Izgleda da se Novak Đoković svojom nemuštom i izmoljenom, bledom i ne baš odlučnom podrškom studentskim protestima ozbiljno zamerio režimu Aleksandra Vučića, jer je čovek koji zvanično obavlja funkciju predsednika Srbije, a usput voli i da uređuje medije, očigledno izdao ferman kojim je zabranjeno objavljivati vesti o uspesima koje najbolji teniser u istoriji postiže ovih dana.
Tako bar tvrde zabrinuti konzumenti sportskih vesti i neki kreatori tih sadržaja, kojima, i jednima i drugima, nikada nije dosta priča o fantastičnim uspesima najpopularnijeg Srbina koji je milionima teniskih fanova zavrteo pamet efektnije nego bilo koji topsin.
Ne navodeći tačno o kojim medijima je reč zabrinuti ljubitelji lika i dela Novaka Đokovića pomalo panično primećuju da „najbolji teniser svih vremena za određene medije u svojoj otadžbini kao da ne postoji“.
Nole dobar samo za klikove?
Jedan zabrinuti sportski sajt naveo je tako da je „najbolji srpski sportista u istoriji i najbolji teniser ikada, započeo sezonu na turniru u Brizbejnu, ali da pojedini srpski mediji izgleda o tome nisu obavešteni“.
Taj sajt konstatuje da „naravno da su obavešteni“ ti mediji koji kuliraju Đokovića, ali da je „upadljivo da Noleta, na kome su proteklih godina ti isti ‘skupljali’ klikove 365 dana u godini, jednostavno nema. Nema izveštaja, nema Novaka u naslovima, nema fotke, bilo kakvog traga“.
Pravi razlog zbog kog bi Đoković imao takav tretman se navodi, ali se pretpostavlja da bi razlog mogao da bude već pomenuta podrška studentskim protestima.
Podrškica bez jake bekhend paralele
Podsećanja radi, za razliku od nebrojenih trenutaka kada je Đoković nakon nekog teško, ali efektnog dobijenog poena, stisnutom pesnicom uspeha bodrio sebe i povećavao hajp kod gledalaca kraj malih ekrana, podrška studentima bila je onako… kao jedva prebačena loptica preko mreže. Umesto da je nekim od svojih čuvenih udaraca zakucao režim koji beži od odgovornosti, Đoković je u nekoliko uopštenih fraza podržao studente, sasvim benigno.
No dobro, sportisti, a posebno vrhunski sportisti kakav je Đoković moraju da vode računa da se nikome ne zameraju previše, jer je njihova osnovna misija da promovišu sportske ideale koji malo ili nikakve veze s politikom nemaju, ali i da zabave što veći broj ljudi i navedu ih da zaborave na svakodnevne egzistencijalne probleme, što takođe ne ide ruku pod ruku sa politikom.
Međutim, čak i ta podrškica studentskim protestima, smatraju njegovi fanovi, bila je dovoljna za bojkot Đokovića u medijima pod kontrolom Vučića, mada nije jasno zašto njegovi fanovi uopšte odlaze da se o bilo čemu informišu u takvim medijima, pa i o sportu.
I Željko Obradović „u bunkeru“
Bojkot Đokovića podseća na bojkot jednog drugog sportskog velikana, koji je, za razliku od najboljeg tenisera svih vremena, bio maestralan sa rečima, kao što je maestralan i u sportu. Reč je o Željku Obradoviću.
Govoreći o studentima Obradović je rekao da „oni žele da prave društvo kakvo oni misle i imaju svoje zahteve“.
„Na kraju oni će biti ti koji će voditi ovu zemlju. Apsolutna podrška jer ako ne podržavaš mladost i mlade ljude, koga ćeš da podržiš“, bio je precizan i nedvosmislen Obradović.
Deo oko toga da će studenti voditi Srbiju sasvim sigurno je najviše zaboleo Vučića, jer je sada sasvim jasno da on ne može da zamisli da Srbiju iko ikada osim njega može da vodi.
Zbog takve podrške tabloidi pod kontrolom Vučića dobili su naredbu ne samo da bojkotuju Obradovića, nego i da ga prostački vređaju, pa je tako portala Alo objavio „tekst“ s naslovom: „USPELI STE U ŽIVOTU! ‘JE*I ŽELjKO GLUPOG VUČIĆA’: Obradović se šatro pravda, a Ostoja srećan ćuti!“.
Ipak, ma koliko Đokovićevi fanovi strahovali, mogućnost da on i njegovi uspesi zauvek budu „na ledu“ ravna je nuli, jer takve vesti, kao što onaj gorepomenuti sporstki sajt primetio, donose ogroman broj klikova. Čak i kad Đoković ode u penziju tabloidi će, ako im ponestane „mesa“, uvek moči da stave Đokovićevu fotografiju pored Tesline i ponukaju svoje čitaoce da pronađu „neverovatnu sličnost“ dva najveća Srbina koja su Zemljom hodila.
