Podele u Srbiji na „mi i oni”, „lažna elita ili krezubi”, „Zvezda ili Partizan”, „Evropa ili Rusija” ponovo su se razbuktale kako studentski protesti uzimaju maha. Radikalizacijom odgovora vlasti društvo se još više polarizuje po novom merilu – „ćaci ili đaci”
Od petka do danas, od Toronta i San Franciska preko Dablina i Budimpešte do Atine, održani su skupovi kojima je dijaspora poslala poruke podrške studentima u Srbiji
Ulazak preko stotinu studenata u zgradu Univerziteta, uz glasno odobravanje i aplauze, pratilo je na desetine građana koji su došli da im pruže podršku
Predsednik Vučić je tražio da se Građevinskom fakultetu dostave dokazi o zgradi Železničke stanice koji nedostaju, a VJT je potvrdio da su napadači na studente FDU procesuirani 40 dana nakon incidenta, kao i da nikada nisu zatražili da im se odredi pritvor. Sve to dokazuje da zahtevi studenata nisu ispunjeni
"Daj nam kobre da se igramo“ i ostale ubojite, precizne, ironične i prkosne poruke sa studentskih protesta pokazuju da se u Srbiji nešto već promenilo
Protesti studenata i građana nastavljeni su uz najavu poljoprivrednika da će u Novom Sadu ostati sa svojim traktorima do 1. februara za kada je planiran veliki protest
Motociklisti su studentima uručili donacije, a onda im se i priključili na blokadi u 11.52
Očekuje se da u naredna dva do tri dana bude otpuštena iz bolnice
Blokada Kisačkog mosta počela je jer je policija sprečila poljoprivrednike iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije da traktorima odu u studentski kampus u Novom Sadu. U pomoć su im pritrčali studenti, pa su se pripadnici Žandarmerije povukli
Studenti su pokazali da mogu da se ćeraju sa vlašću u nedogled. Ne pokazuju ni trunčicu zamora, straha, brzi su, organizovani, motivisani da normalizuju nenormalnu zemlju u kojoj žive i pokreću sve masovniju građansku neposlušnost
Provladini mediji i predsednik Aleksandar Vučić se brinu da će predstava u kojoj glumica povraća nad srpskom zastavom pogrešno uticati na studente, dokazujući da našu omladinu truju „oni drugi“
Studenti u blokadi su na društvenim mrežama podelili video sa brojnim savetima građanima kako da se ponašaju u petak (24. januar), za kada su pozvali na generalni štrajk
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić upozorila je da nastavak blokada fakulteta ima „tri pretnje“ i da je „medeni mesec prošao“, jer „dolazi trenutak da se prekinu šanse da se ispravi ovo“
Studentkinja Sonja Ponjavić nema posledica zbog povrede, u dobrom je opštem stanju nakon urađene kontrolne dijagnostike i puštena je kući
Studenti Novog Pazara pored svih drugih zahteva traže i pravdu za svog kolegu Ernada Bakana koji je izgubio život kada ga je pregazio auto u Beogradu
Na skupu podrške prosvetnim radnicima i njihovom sutrašnjem protestu, u mnogim gradovima Srbije su od 16 časova održani protesti „Školski čas u zadnji čas“, a petnaest minuta tišine je bilo istovremeno. Skupovi podrške studentima bili i u Evropi
Studenti Univerziteta umetnosti u Beogradu pozvali su sve umetnike i zaposlene u kulturi da obustave rad. Pozorišta o tome odlučuju u ponedeljak
Na protestu „Naše pravo da znamo sve“ zabeležen je prosečan broj od 3,15 ljudi po kvadratnom metru na više od 10.000 kvadratnih metara
Zahtev studenata je opet bio jednostavan i najnormalniji: aman ljudi, urednici, novinari, radite svoj posao profesionalno, ne zamajavajte više narod
Gromoglasna buka desetina hiljada ljudi čula se za vreme Dnevnika 2 na RTS-u. Studenti, i građani koji su se odazvali njihovom pozivu, zahtevali su profesionalno izveštavanje Javnog servisa u javnom, a ne u interesu vlasti
Nekoliko sati nakon što je u Ruzveltovoj ulici tokom protesta automobil pregazio jednu studentkinju prava i naneo joj teške telesne povrede, na raskrsnici kod Pravnog fakulteta okupilo se više hiljada studenata
Dok predsednica Skupštine Ana Brnabić preti studentima da će zbog blokada izgubiti mesto na budžetu, bivši studenti govore za „Vreme“ šta su izgubili, a šta dobili te zime 1996-97, kada su preskočili jedan ispitni rok
Ministar policije Ivica Dačić izjavio je da je zabeležen samo jedan prijavljen incident ispred Pravnog fakulteta, dok studenti demantuju ove tvrdnje, navodeći da je policija prisutna i aktivno pregleda sigurnosne snimke zajedno s njima
