Rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova stavilo je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na poternicu, a ruski zvaničnici još ne govore zašto
Rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova otvorilo je „krivični slučaj“ protiv ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i stavilo ga na svoju „listu traženih osoba“, javili su u subotu ruski državni mediji, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Optužbe nisu pojašnjene, kao ni otkad je Zelenski na listi traženih, pišu strani mediji.
Ni ruski zvaničnici se nisu oglasili zašto je Zelenski stavljen na listu traženih osoba.
Takođe, objavljeno je da Rusija traga i za bivšim ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom.
Zelenski je prošle godine rekao da zna da je osujećeno najmanje „pet ili šest“ atentata na njega.
Dan pošto je poslao trupe u Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin u obraćanju naciji pozvao je ukrajinsku vojsku da svrgne Zelenskog.
Zelenski nije jedini
Zelenski, koji je na čelu Ukrajine dok je zemlja pod ruskom invazijom, pridružio se listi stranih zvaničnika za kojima je Rusija raspisala poternice, uključujući mnoge lidere iz centralne i istočne Evrope.
Ruska policija je u februaru izdala poternicu za estonskom premijerkom Kajom Kalas, litvanskim ministrom kulture i članovima prethodnog saziva letonskog parlamenta zbog uništavanja spomenika iz sovjetskog doba u tim zemljama.
Rusija je takođe izdala nalog za hapšenje tužioca Međunarodnog krivičnog suda (MKS), koji je prošle godine pripremio nalog za hapšenje predsednika Vladimira Putina zbog optužbi za ratne zločine.
Međunarodni krivični sud u Hagu u martu 2023. izdao je nalog za hapšenje Putina zbog optužbi u vezi s deportacijom ukrajinske dece u Rusiju, što je ratni zločin prema međunarodnom zakonodavstvu.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
