Studenti su zauzeli Studentski kulturni centar, u koji ne može da se uđe bez indeksa. SKC nije samo obična kulturna ustanova, već mesto gde se studentski bunt rađao, razvijao i prenosio, mnogo pre nego što su se današnji studenti rođeni
Kuda se to uputila Srbija? Koji je izlaz iz ove krize? Šta treba da se desi da tužilaštvo sasluša Aleksandra Vučića koji je javno tvrdio da zna ko je počinio krivično delo bespravnog rušenja u Hercegovačkoj ulici i time počinio krivično delo prikrivanja počinioca krivičnog dela? Drugim rečima: koliko bi pritisak u društvu morao da poraste da ova vlast pristane na vladavinu prava koja bi značila njeno razvlašćenje
Iako su i studenti iz Niša izloženi medijskom targetiranju, iako ih neki profesori i deo javnosti pritiskaju i zastrašuju, oni ipak uživaju veliku podršku većeg dela akademske zajednice. Ta podrška ide toliko daleko da je, nakon osnivanja Neformalne grupe niških studenata, osnovana i Neformalna grupa nastavnika, saradnika i istraživača Univerziteta u Nišu
Nastavnici, advokati, glumci i drugi radnici prekidaju posao, studenti su u stalnoj blokadi fakulteta i ulica, a demonstrira se i u najtvrđim uporištima Srpske napredne stranke. Dok se Vučićev karavan seli iz grada u grad, protesti ga prate u stopu. Šta se do sada zaustavilo i gde sve to vodi
“Blokade imaju sve odlike organske promene – promene koja je čista, samonikla i originalna. U takvim okolnostima, teško da je bilo kakva podrška sa strane potrebna da se protest pretvori u političku promenu. Najveća snaga ovog protesta su čvrsti zahtevi. Protest je čist i neinstrumentalizovan. Štaviše, i onaj koji bi pokušao da ga instrumentalizuje, ne zna kako bi to uradio. Zato će svi međunarodni faktori čekati da vide razrešenje situacije i nakon njega zauzeti nove pozicije”
Primer intergeneracijske solidarnosti prilikom zajedničkog protesta penzionera i studenata pokazuje da se radi o društvenom pokretu koji suštinski menja psihološko stanje cele nacije. To je ono što izaziva reakciju kod gledalaca i probija barijeru cenzure
Studenti iz Beograda, Niša, Čačka, Kraljeva, Novog Pazara krenuli su pešaka u Kragujevac, a njihove kolege iz Novog Sada biciklom kako bi stigli na protest koji organizuju kragujevački studenti - „Sretnimo se na Sretenje“
Protesti i blokade ulica i mostova širom Srbije ne jenjavaju, a pitanja koja se nameću su šta dalje i koji je izlaz iz trenutne političke krize. Tim pitanjima bavimo se u novom broju nedeljnika „Vreme“
Andreas Šider, šef delegacije Socijaldemokratske stranke Austrije (SPO), rekao je da je „novosadska nesreća samo vrh ledenog brega koja pokazuje da je situacija u Srbiji više nego ozbiljna“
Prvi korak za izlazak iz krize je ispunjenje svih zahteva studenata, onako kako su ih oni definisali, kaže za „Vreme“ kopredsednik Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomir Lazović
Najavljena Narodna deklaracija o Vojvodini samo je novi bedan pokušaj predsednika Srbije Aleksandra Vučića da podelom na izdajnike i patriote skrene pažnju sa uzroka građanske pobune, smatraju sagovornici „Vremena“
Hoteli, sobe, apartmani - Kragujevac je gotovo ceo bukiran za predstojeći vikend kada je za Sretenje zakazan veliki studentski protest u centru Šumadije
„Ne ulazeći u razloge protesta dela studenata, dodao je, ne mogu da zamislim da se bilo čije dete smrzava na ovim temperaturama, a ono što ne želim svom, ne želim ni tuđem detetu“, naveo je Vučević
Evropska komisija prati ono što se događa na političkoj sceni Srbije, uključujući i proteste studentata, kojima se pridružuju i druge kategorije društva, istakla je evropska komesarka za proširenje Marta Kos
Studenti iz Beograda i Niša pešače ka Kragujevcu kako bi 15. februara učestvovali na velikom protestu. Studenti iz Niša su stigli u Aleksinac, studenti iz Beograda stigli su do Avale, a u četvrtak put Kragujevca kreću i studenti iz Čačka