Doček Srpske nove godine je otkazan zato što su noćas nepoznata lica ušla u zgradu Tehničkih fakulteta u Beogradu, i kako su rekli studenti, pretili im i optužili ih da sarađuju sa političkim strankama, rečeno je na početku protesta u Beogradu. O protestu je uživo izveštavao i britanski The Independent
Studenti su blokirali Mostarsku petlju. Poruka je jasna: niti smo se osuli, niti umorili, ne nameravamo da stanemo, a Aleksandra Vučića ne fermamo ni dva odsto, jer se predsednik države ni za šta ne pita
„Godinu 7533. dočekujemo zajedno uz studentske aktivnosti širom grada“, poručili su studenti koji blokiraju fakultete u Novom Sadu
Studenti su u petak (10. januara) organizovali još jedan protest na Mostarskoj petlji, koji je završen u 15 časova, kako je i najavljeno. U subotu se studenti okupljaju oko BIA
Kad su većina bili Ćaci škola za koje ne znaju gde se nalaze, onda pišu ovakve grafite. Slika i prilika i suštinska razlika između Đaka koji su na ulici, i Ćaka koji sede u "institucijama" i vode državu https://t.co/Tp8CTEvaz3
— Vladimir Medjak/Владимир Међак (@VMedjak) January 22, 2025
Ne mrežama je sve uočljivije i ono „ili jesi ili nisi”, a pojedini samo stavljaju „ili ili”.Ćaci u školu da se opismene, djaci u štrajk! pic.twitter.com/ycrfqbAWTr
— IzVesna (@izvesnavesna) January 22, 2025
Ili jesi, ili nisi... STUDENTI, PROSVETA, ADVOKATI, POLJOPRIVREDNICI... TI? pic.twitter.com/MTtknP8tzJ
— Igor Avžner GENERALNI ŠTRAJK (@igorfocus) January 20, 2025
Da li se smanjuje broj neopredeljenih?
Ovakve pojave u Srbiji, Slobodan Cvejić, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, objašnjava kao situaciju u „veoma polarizovanom društvu”. „I inače (u Srbiji) postoje velike socijalne i identitetske razlike zbog neravnomernog toka modernizacije tokom čitava prethodna dva veka, od kako Srbija traži svoje mesto među evropskim narodima”, dodaje on. U redovnim situacijama, kaže Cvejić, broj neopredeljenih je veći nego broj opredeljenih (bilo za ili protiv). „Ali, glavna odlika ovog protesta, izazvanog nesrećom u Novom Sadu, gde je bilo sasvim očigledno da korupcija i nemar odnose ljudske živote, je da je broj motivisanih daleko veći, i to onih koji su protiv ovog režima”, kaže Cvejić. Jedna priča: Ćaci i đaci za stolom David ima prijatelja sa bivšeg posla, sa kojim se druži već 15 godina, a imaju običaj da jednom nedeljno idu na pivo. Za stolom u kafani, David je, kaže za „Vreme”, konstatovao da se „u dobrom smeru odvijaju protesti, da se napravio barem neki korak ka promenama, do potencijalnih ostavki”. „Tu se taj moj drug, koga nikada nismo mogli da svrstamo tačno negde, ali jeste i ranije svašta komentarisao, nasmeja i kaže 'vi mnogo krivite Vučića za sve, država prolazi kroz najbolji period u istoriji Srbije'. Ja ga onda pitam šta je tu tako dobro, on kaže 'tu su putevi, da se gradi, nikad bolje nije Beograd izgledao, nikad više para nije bilo, postajemo bitni u svetu'”, dodaje David. Onda se potegla priča oko štrajka nastavnika, a sestra Davidovog prijatelja je prosvetni radnik, za nju je, kaže prokomentarisao „ko joj je kriv, to zanimanje nije profitabilno”. „Kada je još rekao i da 'korupcija postoji svuda u svetu i da padaju nadstrešnice svuda u svetu', ali i 'najlakše bi vama bilo njega da ubiju', tačno one rečenice koje slušamo stalno u tabloidima, tu sam poludeo i počeo da se derem po kafani”, kaže još David, koji ne može najbolje da objasni zašto ga svi ovi komentari baš sada toliko nerviraju i kako je prethodnih 13 godina, koliko je SNS na vlasti, uspeo da sedi jednom nedeljno sa istim prijateljem. „Sada su ipak u pitanju ljudski životi, a on mi ponavlja identičnu izjavu koju je negde pročitao.” Podele su namerno održavane i razvijane, misli Cvejić, pod „neoradikalskom vlašću”. „U takvom kontekstu logično je da, kada se društvena situacija zaoštri, podela na - za i protiv - postane jača”, dodaje profesor, koji je i narodni poslanik na listi Zdravka Ponoša.', title: 'Porast netrpeljivosti: Podela Srbije po Ćaciju', pubdate: '2025-01-27 13:13:05', authors: authors, sections: "Društvo,Razno", tags: "Ćaci,Protesti nastavnika,Protesti studenata,Studenti", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Porast netrpeljivosti: Podela Srbije po Ćaciju', 'pageContent': 'Ako ste proteklog vikenda otvorili stranicu na društvenim mrežama „studenti u blokadi” da vidite kada da idete na Autokomandu ili ste, pak, klinknuli na „vučićuverujem” na Instagramu, da odslušate govore sa kontramitinga SNS-a u Jagodini - onda je i vas Ćaci jasno podelio.
