mediji, te od tog trenutka neprestano traje kampanja protiv studenata. Oni se kontinuirano nazivaju stranim plaćenicima i rušiteljima države, a medijska propaganda dostigla je vrhunac kada su „Večernje novosti“ objavile lična dokumenta studenata Lazara i Luke Stojakovića, insinuirajući da studentske proteste predvode Hrvati.
Kako bi se, tobože, dokazalo da iza studentskih protesta stoje razne interesne grupe, a ne studenti, tabloidi pišu o raznim imenima. Tu su već spomenuti Hrvati, a među kandidatima za nalogodavce protesta našli su se, između ostalih, i Dragan Đilas, Aljbin Kurti, kolektivni Zapad, Sarajevo i hrvatska Sigurnosno-obavještajna agencija.
Ko su organizatori protesta?
„Običan građanin mora da zna razliku šta je student, a šta student-organizator protesta“, naslov je teksta koji je objavio portal B92 na zalasku godine. U tekstu se, ponovo, ponavlja da studentske proteste predvodi mali broj ljudi koji slušaju naredbe od nekog odozgo.
Iako studenti već mesec dana uporno ponavljaju da nema organizatora protesta, već da je temelj pobune dogovor samih studenata, iako je „plenum“ postala najkorišćenija reč u javnom prostoru, tabloidni narativ da iza svega stoje „strani plaćenici“ i NVO aktivisti – ne prestaje.
Nekim studentima takođe nije pravo da se u njihovo ime stalno u kritičkim medijima stalno pojavljuju isti ili slični sagovornici. Studenti u blokadi Pravnog fakulteta su se sada ogradili od svih aktivista i članova nevladinih organizacija.
„Samim tim, njihovi članovi ne smeju biti promovisani kao predstavnici studenata. Svako dalje njihovo gostovanje u ime studenata smatramo zlonamernim i protiv interesa blokada i ispunjenja zahteva“, piše u saopštenju studenata u blokadi Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu objavljenom u ponedeljak (6. januar).
View this post on Instagram
Targetirani aktivisti
Šta je razlog ovakvog saopštenja? Neki od studenata, poput Pavla Cicvarića i Mile Pajić, se istovremeno bave i aktivizmom. Oni su medijima od ranije poznati zbog učešća na prethodnim protestima, kao što su protesti „Srbija protiv nasilja“, protesti nakon decembarskih izbora ili anti-litijumske demonstracije.
Njihova imena se najčešće provlače kroz tabloidne medije gde se gotovo isključivo nazivaju „stranim plaćenicima“ i „Đilasovim studentima“, a nedavno ih je na Pinku, kobajagi usputno, kao organizatore protesta označio i predsednik države. Osim tabloida i političara, oni su česta meta i na društvenim mrežama.
Zbog svega toga, deo javnosti, pa i onaj koji načelno podržava blokade studenata i njihove zahteve, smatra da aktivistima poput njih nije mesto u medijima, gde govore kao predstavnici studenata. Iako su i sami studenti i jednako učestvuju u blokadama.
Osim studenata-aktivista, na meti su neretko i oni koji im daju prostor u medijima, te se često čuje kritika prema novinarima koji ih zovu za izjave ili ih pozivaju u svoje emisije. Nekad se oko toga izgrade različite teorije zavere, kako su mediji i aktivisti u nekakvom talu, kako rade za istog gazdu, i tako dalje.
Međutim, razlog pozivanja javnosti poznatih ličnosti najčešće je pragmatične prirode. To su ljudi čije kontakte mediji već imaju, a često se radi u cajtnotu.
Satanizacija civilnog društva
Veliki deo studenata, ipak, zazire od bilo kakvog stranačkog ili aktivističkog delanja. I to je razumljivo, jer maltene sva istraživanja javnog mnjenja u Srbiji nakon demokratskih promena pokazuju da su političari i političke partije u Srbiji vrlo nepopularni i da im građani, poučeni pređašnjim iskustvom, ne veruju.
Sa druge strane, ograđivanje od aktivista ukazuje na dublji problem. Civilno društvo bi, po definiciji, trebalo da bude jedna od poluga kontrole vlasti. Upravo su aktivisti ti koji u javnu scenu unose teme od šireg društvenog značaja ili pokreću promene u društvu.
U Srbiji se, ipak, termin „nevladina organizacija“ gotovo isključivo koristi u negativnom kontekstu. Iako je nevladina organizacija koja ima međunarodni značaj i humanitarni karakter, na primer, Međunarodni komitet Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.
Plenumski način odlučivanja
Druga opcija dobijanja informacija od studenata jeste putem plenuma, ali taj proces nije jednostavan. Ukoliko se radi o kratkoj izjavi za internet portal, gde se insistira na brzini, on je i nemoguć.
„Kada stigne poziv od strane medija, radna grupa za medije prvo pita da li bi neko od studenata želeo da negde gostuje. Ako se neko javi, mi na plenumu glasamo o tome da li smo saglasni sa tim da nas ta osoba predstavlja“, objašnjava studentkinja jednog od blokiranih fakulteta, čije je ime poznato redakciji.
Nakon toga studenti stupaju u kontakt sa advokatima kako bi njihovi predstavnici u medijima znali da imaju legalnu pomoć ako se nešto desi, a neki fakulteti imaju sopstvene koordinatore za odnose sa javnošću koji su tu da pomognu predstavniku, kaže ova studentkinja za „Vreme“.
Ona dodaje da je „vrlo mali broj studenata spreman da javno istupi, baš zbog toga što smo videli kroz šta prolaze ljudi poput, na primer Pavla Cicvarića. Ili Davud Delimeđac, koji se ne bavi aktivizmom, a kog su po medijima i mrežama razvlačili zbog veroispovesti. Ili Lazara i Luke Stojakovića kojima su objavljena lična dokumenta“.
Metod iz „Blokadne kuharice“
Ovakav kolektivni način istupanja pred medije, koji je sa medijske strane neefikasan, a sa studentske razuman, opisuje se u Blokadnoj kuharici, o kojoj je „Vreme“ ranije pisalo.
Kratki priručnik za organizaciju blokada fakulteta postao je jedan od najdražih načina pokušaja diskreditacije studentskih protesta od strane tabloida i vlasti, a samo zbog toga što je napisan na osnovu iskustva studenata Filozofskog fakulteta u Zagrebu, koji su 2009. godine blokirali fakultet kako bi se izborili za besplatne studije.
Tako je ponikao narativ da blokade fakulteta organizuju Hrvati, mada tabloidi neretko, bez pardona, posežu i za terminom „ustaše“.
U priručniku se, između ostalog, opisuje i odnos studenata sa medijima, a on se delimično primenjuje i u Srbiji.
Kako se navodi, današnji mediji traže lica, „glasnogovornike“, ali „s tim običajem nužno je raskinuti ako se želi spriječiti personalizacija i zasjenjivanje plenuma povlaštenim glasnogovorničkim licima“
„Najefikasniji način izbjegavanja te opasnosti jest anonimnost svih članova kolektiva“, navodi se u knjižici.
', 'pageDate': '2025-01-06 15:00:16', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