„Protest studenata u Srbiji je škola demokratije – od učesnika pravi građane. A Evropska unija, koja je na strani Vučića, studentima nije bitna“, piše švajcarski Noje cirher cajtung
Ansambli beogradskih pozorišta u sedmodnevnom su štrajku, a drugog dana obustave rada, šetali su od pozorišta do pozorišta u akciji „Putujuće pozorište“
Pozorišni štrajk u znak podrške studentima FDU dobio je još jednog učesnika – Zvezdara teatar je odlučio da otkaže sve predstave, iako je prethodno planirano da se održe kao gest podrške. Odluka je doneta nakon što su studenti odbili njihovu ponudu za besplatne matine ulaznice
Dok država obezbeđuje sredstva za završetak EXPO-a i Nacionalnog stadiona, najavljene mere za studente i prosvetu suočavaju se sa budžetskim ograničenjima. Ministarstvo finansija već traži uštede od budžetskih korisnika, a neki infrastrukturni projekti su stavljeni na čekanje
Uz ovacije okupljenih, studenti koji su trčali maraton od Novog Sada do Beograda stigli su na plato ispred Filozofskog fakulteta, gde su ih dočekali crveni tepih i gromoglasan aplauz
Jugoslavija se u krvavim sukobima raspala pre 33 godine. Danas, tri decenije kasnije, deca rođena posle vremena zla ujedinjuju region protestima za vladavinu prava
Studenti će proći na putu od Niša do Kragujevca kroz Aleksinac, Ćićevac, Paraćin i Jagodinu. "Odlukom da pešačimo tako veliki put pokazujemo da smo spremni da uradimo nešto ekstremno i izborimo se za pravdu", rekao je jedan pod studenata
Posle Kragujevčana koji su u nedelju (9. februar) dotrčali do Beograda noseći pozivnicu studentima za blokadu koju u tom gradu organizuju u subotu 15. februara, na Sretenje, studenti iz Novog Sada kreću trk do glavnog grada Srbije gde će štafetu predati studentima Univerziteta u Beogradu odakle zajedno nastavljaju ka Kragujevcu
Sto dana od tragedije u Novom Sadu, studenti širom Srbije organizovali su masovne proteste u znak solidarnosti s novosadskim žrtvama. Masovnost ove pobune i pokretanje protesta u gotovo svim opštinama u Srbiji pokazuje da ovaj talas prevazilazi granice – ne samo političke, već i geografske
Dok u Srbiji traju protesti zbog tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, studenti u Sarajevu izlaze na ulice kako bi se borili za pravdu za žrtve prošlogodišnjih poplava u Bosni i Hercegovini. Za katastrofu u kojoj je stradalo 27 ljudi niko nije odgovarao
Prevod
Pozvali su građane da se okupe ispred zgrade i rekli da im je neophodna pomoć spolja, kako bi držali zgradu i zaštitili se od svih potencijalnih pretnji.
„Značile bi nam i donacije – vreće za spavanje, ćebad, podloge, hrana, grejalice, lampe, produžni kablovi. Za sada samo studenti mogu da uđu u SKC, ali nadamo se da ćemo uskoro biti u mogućnosti da otvorimo vrata svima", navodi se u saopštenju.
[caption id="attachment_4884762" align="alignnone" width="854"] Studentski kulturni centar[/caption]
Studenti ističu da je Studentski kulturni centar otuđen od univerziteta i da postoje brojne neregularnosti u radu Upravnog odbora, u kome studenti i profesori čine manjinu, zbog čega on ne radi u korist studenata.
„Sa pravom možemo tvrditi da program godinama unazad ima slab odaziv među studentima i građanima, a kapaciteti ovih prostora ostaju neiskorišćeni. SKC je nekada bio srce beogradskog kulturnog života, a sada se izdaje privatnim kompanijama i pitanje je vremena kada će u potpunosti nestati", ukazali su.
Poručili su da žele da udahnu novi život SKC-u, da ponude slobodan i kvalitetan kulturni program, da oslobode prostor za kritičko mišljenje i samoobrazovanje, da naprave mesto za nove susrete i razmenu ideja, mesto kome se rado vraćaju i koje je sastavni deo njihovog života.
„Jedva čekamo da širom otvorimo naša vrata i da zajedno stvaramo mesto koje ćemo voleti. Nadamo se da se vidimo u što većem broju, jer je naše mesto ovde. SKC studentima", navodi se u saopštenju.
