Železničke nesreće koje se pamte

SUDAR VOZOVA NA STANICI U JAJINCIMA 1964
Na 14. kilometru od Beograda ka Maloj Krsni, u blizini stanice Jajinci, u ranu zoru 4. januara 1964. godine, oko 5.30 sati, putnički voz broj 21 – 13 iz Požarevca, koji se kretao brzinom od 60 kilometara na čas, naleteo na ubrzani putnički voz iz Niša broj 117.

Od 1200 putnika koji su tog jutra žurili na posao i u školu, poginula je 61 osoba, najviše iz sela sa obeju strana pruge Požarevac–Beograd, a oko 300 je teže i lakše povređeno. Okrivljen je otpravnik vozova u Jajincima koji je na poziv šefa stanice Beli Potok sa pitanjem da li može da primi voz iz Niša odgovorio potvrdno, a zatim je upisao u dnevnik da je voz 117 prošao kroz Jajince i otišao u Topčider, ali to se nije dogodilo i na voz koji je još bio u stanici naleteo je putnički voz iz Požarevca. Na saslušanju je otpravnik tvrdio da je svestan šta je uradio, ali ne ume da objasni zašto je tako postupio.

Skretničar koji je bio u kancelariji kod otpravnika nije obavestio šefa stanice da voz 117 nije prošao, pa ni onda kada je šef stanice u Topčideru pitao šta je sa tim vozom.

POŽAR NA LOKOMOTIVI U TUNELU VRANDUK KOD ZENICE 1971
Oko 300 metara pre nego što će izaći iz tunela Vranduk dugog 1.532 metra, 14. februara 1971. zapalila se dizel lokomotiva u kojoj je bilo dve tone goriva, a koja je vukla devet putničkih vagona lokalnog voza 820 što je saobraćao na relaciji Žepče–Zenica. Stradala su 33 putnika, dok ih je 117 teže ili lakše povređeno.

PREBRZ ULAZAK VOZA NA VIŠE KOLOSEKA KOLODVORA U ZAGREBU 1974
Železnička nesreća na Glavnom kolodvoru u Zagrebu dogodila se 30. avgusta 1974. U 22.40 ekspresni putnički voz broj 10410 na relaciji Atina – Beograd – Zagreb – Dortmund ušao je u skretnicu brzinom od 104 km/h umesto dozvoljenom 50 km/h, tako da je lokomotiva ušla sama na drugi kolosek, a svih devet vagona je iskočilo iz šina i prevrnulo se, pri čemu je identifikovano 167 poginulih, neki od njih zbog električnog udara jer je voz prevrtanjem istrgao stubove električnih vodova, a zbog težine nesreće nje utvrđen broj neidentifikovanih stradalih putnika. U vozu je bilo približno 400 ljudi, među kojima su većina bili gastarbajteri koji su se vraćali sa letnjeg odmora na rad u SR Nemačku.

NALETANJE VOZA NA VOZ 1979. NA RANŽIRNOJ STANICI U STALAĆU
Na ranžirnoj stanici u Stalaću teretni voz je 13. septembra 1979. prošao kroz crveno svetlo, prebrzo uleteo na kolosek i zario se u putnički voz koji je upravo kretao. Na suđenju je iznet podatak da je sa lokomotive na silu prethodno bio demontiran sigurnosni uređaj kakvi se fabrički ugrađuju da bi sprečili mašinovođu da zaspi. Poginula su 72 putnika.

ISKAKANJE VOZA IZ ŠINA 2005. U OSAKI U JAPANU
Voz u Amagasakiju, blizu Osake u Japanu, 25. aprila 2005. iskočio je iz šina zato što je mašinovođa pokušavao da četiri minuta pre nesreće nadoknadi kašnjenje koje je iznosilo 90 sekundi. Na mestu nesreće kašnjenje je smanjeno na 60 sekundi… Od 700 putnika poginulo je 106, a 562 je povređeno. Posle te nesreće, japansko ministarstvo za transport je naložilo železničkim kompanijama da u većoj meri automatizuju sisteme za zaustavljanje vozova na oštrim krivinama.

ISKLIZNUĆE BRZOG VOZA U LAPOVU 1988
Kada je putnički voz Beograd–Skoplje ogromnom brzinom prolazio kroz ranžirnu železničku stanicu u Lapovu 9. oktobra 1988, na jednoj od skretnica iz šina su iskočila dva putnička vagona u kojima su poginule 34 osobe.

UDAR BRZOG VOZA U MOST U EŠEDEU U NEMAČKOJ 1998
U junu 1998. godine, brzi voz koji se kretao brzinom od 200 km/h, udario je u most u Ešedeu, u Nemačkoj, uzrokujući njegovo urušavanje. Poginula je 101 osoba i povređeno više od 100. To je bila najsmrtonosnija posleratna železnička katastrofa u Nemačkoj.

DIREKTNI SUDAR 1999. U PADINGTONU U VELIKOJ BRITANIJI
Kada je u oktobru 1999. voz koji je krenuo sa londonske stanice Padington prošao kroz crveno svetlo i udario u nadolazeći brzi voz, poginula je 31 osoba. Povređeno je oko 400 ljudi.

ISKLIZNUĆE IZ ŠINA VOZA BEZ KOČNICA U TUNELU KOd BIOČA U CRNOJ GORI I SURVAVANJE U KLISURU MORAČE 2006
Dva vagona putničkog elektromotornog voza 6193 na relaciji Bijelo Polje – Podgorica 23. januara 2006. oko 16 sati iskliznula su sa šina u tunelu, a dva su se survala u kanjon Morače na izlazu iz tunela kod Bioča, deset kilometara severno od Podgorice. Voz je trebalo da stane u Bioču, ali se zbog kvara kočionog sistema to nije desilo.