Izraz ćaci delo je nepoznatog autora koji je crvenom bojom ispisao natpis „ćaci u školu” na ulazu u Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu i tako pokušao da privoli đake da sednu u klupe, iako su mnoge škole štrajkovale od 20. januara i tako pružile podršku studentskom bojkotu. Mnogi veruju da je, sada već popularni Ćaci, zapravo SNS-ovac koji je pomalo zaboravio ćirilicu, pa mu je čirilično Đ (Ђ) ispalo - Ć (Ћ). Tako je na već poznate podele u Srbiji na „mi i oni”, „lažna elita ili krezubi”, „Zvezda ili Partizan”, „Evropa ili Rusija”, koje za „Vreme” navodi sociolog Slobodan Cvejić, dodato i „ili si ćaci ili đaci”.SStudenne znam gde je problem. ĆACI stvarno treba da se vrate u školu, a ĐACI mogu na ulice.
činjenice mislim dobar grafit pic.twitter.com/0So2H3Zu5r — Danijel Milošević (@suri_orao) January 22, 2025Kad su većina bili Ćaci škola za koje ne znaju gde se nalaze, onda pišu ovakve grafite. Slika i prilika i suštinska razlika između Đaka koji su na ulici, i Ćaka koji sede u "institucijama" i vode državu https://t.co/Tp8CTEvaz3
— Vladimir Medjak/Владимир Међак (@VMedjak) January 22, 2025
Ne mrežama je sve uočljivije i ono „ili jesi ili nisi”, a pojedini samo stavljaju „ili ili”.Ćaci u školu da se opismene, djaci u štrajk! pic.twitter.com/ycrfqbAWTr
— IzVesna (@izvesnavesna) January 22, 2025
Ili jesi, ili nisi... STUDENTI, PROSVETA, ADVOKATI, POLJOPRIVREDNICI... TI? pic.twitter.com/MTtknP8tzJ
— Igor Avžner GENERALNI ŠTRAJK (@igorfocus) January 20, 2025
Da li se smanjuje broj neopredeljenih?
Ovakve pojave u Srbiji, Slobodan Cvejić, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, objašnjava kao situaciju u „veoma polarizovanom društvu”. „I inače (u Srbiji) postoje velike socijalne i identitetske razlike zbog neravnomernog toka modernizacije tokom čitava prethodna dva veka, od kako Srbija traži svoje mesto među evropskim narodima”, dodaje on. U redovnim situacijama, kaže Cvejić, broj neopredeljenih je veći nego broj opredeljenih (bilo za ili protiv). „Ali, glavna odlika ovog protesta, izazvanog nesrećom u Novom Sadu, gde je bilo sasvim očigledno da korupcija i nemar odnose ljudske živote, je da je broj motivisanih daleko veći, i to onih koji su protiv ovog režima”, kaže Cvejić. Jedna priča: Ćaci i đaci za stolom David ima prijatelja sa bivšeg posla, sa kojim se druži već 15 godina, a imaju običaj da jednom nedeljno idu na pivo. Za stolom u kafani, David je, kaže za „Vreme”, konstatovao da se „u dobrom smeru odvijaju protesti, da se napravio barem neki korak ka promenama, do potencijalnih ostavki”. „Tu se taj moj drug, koga nikada nismo mogli da svrstamo tačno negde, ali jeste i ranije svašta komentarisao, nasmeja i kaže 'vi mnogo krivite Vučića za sve, država prolazi kroz najbolji period u istoriji Srbije'. Ja ga onda pitam šta je tu tako dobro, on kaže 'tu su putevi, da se gradi, nikad bolje nije Beograd izgledao, nikad više para nije bilo, postajemo bitni u svetu'”, dodaje David. Onda se potegla priča oko štrajka nastavnika, a sestra Davidovog prijatelja je prosvetni radnik, za nju je, kaže prokomentarisao „ko joj je kriv, to zanimanje nije profitabilno”. „Kada je još rekao i da 'korupcija postoji svuda u svetu i da padaju nadstrešnice svuda u svetu', ali i 'najlakše bi vama bilo njega da ubiju', tačno one rečenice koje slušamo stalno u tabloidima, tu sam poludeo i počeo da se derem po kafani”, kaže još David, koji ne može najbolje da objasni zašto ga svi ovi komentari baš sada toliko nerviraju i kako je prethodnih 13 godina, koliko je SNS na vlasti, uspeo da sedi jednom nedeljno sa istim prijateljem. „Sada su ipak u pitanju ljudski životi, a on mi ponavlja identičnu izjavu koju je negde pročitao.” Podele su namerno održavane i razvijane, misli Cvejić, pod „neoradikalskom vlašću”. „U takvom kontekstu logično je da, kada se društvena situacija zaoštri, podela na - za i protiv - postane jača”, dodaje profesor, koji je i narodni poslanik na listi Zdravka Ponoša.', 'pageDate': '2025-01-27 13:13:05', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