[caption id="attachment_4884761" align="alignnone" width="854"] Studentski kulturni centar[/caption]
Zašto baš SKC
Studenti su zauzeli nekoliko sala za koncerte, jedan izložbeni prostor i brojne hodnike i budžake jedne kulturne ustanove - zvuči kao da su sličan prostor već imali na sopstvenim fakultetima i da sada samo šire opseg svojih blokada.
Ali, SKC nije samo to, samo obična kulturna ustanova. On je mesto gde se studentski bunt rađao, razvijao i prenosio, mnogo pre nego što su se današnji studenti i rodili.
Lako je shvatiti i iz samog naziva - Studentski kulturni centar. Njegovi zidovi pamte i čuvene studentske proteste 1968. godine, kada je zgrada predata u ruke Beogradskom univerzitetu, a hodnici i budžaci sečaju se i da je centar pušten u rad na Dan studenata 1971. godine.
Mesto za bavljenje
Do dolaska Slobodana Miloševića na vlast, SKC je bio mesto glavnih andergraund progresivnih ideja, gde su mladi mogli da iskažu svoj umetnički dojam, ali i političko mišljenje, koje se ponekad razlikovalo od komunističkih stavova u to doba.
Po njegovom modelu ubrzo su stvoreni zagrebački SKUC i ljubljanski ŠKUC.
SKC je gostio i neke od najznačajnijih bendova iz Jugoslavije poput „Šarla akrobate”, „Električnog orgazma”, EKV-a, koji su tu mogli i da vežbaju. Pravu eksploziju izazvao je Novi talas.
„Po Beogradu tada kao pečurke počinju da niču mladi bendovi – Limunovo drvo, Zvuk ulice, BG5, Butik, Igra staklenih perli, Pečat, Kako, Kvazar… Tada niste mogli da prošetate gradom a da iz nekog podruma ne čujete neku svirku, po pravilu veoma zanimljivu", pisalo je ranije „Vreme".
[caption id="attachment_4876203" align="alignnone" width="1024"] Srđan Gojković Gile – Električni orgazam na koncertu u SKC-u, novembar 1980.[/caption]
Na programu su bili i umetnički projekti brojnih disidenata iz drugih komunističkim država sovjetskog bloka. Tako su se održavali „Dani poljske kulture” i tribina „Nova poljska misao”, a bilo je mesta i za zapadnjačke ideje i, naravno, pank.
Momčilo Rajin u SKC dolazi sredinom 1977. na poziv Nebojše Pajkića koji je početkom te godine postao urednik Spoljnjeg programa. O tom vremenu kada je SKC bio epicentar svih dešavanja koja će na kraju iznedriti „Paket aranžman“ pričao je:
„Možda je sve počelo u jesen ’77, kada se u okviru programa Tridanamladeslovenačkekulture desio prvi susret Beograđana sa onim što se nazivalo pankom. Prve večeri nastupili su Pankrti pred zatečenim Beograđanima zavaljenim u udobne fotelje velike sale, i svirali pesme Sex Pistolsa. To je bilo i pomalo komično. Peru Lovšinu, koji se trudio da baš izgleda pankerski, pomagali su na instrumentima ex-hipici. Ipak, to je izazvalo dovoljno interesovanja da mi od 1978. počnemo sa organizovanjem koncerata. Te i sledeće godine imali smo godišnje oko 200 raznih akcija kao što su, koncerti, svirke posle predstave PozorištaDogađaj, tribine sa preslušavanjem ploča koje je preuzeo od mene kasnije Koja, koji se inače stalno muvao okolo. Sećam se da smo tu pustili album Pistolsa NevermindtheBollocks… dan pre puštanja albuma u prodaju u Engleskoj zahvaljujući promocionalnoj kopiji koju smo dobili. Svake prve subote u mesecu organizovan je Dan za bavljenje kad su sve sale SKC-a bile otvorene, a ljudi su donosili svoje instrumente i pojačala i svirali. To je bilo važno za komunikaciju i pružalo je priliku da se svi zainteresovani nađu na jednom mestu i razmenjuju ideje. Iz toga su nastajali mnogi bendovi.“
Novi talas je u to vreme uzimao maha, a SKC ga je prigrlio. Pank, rok, ska, rege - mogli su se čuti na brojnim koncertima, koje su čak podržavali i iz Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) .