Mašinovođa koji je u Kolašinu primetio da kočioni sistem nije ispravan, mada na upravljačkom pultu nijedna signalna sijalica nije ukazivala na kvar, zaustavio je voz u Bratonožićima, a kako nije mogao da isključi glavni prekidač, postavio je četiri zaustavne papučice s namerom da potkoči voz. Ali, kada je hteo da mobilnim telefonom zatraži pomoćnu lokomotivu, voz je sam krenuo i nekontrolisano jurio niz kosinu, ubrzavajući je ušao u tunel i tu je iskočio iz šina udarajući u zidove tunela. Dva vagona su ostala u tunelu, a dva su se petsto metara dalje survala niz strminu. U nesreći je poginulo četrdeset petoro ljudi, uključujući petoro dece, a povređeno je 184.

EKSPLOZIJA 2009. NA STANICI U VIJAREĐU, U ITALIJI
Teretni voz koji je prevozio gas iskočio je 2009. iz šina na stanici Vijaređo, u blizini toskanskog grada Luka, i gas je eksplodirao ubivši 32 osobe. Uzrok nesreće: loše održavane osovine voza.

SUDAR ZBOG PROLASKA KROZ CRVENO 2010. U BRISELU, U BELGIJI
Kada je tokom jutarnjeg špica 15. februara 2010. jedan od prigradskih vozova prošao kroz crveno svetlo u predgrađu Brisela, sudario se s drugim vozom. Poginula je 71 osoba, a povređena 171. Zbog prolaska voza kroz crveno svetlo, do slične nesreće došlo je i godinu dana ranije, a tada data obećanja da će biti uvedene nove mere sigurnosti nisu bila ispunjena.

SUDAR PRIGRADSKIH VOZOVA 2016. U PULJI, U ITALIJI
U južnom regionu Pulje u julu 2016. sudarila su se dva prigradska voza zbog greške u komunikaciji između stanica sa kojih su krenuli u jutarnjim satima. Poginula je 31 osoba, a više desetina je povređeno.

SUDAR VOZOVA U BAD AIBLINGU U NEMAČKOJ 2016
Dva prigradska voza sudarila su se 9. februara 2016. u blizini nemačkog južnog banjskog grada Bad Aiblinga. Poginulo je 12 osoba, a nekoliko desetina putnika je povređeno.
Za nesreću je okrivljen železnički dispečer, koji je optužen da je malo pre nesreće “uključio svoj mobilni telefon dok je bio na dužnosti u jutro katastrofe, pokrenuo onlajn kompjutersku igricu i aktivno je igrao tokom dužeg perioda do neposredno pre sudara voza i zanet igricom izveo loše pretpostavke, poslao pogrešne signale vozovima i pritisnuo pogrešne kombinacije radio-tastera, tako da mašinovođe nisu mogle da prime upozoravajuću poruku”.

PREVRTANJE MEĐUGRADSKOG VOZA ALVIA KOD SANTJAGO DE KAMPOSTELA, U ŠPANIJI 2013
Kada je 2013. komforni ekspresni međugradski voz Alvia 151 brzinom od 179 km/h na krivini Grandijera, na kojoj je brzina ograničena na 80 km/h, izleteo sa šina i udario u zid, svih trinaest vagona izletelo je iz šina, prevrnule su se dve lokomotive, dva vagona sa generatorima i opremom, devet putničkih vagona. Poginulo je 79, a ranjeno 145 ljudi.

CURENJE OPASNIH MATERIJA POSLE UDESA U OHAJU 2023
Pažnju, bol i revolt javnosti obično podstiču vesti o udesima putničkih vozova koji odnose mnogo žrtava. Međutim, udesi vozova koji prevoze opasne materije mogu da rezultiraju masovnijim fatalnim posledicama. Takav slučaj predstavlja druga nesreća za mesec dana u Ohaju, koja je podstakla debatu o bezbednosti železnice u SAD nakon što je 4. marta 2023. od 212 vagona teretnog voza dvadeset izletelo sa pruge u Springfildu, severoistočno od Sinsinatija; ovog puta bez žrtava i curenja toksičnih materija, kao što se desilo u incidentu od 3. februara u Istočnoj Palestini, oko 300 kilometara severoistočno od Springfilda. Tada je iskliznuće drugog voza iz iste kompanije rezultiralo požarom, sagorevanjem i curenjem miliona kilograma toksičnih hemikalija kao što su vinil hlorid, butil akrilat, benzol, etil heksil akrilat i etilen glikol monobutil etar. Evakusane su hiljade ljudi, a bilo je prigovora da mediji i političari ne obraćaju pažnju na udes koji je izazvao zabrinutost ljudi i stručnjaka zbog opasnosti da otrovne materije zatruju vodu i vazduh.

Kako je u nedavnom članku podsetio dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman, incident u Istočnoj Palestini izvela je “železnička kompanija privatnog sektora, koja je kružila prugama u privatnom vlasništvu i koja je lobirala protiv strožih bezbednosnih propisa”.

Barak Obama je potpisao pravilo kojim se zahteva da vagoni s teretom visokog rizika budu opremljeni elektronski kontrolisanim vazdušnim kočnicama do 2023. To pravilo je kasnije poništio Donald Tramp, što je doprinelo da železnički teretni transport postane rizična aktivnost. Čak i da je to pravilo ostalo na snazi, ono se ne bi odnosilo na voz Norfolk Southern koji je iskočio iz šina u Istočnoj Palestini, jer nije bio klasifikovan kao teretni voz visokog rizika, navodi portal za verifikaciju podataka PolitiFact.