Kandidatura je povučena pod pritiskom predsednice Evropske komijse Ursule fon der Lajen koja je od nekih članica Evropske unije zahtevala da zbog rodne ravnoteže za funkcije u evropskoj vladi umesto muškaraca predlože žene
Kandidat za evropskog komesara Tomaž Vesel iz Slovenije povukao je kandidaturu pod pritiskom predsednice Evropske komijse (EK) Ursule fon der Lajen.
Od 26 nominovanih za funkcije u Evropskoj komisiji je 17 muškarava i devet žena. Svaka zemlja članica imenuje jednog kandidata, s izuzetkom Nemačke, koja je predložila Fon der Lajen.
Slovenači premijer Robert Golob prihvatio je povlačenje Vesela, iako ga je pre samo tri dana Vlada podržala i odbila da predloži drugog kandidata, prenosi Politico.
Prema pisanju slovenačkih medija, postoje tri kandidatkinje za fukciju u EK: Marjeta Jager, koja radi u odeljenju Evropske komisije za razvojnu politiku, bivša diplomatkinja iz Golobove stranke Marta Kos i evroparlamentarka također iz Golobove stranke Irena Jovova.
Zahtev predsednice EK prihvatila je i Rumunija, koja je imenovala europarlamentarku Roksanu Minzatu za evropsku komesarku, iako je prvobitno predložila muškarca.
Proteklih dana Fon der Lajen je pozvala i Maltu da produži mandat svojoj sadašnjoj komesarki Heleni Dali i da odustane od predloga da na njenu funkciju dođe Glen Mikalef, ali malteški premijer ne želi da promeni mišljenje.
Fon der Lajen je do sada pritiskala samo države u kojima na vlasti nisu stranke koje pripadaju Evropskoj narodnoj partiji.
Izvor: Politico
Predsednik Rusije Vladimir Putin traži da se Ukrajina odrekne istočnog Donbasa, članstva u NATO-u i prisustva zapadnih trupa na svojoj teritoriji, a u slučaju da Kijev ne pristane na te uslove, rat će biti nastavljen
Nakon što je američka vlada sankcionisala četvoro sudija MKS-a zbog istraga protiv američke i izraelske vojske, sud je poručio da će nastaviti rad u interesu žrtava međunarodnih zločina.
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija među onima koji „žele da imaju vojnike na terenu“
Na samitu u Vašingtonu postignut je ograničen napredak ka mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali Evropljani su ipak postigli jedan cilj: ujedinjeni se suprotstavljaju Trampu i Putinu
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