Od Novog talasa do novih desničara
Zanimljivo je i da je SKC u to zlatno doba vodio Milorad Vučelić, današnji urednik Večernjih novosti i jedan od medijskih magova ozbiljne i traumatične Miloševićeve propagande tokom 90-ih godina.
Kada je Milošević došao na vlast, SKC je oduzet Beograskom univerzitetu i stavljen je u nadležnost Ministarstva prosvete, koje su vodili SPS-ovci, pa su gornje sale promenile muzički ukus i dovodile brojne narodnjake.
Ipak, mala sala SKC-a, ostala je mesto za alternativne beogradske, pretežno neafirmirane bendove, koji su svirali pank, hevi metal, hard kor, hip-hop...
Komercijalizacija prostora SKC-a počela je još početkom 80-ih godina i taj trend se nastavio tokom nadolazećih decenija. Danas u zgradi SKC-a, na mestu gde je nekada bila pomenuta mala sala nalazi se knjižara Delfi, najveća i po izboru najraznovrsnija knjižara u Beogradu.',
title: 'Zašto je blokiran SKC',
pubdate: '2025-02-13 06:58:42',
authors: authors,
sections: "Vesti",
tags: "Blokada,SKC,Studentski kulturni centar,Studentski protesti",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Zašto je blokiran SKC',
'pageContent': 'Studenti koji su u sredu uveče, 12. februara, ušli u Studentski kulturni centar na plenumu su izglasali blokadu tog nekada kultnog akademskog mesta i na adresi „SKC u blokadi" naveli da se sada u zgradu može ući samo uz indeks.
Za četvrtak veče, 13. februara, studenti su u Velikoj sali SKC najavili i plenum na koji može da se uđe uz indeks.
Pozvali su građane da se okupe ispred zgrade i rekli da im je neophodna pomoć spolja, kako bi držali zgradu i zaštitili se od svih potencijalnih pretnji.
„Značile bi nam i donacije – vreće za spavanje, ćebad, podloge, hrana, grejalice, lampe, produžni kablovi. Za sada samo studenti mogu da uđu u SKC, ali nadamo se da ćemo uskoro biti u mogućnosti da otvorimo vrata svima", navodi se u saopštenju.
[caption id="attachment_4884762" align="alignnone" width="854"] Studentski kulturni centar[/caption]
Studenti ističu da je Studentski kulturni centar otuđen od univerziteta i da postoje brojne neregularnosti u radu Upravnog odbora, u kome studenti i profesori čine manjinu, zbog čega on ne radi u korist studenata.
„Sa pravom možemo tvrditi da program godinama unazad ima slab odaziv među studentima i građanima, a kapaciteti ovih prostora ostaju neiskorišćeni. SKC je nekada bio srce beogradskog kulturnog života, a sada se izdaje privatnim kompanijama i pitanje je vremena kada će u potpunosti nestati", ukazali su.
Poručili su da žele da udahnu novi život SKC-u, da ponude slobodan i kvalitetan kulturni program, da oslobode prostor za kritičko mišljenje i samoobrazovanje, da naprave mesto za nove susrete i razmenu ideja, mesto kome se rado vraćaju i koje je sastavni deo njihovog života.
„Jedva čekamo da širom otvorimo naša vrata i da zajedno stvaramo mesto koje ćemo voleti. Nadamo se da se vidimo u što većem broju, jer je naše mesto ovde. SKC studentima", navodi se u saopštenju.
[caption id="attachment_4884761" align="alignnone" width="854"] Studentski kulturni centar[/caption]
Zašto baš SKC
Studenti su zauzeli nekoliko sala za koncerte, jedan izložbeni prostor i brojne hodnike i budžake jedne kulturne ustanove - zvuči kao da su sličan prostor već imali na sopstvenim fakultetima i da sada samo šire opseg svojih blokada.
Ali, SKC nije samo to, samo obična kulturna ustanova. On je mesto gde se studentski bunt rađao, razvijao i prenosio, mnogo pre nego što su se današnji studenti i rodili.
Lako je shvatiti i iz samog naziva - Studentski kulturni centar. Njegovi zidovi pamte i čuvene studentske proteste 1968. godine, kada je zgrada predata u ruke Beogradskom univerzitetu, a hodnici i budžaci sečaju se i da je centar pušten u rad na Dan studenata 1971. godine.
Mesto za bavljenje
Do dolaska Slobodana Miloševića na vlast, SKC je bio mesto glavnih andergraund progresivnih ideja, gde su mladi mogli da iskažu svoj umetnički dojam, ali i političko mišljenje, koje se ponekad razlikovalo od komunističkih stavova u to doba.
Po njegovom modelu ubrzo su stvoreni zagrebački SKUC i ljubljanski ŠKUC.
SKC je gostio i neke od najznačajnijih bendova iz Jugoslavije poput „Šarla akrobate”, „Električnog orgazma”, EKV-a, koji su tu mogli i da vežbaju. Pravu eksploziju izazvao je Novi talas.
„Po Beogradu tada kao pečurke počinju da niču mladi bendovi – Limunovo drvo, Zvuk ulice, BG5, Butik, Igra staklenih perli, Pečat, Kako, Kvazar… Tada niste mogli da prošetate gradom a da iz nekog podruma ne čujete neku svirku, po pravilu veoma zanimljivu", pisalo je ranije „Vreme".
[caption id="attachment_4876203" align="alignnone" width="1024"] Srđan Gojković Gile – Električni orgazam na koncertu u SKC-u, novembar 1980.[/caption]
Na programu su bili i umetnički projekti brojnih disidenata iz drugih komunističkim država sovjetskog bloka. Tako su se održavali „Dani poljske kulture” i tribina „Nova poljska misao”, a bilo je mesta i za zapadnjačke ideje i, naravno, pank.
Momčilo Rajin u SKC dolazi sredinom 1977. na poziv Nebojše Pajkića koji je početkom te godine postao urednik Spoljnjeg programa. O tom vremenu kada je SKC bio epicentar svih dešavanja koja će na kraju iznedriti „Paket aranžman“ pričao je:
„Možda je sve počelo u jesen ’77, kada se u okviru programa Tridanamladeslovenačkekulture desio prvi susret Beograđana sa onim što se nazivalo pankom. Prve večeri nastupili su Pankrti pred zatečenim Beograđanima zavaljenim u udobne fotelje velike sale, i svirali pesme Sex Pistolsa. To je bilo i pomalo komično. Peru Lovšinu, koji se trudio da baš izgleda pankerski, pomagali su na instrumentima ex-hipici. Ipak, to je izazvalo dovoljno interesovanja da mi od 1978. počnemo sa organizovanjem koncerata. Te i sledeće godine imali smo godišnje oko 200 raznih akcija kao što su, koncerti, svirke posle predstave PozorištaDogađaj, tribine sa preslušavanjem ploča koje je preuzeo od mene kasnije Koja, koji se inače stalno muvao okolo. Sećam se da smo tu pustili album Pistolsa NevermindtheBollocks… dan pre puštanja albuma u prodaju u Engleskoj zahvaljujući promocionalnoj kopiji koju smo dobili. Svake prve subote u mesecu organizovan je Dan za bavljenje kad su sve sale SKC-a bile otvorene, a ljudi su donosili svoje instrumente i pojačala i svirali. To je bilo važno za komunikaciju i pružalo je priliku da se svi zainteresovani nađu na jednom mestu i razmenjuju ideje. Iz toga su nastajali mnogi bendovi.“
Novi talas je u to vreme uzimao maha, a SKC ga je prigrlio. Pank, rok, ska, rege - mogli su se čuti na brojnim koncertima, koje su čak podržavali i iz Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) .
Od Novog talasa do novih desničara
Zanimljivo je i da je SKC u to zlatno doba vodio Milorad Vučelić, današnji urednik Večernjih novosti i jedan od medijskih magova ozbiljne i traumatične Miloševićeve propagande tokom 90-ih godina.
Kada je Milošević došao na vlast, SKC je oduzet Beograskom univerzitetu i stavljen je u nadležnost Ministarstva prosvete, koje su vodili SPS-ovci, pa su gornje sale promenile muzički ukus i dovodile brojne narodnjake.
Ipak, mala sala SKC-a, ostala je mesto za alternativne beogradske, pretežno neafirmirane bendove, koji su svirali pank, hevi metal, hard kor, hip-hop...
Komercijalizacija prostora SKC-a počela je još početkom 80-ih godina i taj trend se nastavio tokom nadolazećih decenija. Danas u zgradi SKC-a, na mestu gde je nekada bila pomenuta mala sala nalazi se knjižara Delfi, najveća i po izboru najraznovrsnija knjižara u Beogradu.',
'pageDate': '2025-02-13 06:58:42',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
